(Фото: Thinkstock)
(Фото: Thinkstock)

Банке опет деру: Опомена за одлазак у минус – 400 динара

Београд – Банке су све креативније у смишљању начина на који од грађана зарађују новац. Практично, не наплаћују само оно што им је законом забрањено. На све друго зарачунавају проценат – од уобичајених накнада за обраду кредитних захтева, па до „уграђивања“ и у чекове којима грађани купују на одложено.

У јеку борбе организација за заштиту потрошача и указивања како су поједине провизије, попут оних на зајмове, противзаконите, поједине банке безобзирно наплаћују и целих 10 одсто накнаде! То би значило да на позајмљених 1.000 евра, клијент банци у старту остави целих сто евра! Оволики проценат је, додуше тренутно екстремни пример, јер се у тарифама српских банака „трошак обраде кредита“ углавном наплаћује по два, три, максимум пет одсто.

„И то је противзаконито, јер Закон о облигационим односима наводи да искључиво камата може да буде наплаћена као трошак кредита“ , указује Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива“.

„Све друго што банка жели да зарачуна клијенту, мора да буде укалкулисано у ту каматну стопу. Иначе, то што неке банке зарачунавају 10 процената на име провизије за обраду кредита није највећи проценат са којим смо се сретали. Било је примера и од 13, 15 одсто накнаде, на име неких потрошачких кредита у ранијим периодима.“

Форсирање картица као лаког начина безготовинске куповине, лакшег доласка до кеша мимо редова, на банкоматима, одлика је сваке банке. Што више корисника картица, то боља зарада за банку. Али, оно што гратис можете да добијете на шалтеру банке, на банкомату уме да кошта. Па тако, свега неколицина банака не наплаћује „упит стања“ на сопственом банкомату. Али, преовладавају оне које траже да им платите да би вам „преко“ банкомата рекле колико новца имате на рачуну. Ове тарифе иду од 15, 20 динара на „сопственом“ банкомату, па до 35 динара ако „туђи“ банкомат питате колико новаца још имате. У некима вам је дозвољено да бесплатно „питате за стање“ само три пута месечно. Све преко тога се тарифира 15 динара, односно 35 на туђем банкомату.

Провизија на ситниш

Банке нерадо укрупњавају ситан новац на шалтерима, па су се поједине досетиле и увеле провизију и на ту услугу, у висини од пет одсто од износа. Али, сваки банкар ће признати да ситниш мора да прими када клијент њиме жели да плати, на пример, рачун за струју…

Д. И. Красић / Новости

један коментар

  1. Пошто је тај банкарски напад свисока, мислим из ваздуха, када ти као вранетине покупе 400 савремених српских дуката да свију своје златно гнездо на неким илузорним дуговањима као што су камате, онда је то решиво.
    С 400 и скинеш нападача.
    Право у центар банке па нек пане на земљицу црну и нек јој се распану сви рагастови а врата могу и да остану читава.
    А онда им пошаљеш 400 динара.
    Имам ја и бољих идеја, само нису политички коректне.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

И српски полицајци показују шиптарског орла (фото)

Београд-Уместо да штите грађане и бране уставни поредак земље, на шта су ...

Ажурна власт: Сачували прајд инфо центар а затворили дечији камп

Београд-Власт је данас показала изузетну ажурност у спровођењу закона. Стаматовић: Полиција управо ...