Живадин Јовановић
Живадин Јовановић

13 years since NATO aggression against Serbia (FR of Yugoslavia)

Живадин Јовановић

Живадин Јовановић

Zivadin Jovanovic, President of the Belgrade Forum for a World of Equals, Serbia

Violation of Human rights of Serbs in the Province of Kosovo and Metohija

The struggle for peace and the struggle for full respect of universal human rights, as defined by UN Declaration on protection of human rights, are interdependent and non-separable. Violations of sovereignty and territorial integrity, military interventions, aggressions and occupations go hand in hand with massive violations of the basic human rights.

It is clear that there are no humanitarian military interventions.

NATO military aggression against Yugoslavia ( Serbia ) which started March 24rth, 1999 was launched to allegedly protect human rights of Kosovo Albanians. It was carried out in blatant violation of the basic principals of International Law and without approval of UN Security Council. The precedent was used later in various other parts of the world whenever it suited the interests of USA and NATO: Afghanistan , Iraq , and Libya . There are threats that it may be used against other countries like Syria, Iran, North Korea or any other country.

NATO aggression against Serbia (FR ofYugoslavia) in 1999 left close to 4000 dead and more tan 10.000 wounded, two thirds of whom where civilians including close to 1 hundred children. NATO forces were using missiles with depleted uranium, causing massive cancer disease, deformation of newly-born babies unknown before. NATO polluted soil, water and food production for unbelievable period of four billion years. Direct economic damage caused by aggression was estimated to an amount of over one hundred billion dollars.

Immediately after the end of the aggression, USA constructed on Serbian soil in Kosovo and Metohija the biggest American base in the world known as Bondsteel. This was the beginning of mushrooming of USA and NATO military basis all over the Balkans and Eastern Europe .

Today there are more USA and NATO military basis in Europe than any time during the Cold War Era.


Warsaw Pact has been disbanded. There are no confronting socio-political systems; all European countries apparently enjoy free market economies and multi-party parliamentary democracy. What and who to defend and where from by so many military bases and long range ballistic rockets carrying nuclear warheads? From international terrorism? Cyber attackers? International organized crime groups? Rogue states?

The overall economic, financial, political and moral crises of the leading countries of the West will probably lead to further spreading of interventionism, militarization and total disregard of the basic principles of international relations. Cover up justifications will not be a problem. So far there has been abundance of “positive” experiences of “humanitarian interventions”, “protection of civilians” from dictatorial regimes etc. The richest and militarily the strongest are not ready to carry alone the burden of the crises that they have caused themselves. Their might is serving them to transfer the burden of the crises to the weaker, especially, if the weaker happen to have oil, gas, or strategic minerals.

The crises have already caused the most massive violation of human rights such as the right to employment, education, health, information, privacy.

Shortly after NATO “humanitarian” aggression on Yugoslavia (Serbia), it became clear that intervention actually resulted in an unprecedented scale of violation of human rights of Serbs and non-Albanians of Kosovo and Metohija Province. Alliance between NATO and the Albanian terrorists and separatists during the military aggression (KLA), continued ever since and reached its peak in February 2008 by unilateral proclamation of illegal secession of the province from Serbia . This act would never be possible without NATO aggression, occupation and support. It, again, violated the basic principles of the national and international laws, UN Charter and UN Security Council’s resolution 1244 (1999) which guaranties sovereignty and territorial integrity of Serbia.

The consequences are that Kosovo and Metohija after 12 years of being under UN mandate continues to be the source of instability in the Balkans, organized international crime and spring board of extremism and terrorism toward the rest of Europe.

The Province of Kosovo and Metohija is the birth place of Serbian nation, culture, religion and state. Thousands of Serbian medieval monuments witness to this. There are two large communities living in the Province – Kosovo Serbs, who are Orthodox Christians, and Kosovo Albanians, the great majority of whom are Moslems. Before the beginning of the Second World War Serbian population in the Province were majority. Today, Serbs make less than 10 percent of the total population of the Province. The drastic change in national structure was due to the policy of ethnic cleansing of Serbs occupation for about 500 years, then by fascist-Nazi occupation forces (1941 – 1945) of over decades if not centuries – first by Turkish Empire which kept the Province under Mussolini and Hitler and finally by NATO aggression and occupation which continues up to these days.

UN Security Council Resolution 1244, of June 10, 1999 put the end of the NATO aggression but introduced military occupation of the Province, formally by international UN mandated forces (KFOR), in reality by NATO forces. Ever since June 1999, we have been witnessing large scale of individual and even institutionally-sponsored violation of basic human rights and freedoms of Kosovo Serbs and other non-Albanians.

Here are some examples of major human rights violations.

No free and safe return for 250,000 displaced Serbs from Kosovo and Metohija

After June 1999, International Red Cross noted some 250,000 Serbs and other non-Albanians who had been expelled by terror, intimidation and ethnic cleansing leave their birth places and homes in Kosovo and Metohija. Current UNHCR data show return of some 18,000 Serbs, but in reality this number is some 6,000, or 2.1%. UN Mission and other international stakeholders organized the process of the return, but no results. Therefore, Serbia remains the country with the highest number of refugees and displaced persons in the whole of Europe.

No justice for the victims

After June 1999, close to 1,000 Serbian and other non-Albanian civilians have been abducted and eventually killed. In July 1999, 14 people, including children, in the village of Staro Gracko were killed while harvesting in the field. In the winter 2002, a bomb was planted and set-off under a passenger bus killing many Serb passengers. In August 2003 a group of Serbian children playing by the river in village of Gorazdevac , were killed. Thousands of other crimes against Serbs in the Province have been committed and none of the culprits brought to justice although justice and police are directly managed by UN and EU missions (UNMIK, EULEX).

Human organs trafficking

In December 2010, Special Rapporteur of the Parliamentary Assembly of the Council of Europe, Swiss MP Dick Marty , published Report on trafficking of human organ of abducted Serbs in 1999. The Parliamentary Assembly adopted the Report and passed Resolution demanding independent international investigation. So far no results because the people involved in this organized crime are Kosovo Albanian top politicians, former leaders of the terrorist KLA (UCK). They enjoy support and protection from Washington, London and Berlin.

We demand that the investigation in the human organs trafficking in Kosovo and Metohija be conducted under auspices of UN Security Council without further delay.

Illegal occupation of Serbian-owned property

After June 1999, Kosovo Albanians simply occupied all immovable and movable possessions of 250,000 Serbs who left Kosovo, but also of Serbs who remained there. Often, owners were either killed or expelled by force from their properties. In September 1999, the UN founded a body that was supposed to facilitate the return of property to legal owners, the Housing and Property Directorate, but there are no results.

General insecurity

Since June 1999, there was almost no freedom of movement outside the so-called enclaves in which Serbs found their safety. Today Serbs still cannot access their businesses and land without risk of being attacked end even killed. They still cannot go churches and cemeteries without KFOR military escort. Some of Serbian enclaves even today continue to be fenced by barbed wire and their inhabitants living in ghetto-like conditions.

Rewriting history

Ever since NATO aggression in 1999, there has been systematic destruction of any traces of Serbian monuments and Christianity in Kosovo. Some 150 Serbian Orthodox churches and medieval monasteries have been destroyed, originating from as early as 13th and 14th centuries, including some from the UNESCO List of World Heritage. In addition, there has been a wide-spread exercise to rename remaining churches and monasteries as “Byzantine” or “Albanian”, or “Albanian castles and towers.

Violation of right to health

Kosovo Albanian authorities have been stopping and seizing shipments of medical equipment and medical drugs intended for medical facilities in Serbian enclaves. In addition, they have been willfully and intentionally trying to worsen situation for Serbian populated areas, by cutting the electric power supply. For three years in the row, in winter time they have been cutting power supply to Serbian enclaves.

Violation of right to education

Since June 1999, all cities and towns in Kosovo except Mitrovica in the north were ethnically cleansed and became mono-ethnically Albanian. Serbs and other ethnic groups were driven to villages. School facilities were inaccessible for Serbian schoolchildren. They had to resort to inadequate premises for schools. However, most drastic situation is in Gorani community. The Goranis are local Serbian speaking ethnic group of Muslim belief, who have been exposed to incessant assimilation attempts and forced to accept Albanian language and Albanian curriculum. This pressure still goes on.

Struggle for peace and struggle for social, economic, political and cultural human rights are the duty of peace movements and all peace loving forces.

Freedom, equality in rights and opportunities and sovereignty of states and nations are preconditions for full respect of human rights as provided for in the UN GS Declaration on human rights.

Liberal corporate capitalism in its imperialistic stage is the chief source of massive violation of the basic human rights of the mankind.

Global economic, financial, political and moral crisis of the western societies is accompanied by the most massive violation of the basic human rights after the end of the Second World War.

Global interventionism, wars and violations of human rights, disrespect of the international law and abuse of United Nations, are immanent features of corporate capitalism.

As the NATO aggression against Serbia (FRY) 13 years ago had shown there are no humanitarian military interventions whatsoever.

NATO has become the most dangerous tool for massive violation of human rights in the second half of XX and first two decades of XXI centuries. Therefore NATO as remnant of the cold war area should be abolished and its entire military bases, as well as military bases of member countries all over the world, should be dismantled.

The use of the missiles with depleted uranium should be formally banned by international convention.

Abuse of human rights for spreading domination of imperialism is impermissible and should be stopped forthwith.

All Serbs and other non-Albanians expelled from the Province after NATO aggression 13 years ago are entitled to free and safe return to their homes in the Kosovo and Metohija Province.

Territorial integrity and sovereignty of each country should be fully respected in the interest of peace and stability. Natural and economic resources, including oil and natural gas reserves, are subject to sovereign control and exploitation by concrete countries and can not be excuse for any interference or intervention from abroad.

The role of the UN, respect of the UN Charter and UN GS Declaration on protection human rights should be reaffirmed and reinforced.

The sovereignty and territorial integrity of Serbia should be respected and UN SC resolution 1244 (1999) fully implemented.

Unilateral secession of Serbian Province of Kosovo and Metohija is not acceptable and should not be recognized. We call for peaceful solution of the issue of the status respecting UN SC resolution 1244 and equal human rights of all inhabitants of the Province.

All pressures and blackmails against Serbia to trade its sovereignty over the Province of Kosovo and Metohija in exchange for candidacy or membership in European Union are neocolonial methods which should be condemned and rejected as absolutely unacceptable.

2 коментара

  1. Prevod! ;))

    Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, Србија

    Кршење људских права Срба у Покрајини Косово и Метохија

    Борба за мир и борба за пуно поштовање универзалних људских права, као што је дефинисано Декларацијом УН о заштити људских права, су међусобно зависне и не раздвојити. Кршење суверенитета и територијалног интегритета, војне интервенције, агресија и окупација иду руку под руку са масивним кршења основних људских права.

    Јасно је да нема хуманитарне војне интервенције.

    НАТО је војна агресија против Југославије (Србија) која је почела марта 1999 24ртх је покренут да наводно штити људска права косовских Албанаца. Обављено је и флагрантно кршење основних принципа међународног права и без одобрења Савета безбедности УН. Преседан је касније коришћен у разним другим деловима света кад год је то одговарало интересима САД и НАТО: Авганистан, Ирак и Либија. Постоје претње које може бити употребљено против других земаља попут Сирије, Ирана, Северне Кореје или било које друге земље.

    Агресија НАТО на Србију (СР офИугославиа) 1999 напустио близу 4000 мртвих и више рањених тен 10.000, од ​​којих две трећине цивили, укључујући, где је близу 1 стотину деце. НАТО снаге су користили пројектиле са осиромашеним уранијумом, изазивајући велики рак болест, деформацију ново-рођене бебе непознатих раније. НАТО је загађена земљишта, вода и производњу хране за невероватну период од четири милијарди година. Директна економска штета изазвана агресијом процењена је на износ од преко стотину милијарди долара.

    Одмах након завршетка агресије, САД подигнут на тлу Србије на Косову и Метохији највећа америчке војне базе у свету познат као Бондстил. То је био почетак настајања САД и НАТО војног основи читавог Балкана и источне Европе.

    Данас постоји више САД и НАТО војних база у Европи него било ком тренутку током Хладног рата.


    Варшавски пакт је расформиран. Не постоје суочавају друштвено-политички системи; све европске земље очигледно ужива слободне тржишне економије и вишестраначки парламентарна демократија. Шта и коме да се бране и одакле је толико војних база и ракетама дугог домета балистичке носе нуклеарне бојеве главе? Од међународног тероризма? Цибер нападачи? Међународни организоване криминалне групе? Рогуе државе?

    Укупне привредне, финансијске, политичке и моралне кризе од водећих земаља Запада вероватно ће довести до даљег ширења интервенционизма, милитаризације и укупне непоштовање основних принципа међународних односа. Прикрију оправдања неће бити проблема. До сада је било изобиље „позитивним“ искуствима „хуманитарних интервенција“, „заштите цивила“ од диктаторских режима, итд најбогатији и војно најјача нису спремни да се сами носе терет кризе које су се настале. Њихова моћ је им служе за пренос терета кризе на слабији, посебно, ако се деси да имају слабији нафте, гаса или стратешких минерала.

    Криза је већ изазвала најмасовнији кршење људских права као што су право на запошљавање, образовања, здравства, информисања, приватност.

    Убрзо након што је НАТО „хуманитарна“ агресије на Југославију (Србија), постало је јасно да је интервенција заправо довело до преседана скали од кршења људских права Срба и неалбанаца на Косову и Метохији. Савез између НАТО и албанских терориста и сепаратиста за време војне агресије (ОВК), наставио тада и достигао свој врхунац у фебруару 2008 од једностраног проглашења нелегалне сецесије покрајине од Србије. Овај чин не би био могућ без НАТО агресије, окупације и подршке. То опет, прекршила основне принципе на националним и интернационалним законима, Повеља УН и Савета безбедности УН Резолуција 1244 (1999) која гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије.

    Последице су да је Косово и Метохија после 12 година буде под мандатом УН и даље извор нестабилности на Балкану, организовани криминал и међународна пролеће одбор екстремизма и тероризма према остатку Европе.

    Покрајина Косово и Метохија је родно место српске нације, културе, религије и државе. Хиљаде сведока српске средњовековне споменике на ово. Постоје две велике заједнице које живе у Покрајини – косовски Срби, који су православни хришћани, и косовски Албанци, велика већина од којих су муслимани. Пре почетка Другог светског рата српско становништво у Покрајини били већина. Данас Срби чине мање од 10 одсто укупног становништва покрајине. Драстична промена у националној структури је због политике етничког чишћења Срба окупације за око 500 година, затим фашистички нацистичких окупационих снага (1941 – 1945) од преко деценије ако не и вековима – прве стране турске империје, који води покрајину по Мусолини и Хитлер и коначно НАТО агресије и окупације која траје до ових дана.

    Резолуција Савета безбедности УН 1244, од 10. јуна 1999 стави крај НАТО агресије, али увео војну окупацију покрајине, формално међународним мандатом УН снага (КФОР), у стварности од стране НАТО снага. Још од јуна 1999, били смо сведоци великог обима индивидуалне, па чак и институционално-спонзорисани кршења основних људских права и слобода Срба и других неалбанаца.

    Ево неких примера великих кршења људских права.

    Не слободан и безбедан повратак за 250.000 расељених Срба са Косова и Метохије

    После јуна 1999, Међународни Црвени крст указао око 250.000 Срба и других неалбанаца који су протерани од стране терора, застрашивања и етничког чишћења напусте своја места рођења и пребивалишта на Косову и Метохији. Тренутни подацима УНХЦР-а показују повратак око 18.000 Срба, али у стварности тај број је око 6.000, или 2,1%. Мисија УН и других међународних актера у организацији процеса повратка, али никакве резултате. Дакле, Србија и даље земља са највећим бројем избеглица и расељених лица у читавој Европи.

    Нема правде за жртве

    После јуна 1999, близу 1.000 српских и других неалбанских цивила су отети и на крају убили. У јулу 1999, 14 људи, укључујући децу, у селу Старо Грацко ​​убијено док је експлоатација на терену. У зиму 2002, бомба је била подметнута и пребијање под путничком аутобусу погинуло много српских путника. У августу 2003 група српске деце играју поред реке у селу Гораздевац, убијено. Хиљаде других злочина над Србима у Покрајини су починили и нико од криваца пред лице правде, иако правда и полиција су директно управља УН и ЕУ мисија (УНМИК, Еулекс).

    Људски органи људима

    У децембру 2010, специјални известилац Парламентарне скупштине Савета Европе, швајцарски посланик Дик Марти, који је објављен извештај о трговини људским органа отетих Срба у 1999. Парламентарна скупштина је усвојила Извештај и донела Резолуцију захтевајући независну међународну истрагу. До сада нема резултата, јер су људи у овом организованог криминала косовских Албанаца претраживач политичари, лидери бившим припадницима терористичке ОВК (УЦК). Они уживају подршку и заштиту од Вашингтона, Лондона и Берлина.

    Захтевамо да истрага у трговину људима органима на Косову и Метохији се спроводи под окриљем Савета безбедности УН, без даљег одлагања.

    Нелегално заузимање српских својини

    После јуна 1999, косовски Албанци су једноставно окупирали сва непокретна и покретна имовина 250.000 Срба који су напустили Косово, али и Срба који су остали тамо. Често, власници су или убијени или протерани силом из својих особина. У септембру 1999, УН-а основао тело које је требало да се олакша повратак имовине правним власницима, стамбена и имовинска питања, али нема резултата.

    Општа несигурност

    Од јуна 1999, готово није било слободе кретања ван такозваних енклава у којима Срби сматрају њихову безбедност. Данас Срби још увек не можете да приступите своје пословање и земљу без ризика да буду нападнути крај чак убијани. Они и даље не може да иде цркава и гробаља, без војну пратњу КФОР-а. Неки од српских енклава и данас настављају да се огради од бодљикаве жице и њихових становника који живе у гето условима налик.

    Преписивање историје

    Још од НАТО агресије у 1999, било је систематско уништавање свих трагова српске споменике на Косову и хришћанства. Око 150 српских православних цркава и средњевековних манастира је уништено, пореклом из већ 13. и 14. века, укључујући и неке из УНЕСЦО Листу светске баштине. Поред тога, дошло је широко распрострањено вежба да преименујете преостале цркве и манастире као „византијски“ или „албанско“, или „албанских двораца и кула.

    Повреда права на здравље

    Косовских Албанаца власти су заустављање и одузимање пошиљке медицинске опреме и лекова намењених здравственим установама у српским енклавама. Поред тога, они су намерно били и намерно покушава да погорша ситуацију за српске насељеним подручјима, смањењем снабдевања струјом. За три године у низу, у зимском периоду су били сечење напајање српским енклавама.

    Повреда права на образовање

    Од јуна 1999, сви градови на Косову осим Митровице на северу били су етнички очишћени и постао црно-етнички Албанци. Срби и друге етничке групе су одвезени села. Школски објекти су били недоступни за српске школске деце. Они су морали да прибегну неадекватне просторије за школе. Међутим, најдрастичнији је ситуација у заједници Горанаца. Горанци су локални српски говори етничка група муслиманске вере, који су били изложени непрекидним покушајима асимилације и приморани да прихвате албански језик и албанско курикулум. Овај притисак и даље наставља.

    Борба за мир и борба за социјална, економска, политичка и културна људска права су дужност мировних покрета и свих снага воле мировних.

    Слобода, једнакост у правима и могућностима и суверенитет држава и нација су предуслови за пуно поштовање људских права како је прописано у ГС УН декларације о људским правима.

    Либерални капитализам у свом корпоративно империјалистичку фази је главни извор масовног кршења основних људских права човечанства.

    Глобална економска, финансијска, политичка и морална криза у западним друштвима је у пратњи најмасовнијег кршења основних људских права након завршетка Другог светског рата.

    Глобални интервенционизма, ратова и кршења људских права, непоштовање међународног права и злоупотребе Уједињених нација, су иманентне особине корпоративног капитализма.

    Као што је НАТО агресија против Србије (СРЈ) пре 13 година је показала да нема хуманитарне војне интервенције икаквог.

    НАТО је постао најопаснији алат за масовно кршење људских права у другој половини КСКС и прве две деценије КСКСИ века. Због тога НАТО као остатак хладног рата области треба да буде укинута и целој својој војних база, као и војне базе земаља чланица широм света, треба демонтирати.

    Употреба пројектила са осиромашеним уранијумом треба формално забранио међународне конвенције.

    Злоупотреба људских права за ширење доминације империјализма је недопустиво и треба да буде одмах заустављено.

    Сви Срби и других неалбанаца протерано из покрајине после НАТО агресије пре 13 година имају право на слободан и безбедан повратак у своје домове на Косову и Метохији.

    Територијални интегритет и суверенитет сваке земље треба да буду у потпуности поштована у интересу мира и стабилности. Природне и економске ресурсе, укључујући нафту и резерве природног гаса, подложни су суверену контролу и експлоатацију од стране конкретних земаља и не могу бити изговор за било мешања или интервенција из иностранства.

    Улога УН, поштовању Повеље УН и ГС УН декларацијом о заштити људских права треба да буде потврђена и ојачана.

    Суверенитет и територијални интегритет Србије, треба поштовати и Резолуција СБ УН 1244 (1999) у потпуности имплементиран.

    Једнострано отцепљење српске покрајине Косово и Метохије није прихватљиво и не треба признати. Позивамо мирно решење питања статуса уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН и једнаких људских права свих становника Покрајине.

    Сви притисака и уцјена против Србије у трговини свој суверенитет над просторима покрајине Косова и Метохије у замену за кандидатуру или чланство у Европској унији су неоколонијални методе које би требало да буде осуђена и одбачена као апсолутно неприхватљиво.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.


Check Also

Зауставите овог лудака пре него уништи Србију и Србе!

Беч-Председник Аустрије Александер ван дер Белен изјавио је да је један од ...

НАТО (Фото: Ројтерс)

Русија упозорава на језив план алијансе: НАТО поставља границу између Србије и Космета

Београд-Војници КФОР у јужној српској покрајини, које је НАТО пакт послао да ...