Момир Булатовић (Фото: Новости)
Момир Булатовић (Фото: Новости)

Будале се траже и налазе на берзи

У првој недељи фебруара на Њујоршкој берзи је дошло до гигантске распродаје акција, услед чега је берзански индекс (Dоw) остварио једнодневни пад, највећи у својој историји.

Вест се као пламен проширила светом. Остале берзе су, такође, бележиле пад вредности акција којима тргују, а јавност је била преплављена бројним објашњењима. Осим овога које следи.

Немачки економиста Курт Тухолски је својевремено приметио: „Берза има важну национално-економску улогу. Без ње се вицеви много спорије шире“. Један од бољих је био виц да је током тог „црног“ дана неколицина најбогатијих људи на свету осиромашила за неких 114 милијарди долара. Да се поштен човек расплаче.

 

Званични аналитичари су изразили чуђење. Стање у америчкој економији је (по њима) добро, бројеви су „никад бољи“, па су се задовољили објашњењем Беле куће да је у питању „уобичајена тржишна осцилација“. Збивања наредних недеља су довела до стабилизације цена на нижем нивоу и као да су им дала за право.

Али, њихова тумачења су веома далеко од истинитих.

Берзе и реална економија одавно немају никаквих додирних тачака. Цене акција одувек имају висок степен волалитета (непредвидљивог понашања), што представља основу за берзанске шпекулације. Ако би се цене фактора производње (сировина, опреме, радне снаге…) кретале на сличан начин — свака производња би била немогућа. Ако би, с друге стране, цене акција на берзи показивале релативну стабилност и предвидљивост, као што налаже реална економија, свака би шпекулација била немогућа.

Стога су се берзе и стварна економија одвојиле у два света, па је свако објашњење једног, аргументима другог (намерно) погрешно.

„Велики момци“ са Вол стрита мисле да управљају светом. Понекад им то, нажалост, успева. У конкретном случају, потрес се десио циљно и са јасном намером. Банкстери нису били изненађени. Нису забележили губитке. Они су знали шта ће се десити, јер су сами створили прилику да допунски зараде.

 

У новембру прошле године америчке Федералне резерве (конзорцијум великих приватних банака) најавиле су напуштање политике „лаког новца“ — quantitative easing (QE) и прогласиле прелазак у „нормализацију“, односно монетарни програм који је на „аутопилоту“. Његово име је QТ (Quantitative Tihtering). То обећање, имајући у виду претходна искуства, не мора бити испуњено, али представља важан путоказ. За оне који знају.

С друге стране, нови порески закони који су представљени као велика победа председника Доналда Трампа (а били су његов пораз пред „дубоком државом“ и довели до великог пада његове популарности), имају своје економске последице.

На основу њих, богати ће плаћати мање порезе. То ће у федералном буџету отворити нову рупу. Према публикованим процјенама Здруженог конгресног комитета за пореску политику, у америчком буџету ће ове године, по том основу, недостајати 270 милијарди долара. То значи да ће Министарство финансија морати да се додатно задужује — на ионако колосални јавни дуг Америке, и то 20-25 милијарди већ у фебруару. Они процењују да ће та цифра у марту износити 40-45 милијарди, да би у октобру она била 70-75 милијарди долара.

Будући да је ФЕД објавио да више неће „штампати“ доларе, неко ће тај дуг морати да купи, а да би га купио, мораће на њему и да добрано заради. Да би дошли до тих профита у послу са државом, момци са Вол стрита су приступили продаји акција које имају у свом порфолију. То је довело до пада берзанског индекса.

 

Када цене акција расту, то није светски важна вест. Али када падају, онда је то бомба и повод за катастрофичне коментаре. Пре годину дана, у времену ступања на власт новог америчког председника, сви су знали да су акције прецењене и то за добрих 80 одсто. Али, берза и мали улагачи су веровали да ће њихов раст бити сталан, што је лепа, али немогућа жеља.

Коначно, какви су резултати ове „катастрофе“?

Најбоље су прошли велики играчи (редитељи целе представе), они које медији представљају као губитнике. Платили су мање пореза и продали су своје акције са профитом између 60 и 80 одсто у односу на улог. Са тим новцем, уместо да су га дали држави као порез, ушли су у посао куповине државних обвезница Америке, са извјесно великом будућом зарадом.

И амерички законодавци могу бити задовољни, јер ће њихови све богатији спонзори, несумњиво, бити још великодушнији у подршци њиховим „политичким принципима“. Чак и ситни инвеститори, којих је на милионе у Америци и који су платили читав монетарни минус од преко стотину милијарди долара, могу да се утеше. Њихове акције и даље (привидно) вреде много више од износа који су платили за њихову куповину.

У свету финансија нема стварања нових вредности. Све што један добије, други мора да изгуби. У жаргону, то се назива „теорија највеће будале“, а значи да се крајњи негативни ефект превали на онога ко је најглупљи у односу на правила игре.

Будале се траже и налазе на берзи.

 

 

 

Момир Булатовић/Спутник

 

један коментар

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Шкотска уводи минималну цену алкохола

Единбург-Шкотска је постала прва земља на свету која уводи минималну цену алкохола, ...

(Фото: Н1)

Увозници беби опреме договарали цене?

Београд – Комисија за заштиту конкуренције спровела је у среду ненајављени увиђај ...