Зграда Авала филма
Зграда Авала филма

Влада Србије спасава „Авала филм“

Зграда Авала филма

Зграда Авала филма

Београд – Кaко „Новости“ сазнају, након Закона о кинематографији који је унео добар ветар у српски филм, али и наду да ће многе грешке из претходних година бити исправљене, држава је (коначно) реаговала и на „случај“ јединог, највећег и најзначајнијег филмског студија који имамо.

Влада Србије припремила је стратегију за очување „Авала филма“, а као део овог плана започела је и формирање комисије. Њу ће чинити стручњаци разних профила, они који би могли да разреше компликоване власничке и својинске односе, али и многобројне малверзације које су готово уништиле нашег најпознатијег произвовађача филмова.

– „Авала филм“ је процес који већ предуго траје – каже, за „Новости“, редитељ Дарко Бајић, председник УО Филмског центра Србије. – Српска кинематографија изгубила је своју техничку базу, и главна поента стратегије државе требало би да буде да се „Авала филму“ врати могућност да опет буде активан. Ради се на томе да се створи један централни филмски студио, који ће моћи да опслужује и домаћу кинематографију, и да се искористи велики потенцијал који би могао привући стране копродуценте. Сигуран сам да ће са оваквом стратегијом већ за две-три године производња филмова у Србији постати ефикасна индустријска грана – истиче Бајић.

Подсећања ради, над „Авала филмом“ води се стечајни поступак. Од 24. августа, ова кућа је у надлежности стечајног повереника Драгана Перковића, упркос многобројним апелима и јавним писмима да се то не догоди, упућеним руководству државе – од председника Бориса Тадића, премијера Мирка Цветковића, министра економије Небојше Ћирића, па до министра за културу Предрага Марковића и директора Агенције за приватизацију Драгана Јокића, који на то нису реаговали. На могућност да наш најпознатији произвођач филмова оде у ликвидацију, реаговали су еснафи – поучени искуством претходних приватизација, и из страха да ће „Авала филм“, као што се то десило „Београд филму“, постати инкриминисани пример српске транзиције, представници ФЦС, Асоцијације филмских редитеља, УФУС, УФГС, КПЗС … изашли су пред премијера и министре са својом стратегијом. Тако је започела и борба државе за очување некада једног од највреднијих и најславнијих филмских студија у овом делу Европе, који је данас готово уништен.

Имовина

Имовину „Авала филма“ чини око 20.000 квадратних метара пословног простора, више од 30 хектара земљишта и шуме, и држава би најпре морала да реши питање власништва земљишта на коме се налази, иако је овај простор, како се тврди, градско грађевинско земљиште Републике Србије , које је Филмском граду од његовог стварања дато на коришћење. Процесом реструктурирања одредило би се шта је од имовине „Авала филма“ и данас употребљиво за филмску производњу, а онда би требало да се приступи ревитализацији капацитета и обнављању филмске технике. Неопходна је и преконфигурација земљишта које се води као власништво ове куће, а вишак земљишта који се никада није користио прешао би у својину града или Републике.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.