(Фото: Јутјуб)
(Фото: Јутјуб)

Борба без краја и конца: Да ли је Космет заиста последња препрека ка ЕУ?

Београд – Да ли ће Брисел, ако Србија и потпише правно обавезујуци споразум са Приштином као услов за улазак у ЕУ, из рукава извући неки нови, питање је које је актуелизовао бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери, а овдашњу јавност, и то не само скептике, подсетио на бриселску политику „покретних циљева“.

Тај термин, иначе, појавио се у српској јавности када је постало јасно да, оног часа када наша земља савлада неку од „препрека“, из Брисела стиже упозорење да је на видику нова.

Тако је „хашки услов“ висио Србији над главом све док нису испоручени и последњи бегунци од хашке правде, Ратко Младић и Горан Хаџић, да би, готово сутрадан, искрснуло питање Косова и Метохије, до тада готово па непоменуто.

У међувремену се, додуше, појавила још једна „сметња“ пред Србијом у виду Русије, те захтева да Београд усклади своју спољну политику са ЕУ, пре свега по питању санкција Москви. Да ли је, дакле, извор захтева које Србији испоставља ЕУ практично непресушан?

Монтгомери верује да – јесте.

Он је, наиме, на питање Тањуга о томе да се од Србија пре уласка у ЕУ очекује да хармонизује спољну политику са европском, па и када се ради о Русији, указао да многи у ЕУ уопште не желе нове чланице.

„Ако се Србија не приклони, они могу да кажу: „Није спремна за ЕУ“. Или, Србија се приклони и то питање нестаје, а појављује се ново и тако без краја и конца“, каже Монтгомери.

„Услов свих услова“

Сада је „услов свих услова“ за европске интеграције – нормализација односа са Приштином.

Као да та нормализација зависи само Београда, како на то упорно подсећа и председник Александар Вучић, који указује и да се не може говорити о договору ако се при том мисли да једна страна треба да добије све, а друга – ништа.

На то је, бар засад, са Запада стигла равнодушна констатација: нађите креативно дипломатско решење.

Унапред је, међутим, сугерисано да није прихватљив „вишак креативности“, попут идеје о подели Косова, на пример, али је, истовремено, остављено и довољно слободног простора за могућа нова тумачења, условљавања и притиске…

Уосталом, 2025. година – као година која је коначно, на више пута поновљене захтеве председника Вучића да нам се стави у изглед некакав временски рок у којем се Србија види као део Уније – не обавезује превише ЕУ, али оставља доста простора и времена за могуће нове захтеве.

То се не може искључити, поготово на фону више пута последњих месеци поновљеног „објашњења“ да ЕУ у новом таласу проширења неће да понови раније грешке, односно да више „не жели да увози проблеме“.

Шта је следеће?

Неки од услова лако се поново могу извући из пакета билатералних тема, попут проблема разграничења Србије са суседима, што је и наведено у Стратегији за Западни Балкан…

Да ли је, дакле, борба Србије за улазак ЕУ „без краја и конца“?

Ако и јесте, не може се порећи да и сама та борба није усмерена на улазак кроз врата ЕУ, већ је и пут који нас, како каже и српски председник, приближава вредностима европских друштава, квалитетнијем животу и бољитку грађана.

Директор Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић за Танјуг каже да Србија не може да одустане од националних интереса, али и да мора да размишља о економском јачању, а ту, како напомиње, ЕУ може да има озбиљну улогу и да нам помогне.

Милетић истовремено сматра да су условљавања Србије на том путу контрапродуктивна.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић мисли да није без значаја и тежине чињеница да је Србија заузела кључно место у Стратегији ЕУ.

Она верује да је остварење те Стратегије могуће, и да постоји „реална шанса“ да Србија „крупним корацима“ иде ка пуноправном чланству.

„Да ли ће то бити једноставан процес? Свакако не, али постоји довољан број партнера у ЕУ са којима делимо заједничке интересе и са којима видимо значај те заједничке будуће перспективе“, рекла је Јоксимовић.

Вести, Танјуг

4 коментара

  1. Препрека је србски народ кои по пројекту господара еу треба да нестане и упразни територију.то покушавају вековима а данас испуштају свој најачи отров кои поседју.
    Не веруј им ни кад дарове носе,дарови су затровани.

  2. Директор Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић за Танјуг каже да Србија не може да одустане од националних интереса, али и да мора да размишља о економском јачању, а ту, како напомиње, ЕУ може да има озбиљну улогу и да нам помогне
    Ha ha ha Bože moj glupaka pa šta ne dođe u hrvatsku da vidi kako cvati njihova ekonomija sva u korovu

  3. Najmoćnije oružje je........anestezija za robove

    Ne kažu „Srbi“……….ODJEBI………nego gledaju………ŠTA JE SLEDEĆE……..!!!!!!!!!!!

    UBIJEŠ TATU………I PITAŠ…….JE LI MAMA SLEDEĆA………!!!!!!!!!!!!!

    SRBI SU NAJGLUPLJI NAROD U GALAKSIJI……..KUMOVA SLAMA……..!!!!!!!!!!!

  4. Jel’ ovak krembil zaozbiljno vrsi ovu „analizu“ uslovljavanja!?
    O ljudi moji, pa nismo mi idioti, koji uslovi, koji bakraci, oni su dobili zadatak da nas nema, briga njih za „ispunjavanje“ kojekakvih idiotskih „uslova“.
    A ovu potonju kalasturu sto se sva izbecila, izbuljila i pri tom jos i nafrakala kao „dame“ sa Ibarske necu ni da komentarisem, tolika tupost i glupost i laprdanje ne zasluzuje ni usputni komentar. Ta ne zna ni sta laprda, samo kokoce kao papagaj ono sto joj je naredjeno da odradi za pare koje je dobila. A sve je grdja i grdja onako izbecena i specena. Kilometraza.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Дачић и Палма (Фото: Facebook)

Дачић и Палма – Пљачка их је ујединила!

Београд – Око Александра Вучића има много улизица, али најдражи му је ...

Лидл – маркетинг преваре и подвале окупатора и њихових слуга оличене у Влади РС

„Долазак „Лидла“ у Србију не значи само отварање ланца супермаркета, то је ...