(фото:СКК)

Трчи, Донте, трчи . . .

Снежно бела, крзнена пуфница. Живахна њушкица која никад не мирује. Стално је у покрету. Стално нешто њушка. Браон окице које су увек широм отворене. Дуге беле, мекане уши, мада спуштене, увек на опрезу. Упознајте овог феноменалног зекана.

Његово име је Донт. Иако на први поглед делује као симпатични, мали блента он то није. Он је све, само не то. Донт је озбиљан „играч“.

Постављене задатке он увек успешно извршава. Никад не омане. Донт увек стигне до циља. Како му то полази за „шапицом“? Да ли је у питању чиста срећа?

Није на одмет, наравно, имати срећу као помоћника приликом обављања било ког посла. Али Донт нема потребу да се у великој мери ослања на њу. Разлог томе је једна његова особина.

 

Познавати себе

 

Донт добро познаје самог себе. Он у сваком тренутку тачно зна колике су му стварне могућности и колико стварно вреди. Изузетно је реалан по том питању.

За разлику од велике већине која прецењује своје способности и на тим нереалним проценама одређује своје циљеве, више пусте сне него циљеве, Донт чврсто земљом ходи.

 

Прецизније – трчи.

Јер, као и сви зечеви, и овај зекан воли да трчи. Само што Донт не троши своју снагу улудо. Он воли да трчи и да се трка са другим зечевима, али он се не труди да у свакој трци и победи.

Веома често ни свој максимум не пружа. Његов циљ је да своју улогу у трци истрчи перфектно. Улогу?

Донт не трчи за себе. Донт у тркама трчи за победника.

 

Он се не бави атлетиком

Вероватно сте помислили да се јунак наше приче бави атлетиком. Да у атлетским тркама на средње и дуге стазе игра улогу, а чега друго него зеца. Да му је циљ да трку уведе у ритам који ће само најбољи моћи да прате.

Да није у питању баш овај зекан, били бисте у праву. Међутим, Донт се не бави атлетиком. То је за њега тешко. Нисте ваљда већ заборавили да је он веома добро познаје своје могућности.

Он није рођени победник. Зашто се мучити и трошити се на тренинзима, кад први кроз циљ никад неће проћи. До награде, до шаргарепице, доћи на лакши начин – то је његова филозофија.

У потрагу за таквим видом „трчања“ дао се наш зекан. Потрага је била плодоносна.

 

Он се бави политиком

 

Својеврсне трке се одржавају и у политици. Њих људи називају изборима. Специфичност ових трка је што у њима може бити више победника. Не само један.

Победником избора се сматрају сви такмичари који су претрчали преко цензуса.

Њих, победнике, ће до следеће трке на својим леђима носити раја која живи на територији на којој се трка одржала. Подједнако ће их носити и њихови навијачи, који су на трку изашли, и они који за трку нису били заинтересовани.

Поред тога што ће их раја на својим леђима носити, она ће им од својих пара и најбоље шаргарепице куповати. Све до следеће изборне трке.

На први поглед, овај вид трчања се свидео Донту. Али . . .

Није журио. Није био брзоплет. Копкало га је:

Има ли још нешто лакше?

Што би било згодно кад би се могло на изборима трчати, не претрчати цензус, а опет до шаргарепице доћи. Не мора цела. Доста је и парче. Не потрошиш се пуно, а наградицу добијеш.

Љубопитљивост се исплатила Донту. Добио је позитиван одговор.

Кад су у питању изборне трке можеш бити својеврсни победник, чак ако ни цензус не претрчиш. Услов је, и овде, да трчиш за победника.

Ако се пре изборне трке унапред зна ко ће победити и ако се, приде, зна да ће и разлика између њега и другопласираног бити велика, победнику већма одговара да што више њих не претрчи цензус, а у трци учешће узму.

Због тога, победник у изборну трку и убацује пар својих зечева. Њихов задатак је да трче за њега, а да цензус не претрче. Ништа лакше. Како је то могуће?

 

Опет Донт

Број гласова оних листа које су учествовале на изборима, а нису прешле цензус расподељује се листама које су га прешле.

Код нас се та расподела врши по Донтовом систему (творац овог система је белгијски математичар Виктор Д’Онт). Расподела по овом систему скоро увек благо фаворизује победника изборне трке.

То се баш десило и на управо завршеним београдски изборима. То је било очекивано и самим тим није никакво изненађење.

Ипак, престоничка чаршија бруји: „Близу 180 000 гласова отишло у ветар.“

Сви гласови које су освојиле странке и листе које нису успеле да пређу цензус су бачени.

Није него . . .

Кад је криза, ништа се не баца. Ми ћемо за 2 – 3 године из ње изаћи, а до тад морамо се понашати рационално. То поготово важи за представнике власти. Они су, у овом тренутку, најодговорнији.

Они су се тако и понели. Одговорно према својим интересима. Нису дозволили много да се баца и расипа. По свему судећи, сами су организовали сијасет странака и листа које су имале само један задатак: да трче изборну трку за њих.

Задатак извршен феноменално: 4 од 24! Само 4 изборне листе су освојиле преко 5%.

Победник је освојио приближно 45% гласова од укупног броја изашлих бирача. Београдска скупштина има 110 одборника. У њој ће седети 64 представника победничке листе. Рачуница јасна, по Донтовом систему.

Рачуница јасно показује да се од политике може лепо живети и ако цензус не пређеш. Услов је да те очекивани победник изборне трке позове да трчиш за њега.

Позив који се не одбија

Одбија се нешто друго. Добар део људи и даље одбија да поверује да су чланови наше политичке касте чисте рачунџије. Да ће искористити сваку, па и најмању, прилику да се о државну касу овајде.

Њима није испод части и није им тешко да у изборној трци играју улогу зеца.

Очекивани победник ће им помоћи да скупе неопходне потписе за упад у трку, добиће мало пара да воде кампању, а ако изборну трку истрче како треба – кану ће још који динар из буџета. За то бар постоји начина колико срце иште.

А и сликаће се за телевизију!

Наша политичка сцена врви од „јунака“ сличних нашем зекану Донту. Не би било велико изненађење да је од ових 20 листа које нису прешли цензус сваку предводио неко ко је исти он.

Тачан број зна само један човек, а он нам га неће рећи.

Ми не можемо са сигурношћу да тврдимо ни која је листа Донтова. Ђаво их однео, кад их човек погледа на гомили – сви су исти.

Зато не би требало да нас изненади још једна ствар у вези београдских избора.

Врло је вероватно да су, за одређену награду, и неке до јуче велике странке на овим изборима трчале за победника.

Донт се враголасто смеши. Неће френдове да одаје. Вели: време ће показати . . .

 

 

Стеван Стојков/Српски културни клуб

4 коментара

  1. Па има истине, није да није.
    И симпатично је…
    осим што сам до краја већ заспао од досадног донта.
    Ја мислио саће препоне да прескаче а он ленчуга и каријериста.
    А да је трчао јарац пуфница Милан? Има и њих белих.
    Па бели бик Миладин?
    Што је морао да буде донт?
    Вероватно што има приступ на Запад.
    Па и парче шангарепице је доста.
    Не потроши се много за трку.
    (ИХ, па морам ја па то ти је)

    • Ко воли да иде у Мек да једе гамбургере нека добро ПРОЧИТА авај текст где чифутски раввин директно на радију говори да они убијају украдену белу децу, узимају им крв, а месо самељу и дају да Мек ради гамбургере. Пријатно! „По крайней мере, об этом прямо сказал раввин Восточного побережья Соединённых Штатов Эйб Финкельштейн в прямом эфире на радио сети Turner, в программе Иоанн 8:44 с ведущим учителем Господа Яхве Джеймсом Викстромом (www.jameswickstrom.com). «Мы очень веселимся во время Пасхи, когда мы крадем их детей, – прямо признался раввин. – Мы воруем от ста до трёхсот тысяч детей в год только в этой стране. И мы выпускаем из них кровь, и мы смешиваем её с хлебом Пасхи [мацой], а потом выбрасываем трупы в бойни, которые нам принадлежат, и мы перемалываем все тела в фарш для колбасы и гамбургеров. Макдональд является одним из наших любимых торговых точек, и, люди, которые едят завтрак, они едят своих детей на обед».

      • @ Алатирус,
        Сада ми је јасно зашто су Американци толико подгојени. Требало би да су то Американци чифутског порекла. И то они који раде у највећој мировној организацији на свету, званој НАТО. Под гоје ни, али јаки.

  2. @ Стеван Стојков/Српски културни клуб,
    Прошли пут ти је одговарао Донт, открио сам зашто: Зато што си ти био у оној групи која је делила Цесидов колач.
    Сада треба да откријем зашто си почео да причаш „не, не, ово нешто није у реду, ове трке нису регуларне“.
    Тако је било и у задњој Југославији. Док је Србија била са Косметом и Војводином 1-2 гласа у југословенском збиру, све је било у реду. Када су неким чудом она минус два гласа постала плус, па је Србија напрасно имала вредност 3 гласа, Кучан је рекао „но, но“. И Југославија шта ће, распала се. А ко је крив? Па, зна се, где сте видели да једна република има 3 гласа, а остале по 1. Чиста дискриминација.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Мило Ђукановић (Фото: Новости)

Ево како је Мило Ђукановић гласао на изборима!

Подгорица-У каквој нерегуларној атмосфери се одржавају локални избори, потврђује и то да ...

Црна Гора: Вијоре се заставе Велике Албаније (видео)

Подгорица-Само два дана пред почетак изборне ћутње Плавом су се могле видети ...