Биткоин (Фото: Shutterstock)
Биткоин (Фото: Shutterstock)

Утицај биткоина, Неимара, пса и кокошке на светску економију

Година која започиње испуњена је бројним надањима, али и дилемама. Једна од највећих економских недоумица веже се уз судбину биткоина и осталих криптовалута.

Воде се (учене) расправе и дају (различита) објашњења о овом феномену. Констатује се огроман, готово експоненцијалан раст њихове вриједности и похлепно се анализирају могућности зараде у односу на конвенционални новац — амерички долар пре свих.

Прва трансакција у биткоинима остварена је 12. јануара 2009. године и вредност једног биткоина била је један доларски пени. Али, у 2013. години, послије финансијске кризе на Кипру, „шишања“ (крађе) депозита, под изговором да је у питању новац руске мафије, као и затварања тамошњих банака и искључивања банкомата, многи људи су се окренули биткоину. Потражња је била тако масивна да је цена премашила 230 долара за један биткоин. Крајем новембра те године она је додатно порасла за 377 одсто и достигла износ од 1.242 долара. Крајем 2017. године трговало се на нивоу 16 хиљада америчких долара за један биткоин.

Да ли ови бројеви говоре да је биткоин тако добар, или да је долар толико слаб? Пре одговора још два подсећања. Слика Леонарда да Винчија „Салваторе мунди“ (Спасилац свијета) из 1500. године, недавно је у Њујорку продата за рекордних 450 милиона долара. Претходни рекорд је био на нивоу од стотинак милиона.

Бразилски фудбалер Неимар је из Барселоне у Пари Сен Жермен прешао за 222 милиона евра, забиљеживши најскупљи трансфер у историји фудбала. Пре њега је то остварио француски фудбалер Погба, чији је прелазак у Манчестер јунајтед коштао 105 милиона. У фудбалу је, иначе, за преласке двадесет важних играча утрошено више од милијарду евра.

 

Биткоин, независно од намере својих твораца, једнако као и трговина антиквитетима и куповина играча у фудбалу, показује колико је званична валута постала суштински невредна. Све је почело прилично давно, у окриљу либералног капитализма и посвемашње превласти финансијског, над реалним капиталом. После краха америчког (и светског) банкарског система 2008. године, западне владе су повеле политику „лаког новца“. Дужничка криза је „рјешавана“ новим и све већим дуговима. Лаки новац је онај новац који су централне банке, под изузетно повољним условима (укључујући и негативну каматну стопу) одобравале пословним банкама у циљу подстицања производње и потрошње, као средства изласка из рецесије. Али то више није био државни, већ новац банака, а оне су са њим поступале у циљу максимизације својих профита. Тако је „лаки новац“ постао „паметан новац“. Паметан је онај новац који сам од себе доноси зараду и то прилично велику и без икаквог ризика. Банке су добијале милијарде новог новца, практично као поклон, и улагале су га у међусобну трговину. Оне су, притом, књижиле профите мерене стотинама милијарди, али и створиле монструма под именом финансијски деривати. Процењује се, јер нико не зна тачан износ, да укупна вредност тих ЦДС деривата десетоструко премашује укупни светски БДП. А тај непостојећи, измишљени капитал се, у правном и економском поретку, изједначава са реалним. Као када би неко у децилитар врхунског вина сипао литар обичне воде и тврдио да таква беванда има укус изворног вина.

Биткоин је управо и створен са намером да превазиђе тако накарадни финансијски систем. Стога, крупни банкари, осећајући се угроженим, око њега плету мрежу која може бити смртоносна. Од половине ове године планирано је озваничење трговине фјучерсима везаним уз биткоин. До биткоина ће се и надаље долазити „рударењем“, односно процедуром предвиђеном за његово стицање и куповином на специјализованим берзама од постојећих власника вољних да их продају. С друге стране, фјучерси ће тећи потпуно независно од биткоина, будући да представљају клађење крупних играча у односу на његову очекивану вриједност у доларима. Манипулишући количином долара која је потребна за куповину биткоина, они ће имати моћан алат и да га озбиљно нападну, након што на њему остваре допунску зараду.

Карл Маркс нас је одавно подучио да се сва економика (економија на микро плану) своди на релативни однос цена појединих роба. Разумевању помаже шаљива илустрација.

Кренуо човек на пијацу са намером да прода пса. Куче је било младо и расно, али га је ценио пет милона евра. Познаници су му рекли да није нормалан и да га никада неће продати. Ускоро их је славодобитно обавестио да је успео. Продао је пса за пет милиона! Истина, на начин да га је мењао за две кокошке од по 2,5 милиона.

Да ли је биткоин пас или кокошка, или ни милиони нису што су некад били?

 

 

Момир Булатовић/Спутник

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

„Кокошка“ се кандидовала на изборима (фото)

Будимпешта-Гласачи широм света имају све мање поверења у своје политичке представнике – ...

(Фото: Пиксибеј)

Има ли шансе: Биткоин и етереум против долара и евра?

Виртуелне валуте не испуњавају основне критеријуме које једна валута треба да има, ...