(Фото: pixabay.com)
(Фото: pixabay.com)

Разликујете ли милост и срећу?

Већина нас брка милост и срећу, али милост је дубока и Богом дана, док је срећа пролазна и од човека са Запада измишљена. Ми смо толико „навучени“ на идеју среће коју нам доносе догађаји да смо збуњени када видимо задовољство које осећају једноставни или „сиромашни“ људи – рецимо они који немају ништа сем хране у свом стомаку, крова над главом и доброг здравља своје деце и вољених.

Наравно, луксузна кола, скупоцена хаљина или добар мобилни телефон, помажу једно време, али се прилично брзо навикнемо и тада се поново враћамо у стање када нешто ново желимо. Недостатак осећаја унутрашњег мира нас доводи до тога да се тетурајући крећемо кроз живот стално очекујући да нам се нешто лијепо деси, а не да живимо заиста у садашњем тренутку и онда покушавамо да се решимо непријатног осећаја тиме што расипамо новац, превише једемо, имамо више сексуалних партнера или опсесивно радимо. Можда чак и почињемо да користимо наркотике, што нам даје само пролазне тренутке среће који брзо нестају и после се осећамо још сиромашнијим.

У стању милости слободни сте да будете попут „љиљана у пољу“, или птице на грани, којима ништа није потребно или они који „иду долином сенке и смрти и не плаше се зла“, али моментална задовољства не могу да нас доведу до овог стања. Уосталом, која је боља слика од осмеха малог детета? Деца до одласка у школу се и не труде да буду срећна и не плаше се да буду понекад тужна, она једноставно постоје. То је милост.

Када се налазимо у стању милости, нас у потпуности покреће живот. То је оно што Кинези називају „пробуђени чи“ или оно што нас тера да ујутру устанемо из кревета и омогућава нам да савладамо препреке у животу. Међутим, када се изгуби милост, суочавање с новим даном представља напоран посао, а свакодневни живот – терет који морамо да носимо најбоље што можемо.

Иако наша душа тражи да живи у милости, ми обично то приметимо тек када осетимо њен недостатак; рецимо, када је наша животна сила исцрпљена због лошег брака или проблема на послу или када се налазимо под притиском да компромитујемо своје снове тако што ћемо следити правац у животу који се од нас очекује, али је далеко од онога што наше срце тражи. Тада постајемо зависни од брзих „решења“ и оног неухватљивог еликсира познатијег као „срећа“.

Губитак милости доноси страх, што доводи до тога да улазимо у стање непрестане борбе за опстанак. Ако желите да повратите милост, молите се Богу и трудите се да живите у садашњем тренутку, избегавајте негативне приче и не судите другима.

 

 

 

Донко Ракочевић/Седмица ме

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: pixabay.com)

Посао који ће створити првог светског трилионера

Они који сањају да постану богаташи новог доба мораће да почну да ...

Шест ствари које би за неколико година могле нестати

За неколико година из наше свакодневице нестаће ствари без којих данас тешко ...