Доњи Милановац (Фото: Јутјуб)
Доњи Милановац (Фото: Јутјуб)

Криминално подземље у Доњем Милановцу: чему се радују браћа Радојковић

Нишки сценарио паљења аутомобила незгодним сведоцима криминалних радњи примењује се у целој источној Србији. У Доњем Милановцу, где је центар шверца робе Дунавом, сви осим полиције знају и ко пали аутомобиле и зашто их пали, али и ко и зашто убија непожељне очевице.

Пре око 20 година, тадашња ДБ је додељивала својим доушницима конспиративна имена и легитимације са којима су имали проходност свуда на територији Србије, а полиција није имала право да их зауставља и контролише, након што би се легитимисали. Тако је Жарко Радојковић, из Доњег Милановца, имао службени псеудоним „Генерал“. Како је имао ту могућност да се креће без контроле полиције, дошао је на идеју да покрене сопствени бизнис. Бродови који се крећу Дунавом, користе дизел за око 50 одсто јефтинији него што је иначе цена на пумпама. „Генерал“ ја набавио бродић који је у свом трупу могао да носи 18 тона нафте. Ноћу је пристајао уз дунавске бродове, откупљивао од њих нафту, пребацивао је до обале, где су чекале цистерне појединих приватних бензинских пумпи. Пролаз тих цистерни у Подунављу обезбеђивао је тадашњи полицајац Миле Адамовић, данас пуковник граничне полиције у Вршцу. Члан новоосноване групе, поред Радојковића и Адамовића, био је и Љубиша Буљандрић из Кладова, контроверзни бизнисмен са чврстим везама у полицији, црним Аудијем и два велика теретна пловила, иначе повремено виђан у друштву Предрага Ранковића Пецонија и неких људи из СПС-а.

Жарко Радојковић није регистровао свој бродић више од 10 година, иако је њиме пловио у пограничној регији, а није имао ни ГПС, што је обавезно за пловила тог габарита. Неко време му је то омогућавао Адамовић, а касније му је снаја (удата за старијег сина) Марија Беловановић постала шефица одељења граничне полиције у Милановцу. Румунски гранични органи су више пута јављали нашој граничној полицији да пловило без ознака долази ноћу са наше стране, пристаје уз веће бродове, претаче нафту и пребацује је на српску обалу, у цистерне које тамо чекају. Никада гранична полиција овог краја није реаговала, али су повремено проблем били рибари који су ноћу рибарили на тој деоници Дунава. Најпре би били упозорени од Жарка Радојковића да ту више не рибаре, без образложења, кратко и јасно, а ако би они то игнорисали, чамци би им били одвезани са привеза уз обалу, одвучени на сред Дунава, избушени и потопљени са мотором и рибарском опремом. Тако је прошао читав низ рибара, док се одређене деонице нису очистиле од непожељних очију.

Како је Жарко Радојковић залазио у године, препустио је посао својим синовима, Милану и Миловану, у средњим тридесетим годинама. Момци су врло брзо почели да возе Аудије, БМW-е и Мерцедесе са затамњеним стаклима, као обележје статуса, а некретнине су почеле да се умножавају, иако није било никаквих званичних извора прихода. Бизнис се даље развијао, па се са нафте прешло и на шверц миграната, крадене робе, аутомобила, цигарета без акцизних маркица… Из Румуније је, преко Дунава, на локацији Мало Голубиње, чамцем, ноћу, долазила техничка роба крадена у земљама ЕУ, а тамо су из Србије пребацивани пакети с цигаретама без маркица. Било је ту прашкасте робе, а и миграната. Конвоје са комбијима дуж дунавске магистрале, обезбеђивали су утицајни људи из полицијске управе Бор. Као један од најближих породици Радојковић, издвојио се инспектор Перица Арсић, који је два пута био суспендован с посла. Једном због тога што је са својим братом, Сашом Арсићем, такође инспектором ПУ Бор, био организатор прекуцавања бројева на краденим аутомобилима, а други пут када је брзином од 160 километара на сат, јурећи службеним полицијским аутомобилом улицама Бора, ударио у аутомобил пун младих људи, наневши некима и повреде опасне по живот. Перица Арсић је данас надзорни орган полицијске станице у Мајданпеку и заштитник породице Радојковић у контроверзним пословима.

Иначе, у Доњем Милановцу запаљени су: један приватни аутобус, један комби и неколико аутомобила. Сви случајеви су доведени у везу са породицом Радојковић и ту се истрага углавном завршава. Тужилаштво тврди да им полиција не доставља доказе, а полиција тврди да је истрага у току и тако док све то не застари.

Средином 2017. браћа Радојковић су шипкама, из заседе, напала Ивана Садрију из Доњег Милановца, наневши му више тешких телесних повреда опасних по живот и рекли му да поручи др Милутину Милошевићу да је следећи. Након тога, Иван Садрија је имао две озбиљне операције у Нишу, а и данас носи спољне фиксаторе у нози, због отвореног прелома потколенице, изазваног шипком. Иначе, Милутину Милошевићу, хирургу из Доњег Милановца пре две године је запаљен аутомобил и прећено убиством ћерке.

Истрага је довела до браће Радојковић и докази су били неспорни, али се истрага ту зауставља. Пре око месец дана, око три сата ноћу, први комшија др Милошевића приметио је да два млађа мушкарца сликају телефоном Милутинову кућу. Догађај је пријављен полицији, а комшија који је полицији дао изјаву, нађен је двадесетак дана касније у својој кући мртав и крвав. Локални лекар опште праксе је закључио да је покојник повратио много крви, а сахрана је обављена на брзину, већ 12 сати касније, без обдукције. Полиција је сатима боравила у кући покојника након што је смрт утврђена.

Бахатост породице Радојковић је све већа, сарадња полиције очигледна, а несналажљивост тужилаштва врло сумњива.

Игор Милановић / Таблоид

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: Fly from Niš - Blogspot)

Власт запошљава нишке одборнике и њихову родбину како би обезбедила „сигуран глас“ за бесплатно уступање аеродрома држави?

Ниш-Иницијатива „Не дамо нишки аеродром“ проверава информације да власт наводно у градском ...

Градоначелник Ниша- Вучић и ја правимо чуда

Београд-Градоначелник Ниша говорио је о резултатима рада градских власти у Нишу и ...