(Фото: Пиксибеј)
(Фото: Пиксибеј)

Зашто нас Пољаци воле: словенска браћа другачијих обичаја и културе

Пољаци су западнословенски народ, али оно што им је током читаве историј био највећи проблем је тај што су биил окружени империјалистичким државама – Немачком и Аустријом. Пољаци можда нису прва асоцијација када кажемо „наша браћа“, међутим, они су једни од ретких који деле сличну историјску муку као и Србија.

Путовање у Пољску, рецимо Краков, Варшаву или неки други пољски град, обично јесте одличан начин да се упознате са културом самих Пољака. Ипак, какве обичаје и размишљања заправо имају Пољаци? Који су то историјски догађаји Пољске, као и њен геополитички положај, утицали на уређење данашње државе. Уз све ово, сазнајте и зашто нас Пољаци толико воле и сматрају својом браћом.

Историјска позадина данашње Пољске и народне везе са Србијом

Иако су Пољаци у 16. веку имали веома моћно краљевство са Литванијом, народ је пролазио кроз велику беду и сиромаштво, као и велику патњу. Силна краљевства нису успела да подигну Пољску на престо. У 17. веку Пољска ратује са Турском и губи велики део своје територије, што узрокује још веће њено осиромашење.

Након Првог светског рата Пољска постаје независна држава, на западу добија одређени број територија, али на истоку губи огромне површине. Пољска је прошла кроз разне идеологије, била је комунистичка земља до осамдесетих, након тога постаје демократска земља, а у скоријој историји прикључује се НАТО савезу и Европској унији.

Пољаци кажу: „Косово је Србија“!

Иако се Пољска као држава приклонила тренутним западним силама, народ Пољске веома подржава Србију, и није срећан због одлука своје власти. Како би показао наклоност ка Србији, народ Пољске је у Кракову организовао протест против независности Косова, како би нагласили да је та територија српска, и да ћемо ми увек имати њихову подршку.

Оно што додатно спаја Србе и Пољаке је и патриотизам и родољубље. Пољаци су, као и Срби, веома пожртвовани када је у питању њихова земља, зато су се у свим ратовима борили за своју земљу и одолевали империјалистима. Тренутно је актуелно то да Пољаци траже ратну одштету од Немачке, а оно што је добра вест је да постоји могућност и да је добију.

Много пута су се Пољаци и Срби борили заједно раме уз раме, чак иако наше државе деле хиљаде километара. Један Пољак, Адам Чарторијски, је имао идеју да сви јужни Словени треба да се уједине под српском заставом, што показује солидарност једних према другима, као и да у том односу нема никакве зависти.

Пољаци су се изразито борили против организовања геј параде, иако је њихова држава инсистирала на томе под изговором да је чланица ЕУ, и како мора да промовише европске вредности.

Култура Пољака и разлике у односу на нас

Култура Пољака је другачија него наша, али то не значи да је она лошија од наше. Пољаци су, пре свега, католичке вероисповести. Међутим, ово само треба да буде доказ колико је међусобна љубав ова два народа јака. Иако смо различите вере, Пољаци су Србима увек помагали, као и Срби Пољацима.

Пољаци су били одушевљени српским ослободилачким идејама, и хтели су да учествују у њима, да помогну колико год могу. То су, наравно, и учинили, а неки од њихових најбољих команданата су погинули управо у Србији, бранећи је од окупатора. Сада када је Пољска чланица ЕУ, постоје тврдње да она, заправо, може да сруши Европску унију.

Пољска култура је претрпела утицаје и са истока и са запада, тако да тамо можете видети много другачију архитектуру него у Србији. Разлике у култури су видне у фолклору и у књижевности, али без обзира на њих, Пољска је дала једног великог писца – Чеслава Милоша, кога сви радо читамо у Србији.

У архитектури се могу видети сви стилови од средњег века, преко ренесансе до барока, али то је оно што Пољску чини посебном. Она једина уме да изнесе помешане стилове, а да то не изгледа као кич..

Пољска нам је дала и великог филмског редитеља Романа Поланског. Сигурни смо да вам је његов филм „Пијаниста“ оставио утисак на вас, а то је оно што је поента уметности и културе. Она руши границе нација, и промовише идеју спајања народа, која је изнад географске повезаности и борбе за политичку моћ.

 

Драган Антић

10 коментара

  1. Добар чланак, осим овога о Поланском, који је жидов, силоватељ, содомиста, и тражен од закона у Америци.

  2. Dajte nam još gazda.........imamo još sinova..........za njihove okove

    Пољаци кажу: „Косово је Србија“!

    ………ne zato što vole Srbe………nego zato što mrze muslimane……….!!!!!!!!!!!

    Poljci su……….KLERO-FAŠISTI……..gora govna od Hrvata i Banderovaca………deset puta!!!!!!!!!!

    Manju grupu normalnih Poljaka ( 20% )………..niko ništa ne pita……kao ni nas!!!!!!!!

    • Jeste, i oni sto svake godine odrzavaju proteste protiv “drzave“ Kosovo (dok mnogi “Srbi“ sede kuci i gledaju fudbal i farmu) su ustase. Dve stvari su beskonacne – svemir i ljudska glupost.

    • Ја сам мислио да су само турци набијали на колац. Међутим, то је био пољски специјалитет, као и одсецање удова и делова тела на јавном месту. Питајте Русе како су их касапили стотинама година. (Тарас Буљба). Руси сваке године славе ослобађање од Пољске.
      Сви који су напустили свој род и покатоличили се, постали су јахачи Сила таме. Они су Туђинци, без обзира на непризнавање Космета. А ми смо били и остали лаковерне будале.

  3. Илија Петровић

    У књизи Одломци из историје Срба и српских – југословенских – земаља у Турској и Аустрији, Београд 1872, Милош С. Милојевић (1840-1897) оставио је једно уверљиво сведочанство о збивањима током маџарске револуције и србске Буне 1848/49. године:
    “Ми би њихових… недела тисућима могли набро­јити, као и законо прописаним правилама потврдити по којима се имају уништити све народности живеће у тако званој Маџарској, и по којима морају изгубити језик, вјеру народност и т. д. па се прелити у Маџаре… Ми нећемо овде наводити утамањених преко 100.000 душа Срба за време двогодишње борбе Маџара и вечне им браће и сајузника, а у то време небраће и крвника српских, ПОЉАКА, који… учинише јаде и покоре у земљама нашег народа. Ми не­ћемо напомињати павших неколико тисућа, ако не и десетине ти­сући, Срба из дан(ашње) кнежевине, који помагаше браћи својој у Аустрији. Нећемо спомињати 87.000 павших наших рођених гра­ни­чара за аустријску и маџарску корист, а противу последњих. Не­ћемо спомињати ни 46. цркви и монастира у Бачкој и новосадској епискупији, 57. у темишварској, 11. у вршачкој и 1 у будимској епи­скупији, свега дакле 115. које цркви, а које манастира, што славни Маџари, са својом браћом, а нашом тада по раду небраћом… ПОЉАЦИМА разорише и утаманише, за време двогодишње борбе Ср­ба са овима. Тако исто нећемо наводити ни зверска и богомрска де­ла маџарска учињена за време двогодишње борбе Срба са ови­ма као: набијање живих људи и жена на коља; сечење и набијање на плотове ограда школских глава срп(ских) учитеља и невине дечице срп(ских) ђака; сечење дувана на челима заробљеника; натрпавање сламе, смоле, сена и т. д. у чакшире рањених Срба, из кнежевине, па запаливање ових справа и т. д. на живим и рањеним људима; обезчашћивања, харања, палење грађана, завода и т. д. и светих храмова и олтара… парања живих теретних (трудних) жена и вађења из ових живе деце… Али ненавести (их) као знаке ма­џа­р­ске народно­сти и њених особина, а овамо говорити нешто о њој, било би и гре­шно и непаметно. Оно што наводимо, неје било за вр­еме борбе, неје се вршило онда кад су страсти радиле, а разум био само под­смеј и подлога ових: ово је рађено ладнокрвно, и то он­да кад не бе­ше борбе, кад не беше освете, кад владаше ред и поре­дак, и ра­ђаше све ово не поједини простак и занешењак, но др­жа­ва тада ма­џар­ска, а у лицу ове крв, народност и нарав укупног овог… наро­да­”­.
    А затим, Милојевић исписује имена триста шеснаест побије­них Ср­ба, за које каже “да све ове побројане и уморене душе, које су мирне биле и које се нису мешале ни у шта, ван неколико воје­них заробљеника, нису побијене, стрељане и обешене здраве и чи­та­ве, но су најпре разним мукама уморене. Обично су нашим љу­ди­ма од овуда, које су рањаве и изнемогле ухватили, или боље да рекнемо издишуће подигли са бојног поља, метали сламу, смолу и т. д. у чакшире, ово палили и тако мучећи их уморавали. Другима су набијали гвоздене карике на главе и кроз ове гвоздене клинце ударали у главе и тако им морили. Треће су, који су уваћени лако рањени, запрезали у плугове да ору у место коња и т. д. То су ужа­си који превазилазе сваку веру… Сва ова патња и мука беше: да се Маџари и Немци још боље и већма осиле; да се пропаганда римо­католичка још шире, дуже и дубље у српске православне зе­м­ље распростре; народност немачка и маџарска у овима насели; и да се Срби… сви скупа утамане”.

  4. ПОЉСКИ НАРОД НАМ ЈЕ НАКЛОЊЕН У ОГРОМНОЈ ВЕЋИНИ, АЛИ ПОЛИТИКА ИМ НИКАДА НЕЋЕ БИТИ НА НАШОЈ СТРАНИ ЈЕР СРБИ СУ ВЕЛИКИ ПРОРУСИ, А ПОЉАЦИ ТО НИТИ СУ БИЛИ НИТИ ЋЕ БИТИ. На крају зар је то све битно? САРАЂИВАТИ МОРАМО И ТРЕБАМО!

  5. Овај текст нема везе са мозгом.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com