(фото:Аналитички форум)

Војводина и Србија шеснаест година од погибије Катарине Марић

Чак ни потпуни морални банкрот војвођанског аутономаштва није довољно озбиљна чињеница да се идеолошки протагонисти аутономаштва узму у памет. Уместо да се уозбиље, упристоје  или да се бар покрију ушима, они се и даље срамоте пред Војводином. „Војвођански клуб“, који се после две деценије лутања прибио Војвођанској партији Александра Оџића, организовао је 7. јуна 2018. г. саветовање: „Војводина и Србија. сто година после“.

 

О слободи“ – грме, они који ћутке

трпе да их ћуша ма чији министар.

Вељко Петровић (Војводино стара, зар ти немаш стида)

 

Подсетимо се да је аутономашко ово друштво које се назива „Војвођански клуб“ беспризорно дрпило назив од клуба историјског Удружења Војвођана у Београду, у којем су били најбољи синови српског народа из Војводине: Михајло Пупин, Станоје Станојевић, Душан Ј. Поповић и многи други. Шта је њима да дрпе оно што је туђе. Умеју они и горе.

 

 

Шеснаест година година након погибије Катарине Марић, исти овај аутономашки бахати (аутоцензурисано), позван је на аутономашко „саветовање“ са којег јавности паметује. „Ко год је хтео под србијанску шајкачу, да извинете, народски речено – најеб… је“, имао је образа да поручи Веселинов. Какав пример „војвођанске“ културне супериорности! Каква „пристојност дискурса“ професора политикологије! Каква величина духа, морална узвишеност и стил изражавања, достојна „модерног“, и „неоријенталног“ носиоца културе „традиционално мултикултурне и мултиетничке средњоевропске регије“!

Хвала Вам војвођанси аутономаши на вашем „саветовању“ и вашим „саветницима“! „Дивни“ су нама ваши саветодавци. Позивајте ви и даље Војводину на окупљање око „идеје Војводине“ и позивајте тако културне и узвишене „саветодаавце“ попут Веселинова, да објасне Војводини како да не „наје… е“ под „србијанском шајкачом“. Да нам објасни како је много гора судбина под „србијанском шајкачом“ од  судбине под точковима његових службених кола. Можда „окатог није грех преварити“, али ми добро знамо да га је у најмању руку велики грех прегазити.

 

(фото:Време)

 

Бора Ђорђевић, чија „Рибља Чорба“ је своју каријеру почела из нашег војвођанског, банатског Елемира, давно је поручио: „Дивно је накажњено возити по цвећу и људима“. Спаваш ли мирно београдски политиколоже? Мучи ли те савест бивши србијански министре?

 

 

Душан Ковачев/Аналитички форум

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

У Србији, земљи сељака, села су на путу изумирања (Фото: Вести)

Напредна лоповска банда порезом дави сељака

Нови Сад-Скоро 800 пољопривредника из околине Новог Сада, добило је пореска решења ...

Буњевци у Војводини неће више да буду Хрвати

Нови Сад – Буњевачки савет тражи доношење Декларације о поништавању акта насилне ...