(Фото: Википедија)
(Фото: Википедија)

Кинески невидљиви авион од крхотина из Буђановаца!

(фото:Седмица.ме)

 

Има пуно индиција да је Слободан Милошевић омогућио Кини да се дочепа делова обореног америчког авиона Ф-117, после чега су кинески стручњаци обрнутим инжењерингом развили властиту стелт технологију. Заузврат, Кина је Србији дала пет милијарди долара за обнову земље.

Годину или две раније него што се предвиђало, НР Кина уврстила је у пуни борбени арсенал својих оружаних снага невидљиви борбени авион Ј-20. Кинеска агенција Xинхуа наводи да кинеска војска још увек ради на тренинзима пилота, но то је више мање то, Кина има у својим редовима борбени авион са стелт технологијом пете генерације.

Оно по чему је кинески Ј-20 посебан јесте то да је у историју ушао по низу у најмању руку индиција да је НР Кина до стелт технологије дошла током НАТО-овог бомбардовања Србије, тада још под режимом Слободана Милошевића, када је противваздушна одбрана СРЈ срушила амерички невидљиви авион Ф-117.

 

(фото:Седмица.ме)

 

Рушење тог авиона била је тог дана (27. марта) апсолутно сензационална вест. Пентагон и данас сматра да је до рушења Ф-117 дошло „комбинацијом лукавих тактика, нешто среће и совјетског противваздушног система СА-3“. Наредне године Кина је објавила да је развила прототип свог невидљивог авиона!

Први војни стручњак у свету који је јавно изјавио да је Пекинг до тога дошао захваљујући томе што се 1999. дочепао остатака обореног америчког авиона у српском селу Буђановци, био је хрватски адмирал Давор Домазет Лошо.

„У то време, према нашим обавештајним подацима, кинески агенти су ишли по тој области и куповали делове авиона од локалних пољопривредника. Верујемо да су Кинези искористили те материјале да би стекли увид у тајну стелт технологију и онда их направили“, казао је Домазет Лошо 2011. за АП. Није прошло дуго, Пентагон је – својим неформалним каналима – објавио да „сумња да је Кина успела извући стелт технологију из олупине Ф-117 из 1999.“

Кључни тренутак за сумњу да се догађало нешто посебно било је НАТО-ово бомбардовање Амбасаде НР Кине у Београду. Гардиан је већ у јесен 1999. објавио чланак који су потписала три његова реномирана новинара, у којем је изричито устврдио: „НАТО је Кинезе бомбардовао намерно.“ Тамо је стајало да се НАТО на то одлучио након што су три његове базе утврдиле на темељу праћења радио сигнала да је кинеска амбасада војсци тадашње СР Југославије служила као место преко којега се одвијала главна комуникацијска активност војске и државног врха.

Према Пентагону, то је утврђено из база у Напуљу, Македонији и Бриселу. До тога је дошло, тврдили су, након што су амерички авиони бомбардовали Милошевићеву резиденцију у Београду и попратну инфраструктуру. Сва комуникација утихнула је на 24 сата, да би се одједном опет појавила. Овај пут из кинеске амбасаде. Одлука НАТО-а да удари по амбасади Кине није била лака и протекла су две седмице. А кад се већ догодило, кинески председник Јианг Земин је полудео од гнева.

Председник Бил Клинтон и директор ЦИА-е Џорџ Тенет тада су објавили да је то била грешка, амерички министар обране Вилијам Коен казао је: „Један од наших авиона напао је погрешно јер је упутства о бомбардовању добио на темељу застарелих карата.“ И мало ко им је веровао. Посебно не Гардиан, чији је извор рекао да је „прича о застарелим картама проклета лаж“. У сваком случају, Кина од тога није више правила посебан проблем, упркос „гневу Земина“, након што се Вашингтон извинио Пекингу због „трагичног губитка живота“. Била је реч о три кинеска обавештајца.

Већ тада навелико се чак и у новинарским круговима причало да су људи из кинеске амбасаде, у рекордном року након рушења Ф-117, прикупили крхотине тог авиона, да би убрзо потом претрпели директни НАТО-ов удар. Тада се наводило и то да су Кинези, који су иначе традиционално крајње конзервативни да би се мешали у било који рат по свету, Милошевићу одлучили директно помоћи искључиво зато што им је овај омогућио да се дочепају највећег дела срушеног Ф-117.

Помогли су Милошевићу и финансијски, јавна је тајна да је, после рата, Кина дала пет милијарди долара за обнову порушене Србије. Захваљујући тим парама, у несхватљиво кратком року, обновљени су порушени мостови, зграде, трафо-станице и друга инфра-структура.

Директор Музеја ваздухопловства у Београду Зоран Миличевић објаснио је, боље рећи није објаснио зашто његов музеј од срушеног Ф-117 има само куполу, седиште којим се пилот катапултирао, пилотову кацигу и радио. Необично с обзиром на то да је била реч о најспектакуларнијем војном успеху тадашње Југославије плус још и СФР Југославије, све тамо од Другог светског рата. „Не знам што се догодило с остатком авиона“, казао је Миличевић Њујорк Посту 2011.

Војни саветник Зоран Кусовац, тада из Рима, казао је ово: „Уништени Ф-117 био је апсолутно на врху листе жеља Руса и Кинеза.“ Требало је помирити једно с другим. А ту је била и та ситница да су 2010. и Руси лансирали свој прототип Сухој Т-50. Надаље, кинески научници већ дуже вријеме до тада били су познати као врло вешти у обрнутом инжењерингу, Запад им је често предбацивао врло агресивну индустријску шпијунажу и за слагање целе приче недостајало је још само…

АП је, након Лошине изјаве, од неименованог високог службеника из Србије дознао да су крхотине Ф-117 након рушења узимали колекционари сувенира и да су неки од њих „завршили у рукама страних војних аташеа“. То је било идентично ономе што је рекао и Лошо. А кратко након Лошине изјаве, у агенцијским вестима појавила се и оцена Александера Нила који је тада водио програм Royal United Services Institutа за Азију.

„Све то значи да су Срби и Кинези делили своје обавештајне податке. Врло је вероватно да су делили и технологију коју су реконструирали из тог Ф-117 и врло је уверљиво да су делови тог авиона завршили у Кини“, казао је Нил.

Но, питање је колико је била реч искључиво о аранжману само Србије и Кине, јер су још 2011., а временом све чешће, поједини стручњаци на кинеском Ј-20 примећивали низ особина руског Сухоја Т-50, радарски невидљивог авиона чији је прототип изашао само једну годину пре кинеског пандана.

Иначе, мотор срушеног Ф-117, као и још неке делове, однели су Руси, тачније руски премијер Јевгениј Примаков који се, неколико дана после пада америчког авиона, изненада обрео у Београду. То су затвором платили, после пада Милошевића, највиши функционери ДБ Србије, Раде Марковић и Бранко Ђурић, пошто је амерички државни секретар Колин Пауел долетео у Београд и од врха нове власти изричито затражио њихово хапшење. Ђинђићев режим је, да би сакрио о чему се ради, Марковића и Ђурића оптужио за покушај атентата на Вука Драшковића.

 

 

 

 

Љубиша Морачанин/Седмица.ме

2 коментара

  1. Ал га ископирали свака им част.

  2. Мирослав Ђукић

    Драго ми је што смо помогли!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Алесандар Вучић (Фото: Јутјуб)

Вучић поручује: Ако немате пара за гориво немојте ни да возите ауто!

Београд – Поскупљење горива је горућа тема ових дана у Србији, јер ...

Скандалозно ћутање: Тирана повезује Улцињ и Рашку област, а у Подгорици мук

Изјава  Реџепа Хотија да евентуална подела Косова не би била могућа без ...