(Фото: Новости)
(Фото: Новости)

Лоши директори и даље управљају

Београд – Списак највећих пореских дужника открива способност домаћих привредника да приватизују фирму, на њено име дигну кредите, не плаћају обавезе, све што вреди пребаце на своја “позадинска” предузећа, а љуштуру – пусте низ воду. Овакви злонамерни послодавци требало је да се нађу на једној другој листи – регистру дисквалификованих директора. Са ње не би смели у нову фотељу.

Међутим, годинама најављиван регистар никада није заживео у очекиваној форми. На њему се данас налазе, уместо лоших директора, само мере изречене против одређених предузећа.

Годинама се очекивало формирање евиденције руководилаца који су кумовали пропасти своје компаније, па и са њима повезаних особа, а све са циљем да такав менаџер не оснује нову фирму. У Србији је и даље могуће свесно извући капитал, задужити се преко сваке мере, у стечај отерати сам “костур” од кога се нико од поверилаца не може наплатити, а, ипак, остати угледни бизнисмен. И мирне савести отпочети нову пословну причу.

Није сасвим јасно шта је све омело надлежне од идеје да попишу диксвалификоване менаџере. Извесно је да постојећи регистар открива кога контролише Пореска управа, да ли је забрањено располагање новчаним средствима уколико је некоме суд изрекао меру забране пословања. У пракси, међутим, судови једва да годишње изрекну и 20 таквих мера. С друге стране, хиљаде је фирми у стечају годинама, а хиљаде је блокираних рачуна, на којим је “катанац” и дуже од три године.

„Сматрам да је потребно лицима, власницима или директорима, чије су фирме њиховом кривицом завршиле у стечају, забранити да оснују нову фирму или да буду директори било где“, каже Иван Симич, бивши директор пореских управа Србије и Словеније.

„Намерно сам употребио израз њиховом кривицом, јер имамо случајеве када фирме заврше у стечају због других разлога. Може да се ради и о неплаћаним фактурама, о незаконитој одлуци Пореске управе, незаконитој пресуди суда или случај када можда држава не испуни своје обавезе по одређеним пресудама. Ту део кривице имају и медији, који не знају или не желе да такве примере представе у правом светлу, па су неки људи стигматизовани. То није само српски проблем, већ многих држава, које на тај начин показују своју моћ“.

Искуство показује, како истиче Иван Симич, да би оснивање регистра појединим несавесним бизнисменима и одговарало. Скривали би се иза непознатих руководилаца.

„Забрана оснивања нових фирми онима који су одговорни за стечај фирми, за њих значи и одређени бонус, јер онда они оснивају нове фирме уз помоћ других особа који наступају као фиктивни власници и фиктивни директори“, објашњава Симич. „Све послове, у суштини, у позадини воде ти који су већ гурнули неке фирме у стечај. Такве случајеве могу да коментаришу они којима су те ствари познате, а не људи који нису никад имали своју фирму, нити су пословали са другима, нити су дуговали другима због тога што су њима дуговали други или можда чак и држава“.

Економиста Љубомир Маџар верује да би рецепт који многе земље одавно примењују, требало да усввоји и Србија.

„Та идеја је изванредна“, каже Маџар. „Постоји у многим државама. Води се историја пословних догодовштина. То је важан извор информација за све који запошљавају менаџера. Најпре се провери њихова биографија. Код нас се одомаћила масовна пљачка других фирми. Оснује се предузеће, потом ували у дуг. Уколико има више фирми, изабере једну на коју пребацује сав капитал. То би требало и законом третирати као озбиљан преступ“.

На списку чак 100.000 „управљача“?

У Македонији, која је регистар лоших директора увела пре седам година, првог месеца је у евиденцију било уписано чак 30.000 менаџера. Слично би, вероватно, било и у Србији. Само критеријум “дуже од 120 дана у блокади” у регистар би увео најмање толико фирми.

С краја 2011. године, када је најављивано оснивање овог регистра, очекивало се да се у овом регистру дисквалификованих менаџера нађе чак 100.000 оснивача и чланова управе који су фирме увели у блокаду или стечај. Планирано је да њима привремено буде ограничено право да оснивају нове фирме или да њима управљају.

Нажалост, у оваквом облику регистар никада није заживео, пошто нацрт закона није “преживео” јавну расправу. У званичном Регистру привремених ограничења права лица, који постоји од 2016. године, углавном се налазе фирме над којима инспектори спроводе пореску контролу, док је мањи број фирми уписан по основу судских решења и пресуда.

Новости

2 коментара

  1. – Nemojta gledati samo lose rukovodioce u privredi ! Pogledajte malo i kakvi „kadrovi“ vrsljaju i muljaju po drzavnim organima.
    – Citava armija ljudi iz G17, DS-a i sl. jos uvek se nalazi i na mestima direkrora, pomocnika direktora itd…po raznim ministarstvima, upravama, direkcijama i sl. I „slucajno“ su na mestima na kojima moze da se mulja sa nabavkama, sa knjigovodstvom…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com