(Фото: AP Photo/ Virginia Mayo)
(Фото: AP Photo/ Virginia Mayo)

Од Лисабона до Владивостока кува се геополитички преокрет 21. века

Предлози за стварање европске војске, али и спорови Вашингтона и Анкаре, разлог су за растућу забринутост у САД, а посебно им смета зближавање Турске и Русије. Савезништво Русије и Турске, тврди професор Филип Ковачевић, било би највећи геополитички обрт 21. века који би у потпуности измијенио садашњу геополитичку шаховску таблу Евроазије.

Нови европски програм под називом „Стална структурисана сарадња“ (ПЕСКО) који се односи на јачање односа у сфери одбране и безбедности унутар чланица ЕУ, све више производи дисонантне тонове на релацији САД — Европска унија, што је потврдило и недавно писање „Фајненшел тајмса“, који наводи да је Вашингтон „забринут“ због војне сарадње унутар ЕУ.

„Њујорк тајмс“ такође открива да истовремено постоји и забринутост америчког војно-индустријског комплекса због могућих последица европског пројекта ПЕСКО, па су САД, како наводи овај лист, упозориле ЕУ да јачање војне сарадње не користе као изговор за заштиту европске одбрамбене индустрије, истичући како такве праксе могу поткопати НАТО.

Америчка представница при НАТО-у Кеј Бејли Хачинсон, с тим у вези је изјавила како Америка „не жели да ова сарадња буде протекционистичко средство за ЕУ“, док се виша званичница Пентагона Кејти Вилбаргер надовезала да САД не желе да напори ЕУ „штетно утичу на потребе НАТО-а“.

Такође, Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, поздрављајући на Минхенској безбедносној конференцији преданост европских земаља на јачању војних капацитета, ипак је упозорио да „ЕУ сама не може заштитити Европу“ у случају рата, док су се нешто раније немачка и француска министарка одбране заузеле за заједничку европску војску, уз поруку да одбрана Европе не сме зависити од САД, односно НАТО-а.

Коментаришући за Спутњик овакве изјаве високих званичника Немачке и Француске, као и покушај стварања европске војске, Филип Ковачевић, гостујући професор геополитике и обавјештајних студија на Универзитету Сан Франциска у Калифорнији, оцењује да су оне „првенствено изазване репутационим ’шамарима‘ које ове државе добијају од стране америчког председника Доналда Трампа“.

„Трамп добро зна колико је Европска унија зависна од САД на пољу безбедности и одбране и то користи да примора европске државе да купују од САД оружје и услуге много више него раније. Трампов приступ међународним односима је једноставан и бруталан: ако купујеш америчке производе и услуге и тиме доприносиш богаћењу америчког војно-индустријског комплекса, онда си пријатељ. Ако то не радиш, онда си лош, и Америка ће ти окренути леђа. Европски лидери нису навикли на такав третман (иако се не може рећи да га нису заслужили), па покушавају да контрирају на разним нивоима, укључујући и овај везан за војску. Али све то иде слабо и траљаво“, објашњава Ковачевић.

Професор Ковачевић подсећа да Европска унија истовремено „има огромне унутрашње проблеме везане за незапосленост, миграцију, сиромаштво, организовани криминал и корупцију у самом врху“, напомињући да „само у Бриселу делује више од 10 хиљада лобиста“, што, по његовом мишљењу, улагања ЕУ у неку нову војну инфраструктуру своди на „замајавање јавности“.

„Европска унија нема ни адекватно политичко лидерство да осмисли и спроведе аутономну геополитичку агенду. Такође, ништа мање није важно и то што је европска обавештајна инфраструктура темељито инфилтрирана од стране америчких обавештајних служби. Сигуран сам да постоји читав низ компромитујућег материјала којима ове службе могу уцењивати ’непослушне‘ европске политичаре да не скрену са атлантистичког пута. Помака нема и неће га ни бити док се не створи критична маса грађана и грађанки широм Европе која ће захтевати корените измене у функционисању ЕУ. Тада ће и питање сврсисходности НАТО-а доћи на дневни ред“, каже Ковачевић.

 

САД се свете Турској преко Курда

 

 

Са друге стране, ситуација која би потенцијално заиста могла да угрози јединство НАТО-а, како сматра наш саговорник, односи се на сукоб на релацији Анкара—Вашингтон, па Ковачевић наводи да је посве „јасно да је америчка подршка Курдима у Сирији директан одговор и освета за окретање Русији од стране турског председника Реџепа Тајипа Ердогана“.

„По мом мишљењу, план атлантистичких стратега је био да изазову рат између Русије и Турске. Када је Ердоган одбио да учествује у таквом погубном сценарију, направљен је пуч против њега. После неуспелог пуча, сада се кренуло на други начин — помагањем снага које су усмјерене против турске државе. Овдје морам истаћи да би савезништво између Русије и Турске, уколико заиста буде остварено, а то се још не зна, јер и у Турској и у Русији агенти утицаја Запада раде против њега, било највећи геополитички обрт 21. века јер би потпуно изменило садашњу геополитичку шаховску таблу Евроазије“, сматра Ковачевић.

Ковачевић такође додаје и да би руско-турски савез постао могућ уколико би се „превазишле неке историјске теме које се провлаче већ стотинама година, још од пада Византије“, а када је, по његовим речима, „руско царство под утицајем западних емисара гурнуто у сукоб са Османском империјом“.

„Наравно, не само да би НАТО овим савезништвом био озбиљно уздрман, него би се и цела Европска унија морала — због економских разлога — окренути према Истоку. Када се томе дода и све јачи утицај Кине, онда би заиста настала могућност једног фундаменталног, историјског обједињавања Евроазије као у политичкој визији француског председника Шарла де Гола о заједници од Лисабона до Владивостока(и Пекинга). Лондон и Вашингтон би први пут од смрти Стаљина остали празних руку, и њихова хегемонија би се свела на регионалне размере“, закључује Ковачевић.

 

 

 

Небојша Поповић/Спутник

један коментар

  1. Ма ми свеједно најебасмо.
    Ајд онда лепо, кад је то свеједно пред нама, да се иселимо сви у Америку и добићемо неку територију(у бреее, да и ми нешто освојимо и паметно урадимо) а пошто смо белци, превагнуће опет бело, па да их мало освежимо, просветлимо и научимо како се живи. Свеједно је тамо већ исељено пар милиона Срба а још толико се спрема.

    Читајући ове горе анализе, мало се љутим али не могу да нађем ни једну грешку па онако све гледајући заједно испаде, случајно или не, веома добра анализа. Тамо горе ја, ја а не ви, ви можете, немам шта да коментаришем.

    Дакле, Срби, ако хоћете да одете, а то се ја само шалим, ви нема да оћете или нећете, него морате отићи, онда је време да се одлучите.
    Или Америка или Монголија.
    Ту где смо нећемо остати судећи по реакцијама Српског рода, а те реакције су безначајне. Знате ону реч – ништавне. Е такве су.
    Има још једна ствар.
    Када Амери заиста направе од Србије своју нову државу, а оће ако се иселимо, а оћемо се иселити гарант, онда ће шипци добити апсолутни отказ, па се ми као Американци онда лепо вратимо као Израиљи што су и…ето…
    Ја бар нешто планирам, а ви?
    Ја сам досад непрекидно указивао на свети дан Ђурђевдан, али сви јунаци ником поникоше. Значи, ништа од тога па размишљам адекватно расположењу народа.
    Али ако будете само седели подвијена репа, неко ће се од нас Срба ускоро згрануто запитати – Јел, за ким то звона овако јако звоне?
    А ја ћу му одговорити –
    Ма не питај, брате…
    (И душу ћу своју испустити да ми мало најзад лакне)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: Пикисбеј)

Економски рат Америке и Турске на дужи рок погодиће и Србију

Београд – У овом тренутку нема значајније претње по српско-турску привредну сарадњу ...

(Фото: Васељенска ТВ)

Разменом територија Србија би признала сувереност окупираних територија

Београд – Шта би на терену представљало разграничење, а шта корекција граница, ...