(Фото: Јутјуб)
(Фото: Јутјуб)

Државни секретар Ватикана први пут на састанку глобалистичке организације “Билдерберг”

Торино – Као што смо раније известили, овогодишње заседање групе Билдерберг се од 7. до 10. јуна иза затворених врата одражава у центру “Лингото” у Торину, Италија. Иако је протеклих година клуб Билдерберг направио “искорак у јавност” и на службеној страници уочи годишње конференције наведе списак званица и теме о којима ће се расправљати, ову информацију треба узети с резервом, јер јавни списак не мора бити и пуни списак званица. Наиме, како је раније писао стручњак за историју и рад групе Билдерберг Даниел Естулин, део их на конференцију дође “ненајављено”, потом учествују на затвореној конференцији.

О самом садржају састанка се не може сазнати ништа, јер се одржава под такозваним правилима “Chatham House“ споразуму типичном за незваничне састанке академика или политичких вођа. Према том уговору, учесници су слободни користити примљене информације, али не могу открити идентитет нити припадност говорника, нити могу открити друге учеснике који учествују у разговорима.

Портал куће Crux Catholic пише како ове године на састанку клуба Билдерберг учествује и ватикански државни секретар, кардинал Пиетро Паролин.

“Кардинал Пиетро Паролин, државни секретар Ватикана, учествоваће на конференцији Билдерберг, годишњем приватном окупљању светских политичких, пословних и медијских челника, који се ове године од 7. до 10. јуна. одржан у Торину “, Andrea Gagliarducci пише за портал Crux.

Име кардинала Паролина укључено је у јавну листу од 131 учесника овогодишњег догађаја.

Његово учешће на састанку Ватикана званично је било необјављено, иако су извори у Државном секретаријату потврдили да ће бити на састанку.

Ово ће бити први пут да виши званичник Ватикана учествује на једној од Билдерберг клупских конференција.

Група је одржала своју прву конференцију 1954. године у хотелу Билдерберг у Остербеку, Холандија, за коју је назван. Сваке године окупља око 120 до 150 учесника, међу којима су припадници европске и северноамеричке политичке, индустријске, финансијске, академске и медијске “елите”.

Први састанак одржан је на позив принца Bernarda Lippe-Biesterfelda. Оснивачи састанка били су пољски политичар Јозеф Ретингер, бивши белгијски премијер Паул ван Зеланд и Паул Ријкенс, који је тада био лидер Унилевера.

Организатори су најавили успех првог састанка како би организовали редовне годишње састанке.

Према службеним интернетским страницама групе, око две трећине учесника долази из Европе, а остатак из Северне Америке, а трећина су политичке особе или владини званичници.

Првобитни циљ састанка је јачање америчких и европских односа. Годинама, годишњи скупови постали су форум за дискусију о широком спектру тема од екологије до трговине и монетарне политике.

Овогодишњи састанак ће се фокусирати на успон популизма у Европи, изазовима неједнакости, будућности рада, вештачкој интелигенцији, америчким изборима, слободној трговини, америчком глобалном вођству, Русији, квантном рачунарству, Саудијској Арабији и Ирану, свету након истине и осталим актуелним догађајима.

Службена веб страница Билдерберга наглашава да су дискусије приватне, да нема евиденције нити писаних извјештаја.

Критичари Билдерберг клуба називају се неком врстом “глобалне владе у сенци”. Од 2011. године клуб има званичну веб страницу и најављује имена учесника на годишњем састанку, али дан прије почетка скупа.

Andrea Gagliarducci пише како учешће кардинала Паролина “може бити израз културе сусрета”, коју подстиче папа Бергоглио, који често тражи од клера да се упусти у дијалог са светом.

Добивши награду “Карло Велики” у мају 2016. године, папа Бергоглио је нагласио “како данас хитно морамо укључити све чланове друштва у изградњу културе која привилегује дијалог као облик сусрета” и створити “средстава за изградњу консензуса и договора док тежимо остварењу циља изградње праведног, одговорног и инклузивног друштва “.

“Учешће кардинала у раду клуба Билдерберг би могло бити део стратегије дијалога којег Света Столица води са овом малом, али утицајном елитном групом”, нагађа католички портал Crux.

Gagliarducci  подсећа како је кардинал Паролин прошле године учествовао и на Светском економском форуму у Давосу, где је одржао говор у којем је навео циљеве ватиканске дипломатије.

За крај напоменимо да је на јавно објављеној листи званица, која вероватно није пуна и коначна, из региона позвана једино премијерка Србије, Ана Брнабић. Нико други није добио позив.

Логично

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

По подацима Агенције за привредне регистре, током 2012. године привредну активност у Републици Србији, обављала су 107.363 привредна друштва, од којих је 93.944 или 87,5% поднело финансијски извештај о свом пословању, а обрађено је укупно 92.157 финансијских извештаја привредних друштава. Финансијске извештаје за 2012. годину Агенцији за привредне регистре доставило је и 19.727 предузетника који су пословне књиге водили по систему двојног књиговодства, а ти извештаји обрађени су за 19.679 предузетника. У 2012. години у привредним друштвима било je запослено укупно 1.004.336 радника, односно 14.381 радник мање него претходне, 2011. године, док су предузетници у 2012. години запошљавали 43.995 радника или 2,8% мање него претходне године. Више од четвртине од укупног броја привредних друштава, већ годинама, чине привредна друштва која послују, веровали или не - без запослених, што представља и својеврсну специфичност српске привреде!!! На основу података, у 2012. години привредна друштва у Републици Србији остварила су укупне приходе у износу од 8.693.447 милиона динара и укупне расходе у износу од 8.747.626 милиона динара. Структура укупних прихода и укупних расхода привредних друштава Позитивне резултате пословних активности поприлично је угрозио раст финансијских расхода у односу на финансијске приходе, услед великог раста расхода камата и негативних курсних разлика у 2012. години, па је финансијски губитак привредних друштава исказан у износу од 253.171 милион динара. Такође, расходи по основу директних отписа потраживања, затим обезвређења имовине, као и губитака по основу продаје и расходовања имовине у односу на приходе и добитке остварене по том основу проузроковали су тзв. остали губитак привредних друштава у износу од укупно 165.404 милиона динара, што је више него утростручен износ губитка привредних друштава у поређењу са прошлогодишњим по том основу. Нето добитак у износу од 432.463 милиона динара остварило је укупно 53.396 привредних друштава, док је 31.498 привредних друштава у Републици Србији 2012. годину завршило са губитком чија је укупна вредност 495.283 милиона динара. То значи да је српска привреда у сегменту пословања привредних друштава – предузећа, остварила укупан ГУБИТАК у износу од 62.820 милиона динара. Велики проблем са којим српска привреда годинама не успева да се избори представља и континуирано нагомилавање губитака из претходног периода. Кумулирани губици српских предузећа на крају 2012. године бележе повећање од 8,3% у односу на 2011. годину и они износе 2.462.814 милиона динара. Губитак до висине капитала исказало је 38.152 привредна друштва у укупном износу од 1.489.590 милиона динара, а губитак изнад висине капитала у износу од 973.224 милиона динара исказало је 25.261 привредно друштво. Под теретом сталног увећања кумулираних губитака, капитал српских предузећа се топи, па су последично, привредна друштва прибегавала кредитима, тј. већем коришћењу позајмљених извора финансирања. Кредити као облик финансирања, су великим делом коришћени за санацију привреде. Укупни кредити, исказани у износу од 2.964.143 милиона динара, повећани су за 10,4% у односу на претходну 2011. годину. Ови подаци реално говоре о стању привредних друштава и њиховом пословању у Републици Србији. Посебно забрињавају подаци из анализа билансних позиција и остварених финансијских резултата појединих привредних друштава, основаних последњих неколико година од стране великих иностраних партнера, која су од државе Србије и СИЕПА-а добијале до 10.000 ЕУР за отварање нових радних места, а од локалних самоуправа земљиште и друге ресурсе без накнаде, и која су у 2012. години или перманантно годинама уназад, исказивала нето губитак у свом пословању. Овакви финансијски показатељи говоре или о намери пројектовања губитка и свесног избегавања плаћања пореза на добит Републици Србији, или погрешном коришћењу и примени међународних рачуноводствених стандарда. И у једном и другом случају реч је о делима која морају бити санкционисана од стране државе Србије и њених органа. Такви финансијски резултати, тј. исказани губитци у пословању, указују на друштвено неодговорно понашање тих предузећа, „замагљивање“ финансијских извештаја, њихово фалсификовање или наједноставније речено, активностима „исисавања капитала“ српских предузећа од стране „мајки“ фирми из иностранства, чиме се доказују претпоставке економиста да су мотиви послвања тих предузећа у Србији, поред брзе и лаке зараде и експлоатација запослених (јефтине радне снаге) и експлоатација ресурса државе Србије. Механизми пројектовања губитака у финансијским извештајима с циљем избегавања плаћања пореза на добит и пореза по одбитку у Србији (и поред чињенице коришћења пореских повластица и кредита) су бројни, а издваја се као најупечатљивији исплата накнаде за интракомпанијске услуге – консултантске услуге или коришћење, куповину или одржавање софтвера, које су често и по неколико пута веће од вредности пружених услуга, убрзана амортизација, продаја готових производа домаћих ћерки предузећа страним матицама испод цене коштања, чиме се рапидно увећавају расходи пословања привредних друштава, а извлачењем новца путем накнада за услуге се еродира основица за порез на добит у Србији или се тиме свесно утиче на стварање нето губитка предузећа. Битан детаљ у миљеу друштвено неодговорног пословања новоотворених иностраних компанија у Србији је продаја готових производа „мајци“ фирми у иностранству испод цене коштања, чиме се директно утиче на исказивање пословног губитка предузећа и прејудицира нето губитак. Многобројни су и примери српских предузећа која су приватизована од стране страних компанија, која данас послују као повезана правна лица у по неколико земаља, а која на основу анализираних података у Србији исказују вишемилионске губитке у свом пословању. У случају Здравље Актавис а.д., некадашњег лесковачког фармацеутског гиганта, капитал акционарског друштва се на врло очигледан начин исисава и пројектује нето губитак. Оно што се посебно може уочити анализом финансијских извештаја је: 1. убрзана амортизација у односу на вредност основних средстава предузећа: 2. увећани остали трошкови од чега доминантан износ имају трошкови консултантских услуга (према иностраним консултанским кућама) остали и остали непроизводни трошкови: 3. исказани губитци од продаје учешћа у капиталу и отпис потраживања: 4. задуживање од матице и повезаних правних лица по врло дискутабилним условима у недостатку финансијских средстава која су потрошена и исказивање енормних финансијских губитака. 5. врло је занимљив и међусобни однос обавеза и потраживања према повезаниим правним лицима, где се преливају средства, претаче капитал и губи могућност сваке даље контроле новчаних токова: Здравље Актавис је иначе исказало нето губитак у 2012. години више од 100.000.000 динара и поред пореског кредита који имају. На тај начин су избегли исплату дивиденти мањинским акционарима, ускратили државу за плаћање пореза на добит, али су се преко трошкова консалтинг услуга, обавеза за одржавање софтвера и коришћења кредита од повезаних правних лица ваљано „одужили“ већинским акционарима и менаџменту у земљи матици, (можда и некоме у Србији) омогућивши им енормну зараду. Пример Фалке Србија д.о.о., као новооснованог предузећа у Србији од стране иностраног оснивача и уз велику помпу УРС и ДС као најзаслужнијих за контакт и довођење страних „инвеститора“ на девастирани југ Србије, је такође врло упечатљив и сличан моделу који је презентован у предходном случају. Оснивачки капитал Фалкеа Немачка у динарској противвредности од 415.914.000,00 динара за три године је исисан и враћен у Немачку. Уз напомену да је Фалке Србија од СИЕПА-е добио и подстицајна средства за отварање нових радних места по 6000 ЕУР, земљиште од Града Лесковца на 99 година без накнаде које је конвертовано у право својине и низ других привилегија, исказан је нето губитак у 2012. години у износу од 99.453.000,00 динара. Вредност иницијалног капитала Фалке Немачка од 415 милиона динара, сведен је на 77,523 милиона динара. Пословни губитак у 2012. години исказан је у износу од 274.401.000 динара. Одговорност према гостопримљивим лесковачанима и држави Србији констатован је у финансијском извештају: Напомене ради, расходи предузећа за зараде, порезе и доприносе на зараде свих радника у предузећу износе 122.960.000 динара, док су трошкови консултанских услуга и трошкови репрезентације приближно једнаки вредности зарада исплаћеним свим запосленима: Трансакције са повезаним правним лицима такође, завређују пажњу: У Анализи мобилног оператера VIP mobile Србија д.о.о нема консултанских услуга, али су огромну позитивну разлику у оствареним приходима и расходима „покрили“ плаћањем лиценце и одржавања софтверских система у иностранству, уз билансно исказане обавезе према повезаним правним лицима које износе: Исказани губитак изнад висине капитала VIP mobile Србија д.о.о. је у износу од 45.601.153.000,00 динара. Поред губиташа, домаћих предузећа, много је примера контраверзног пословања, наизглед друштвено одговорних и угледних, великих светских компанија у Србији – „ИНВЕСТИТОРА У СРПСКУ ПРИВРЕДУ“! Намеће се мишљење да је исказивање реалних финансијских показатеља у Србији луксуз и да су „паметни“ страни менаџери и домаћи добро плаћени директорчићи, много мудрији и способнији у изигравању прописа државе Србије, али и интереса њених грађана, него што се могло чак и претпоставити. Није ни чудо, јер преговоре о сарадњи и привилегији коришћења ионако скромних финансијских и других ресурса државе Србије имају странци - „страни инвеститори“ и „пробрани домаћи бизнисменини“, јер о контроли њиховог рада (ако је и иоле има) очито воде рачуна професори страних језика, „свршени политички менаџери политички признатих (приватних) факултета“, недоучени и принаучени морално и политички подобни „стручњаци“, или једноставно, српски речено – дунстери у Министарству финансија и другим министарским ресорима Владе Репбулике Србије. Морамо бити свесни да Власт, из себи знаних интереса није желела да контролише рад губиташа, чиме је трасирала модел губитничког пословања у Србији, омогућавајући девастацију ресурса српске привреде. С друге стране, без исказивања добитка у пословању и плаћања пореза на добит нема ни буџетских прихода из којих се финансира рад државних органа Републике Србије, војске, полиције, просвете, науке..., а наметнута од бивше и садашње власти, фоскула јефтина радна снага, просто преведено значи минималан порез на зараде и недовољно средстава у буџетима градова за развојне пројекте или финансирање зарада запослених у предузећима, установама и институцијама локалних самоуправа. Држава Србија мора да заштити себе, своје интересе, као и интересе грађана Србије, перманентном контролом и будним надзором над исказивањем финансијског резултата пословања привредних друштава и предузетника у Србији. Посебан предмет контроле морају да буду предузећа која исказују губитак у свом пословању, као и предузећа која користе субвенције или било какве привилегије државе Србије или локалних самоуправа уз континуирано праћење новчаних токова истих. Свакако, уочена пракса да инострана предузећа докапитализују зависна предузећа у Србији средствима која се воде као донације, мора бити санкционисана. Из перспективе фискалних ефеката и економске ефикасности неопходно је увести општи порез на плаћања за услуге према иностранству. Опорезивањем ових накнада остварили би се додатни порески приходи, ускратила могућност злоупотреба, а лица која дивиденду исплаћују оснивачима у иностранству на прикривен начин, у форми накнада за консултантске или друге услуге, онемогућила у избегавању плаћања пореза држави и једног од опште примењеног модела исисавања капитала српских предузећа. Уколико се не постарамо да уочене аномалије у пословању отклонимо и несанкционишемо, неће бити довољно рећи да је српска привреда хроничан губиташ. Онда морамо себи и својој деци да објаснимо да смо губитници без перспективе! Господине министре Динкићу, Вучићу, Дачићу, госпођо др Табаковић, па ви све ово знате! Зашто не предуземате мере и спечите даљу пљачку и робовање државе Србије и њених грађана, прикупите недостајућа средства за буџет Републике Србије и обезбедите могућност редовног финансирања рада државних органа, исплате пензија, плата просветним радницима, улагања у науку...?

Фантастично колико нам добро иде: Блокирани рачуни око 55 хиљада предузећа у Србији

Београд-Србији су тренутно блокирани рачуни 54.565 предузећа у износу од готово 312 ...

Скандал: Брнабићка у Вашингтону гост шиптарских лобиста

Вашингтон – Дијалог Београда и Приштине мора водити ка томе да Србија ...