(Фото: Пиксибеј)
(Фото: Пиксибеј)

Хоће ли Русија вечно бити увлачена у “хладне ратове“

Москва – Компликовање међународне ситуације, све оштрије несугласице великих држава, довели су до интензивне дискусије у вези са природом противречности у свету. Конкретније, да ли је реч о новом „хладном рату“. Склон сам да тврдим да јесте. Природно, он се разликује од онога из прошлог века, пре свега по томе што има једнострани карактер. Њега, и то дуже од годину дана, воде САД и најближи круг њених следбеника, делујући по обрасцима претходне конфронтације, тврди руски новинар Сергеј Караганов.

Они који се сећају прошлог хладног рата, добро виде како се понављају методе. Програми војне изградње усмерени су на враћање изгубљене доминације и гурање Русије у трку за наоружањем, исто као што је у ту трку једном утеран Совјетски Савез. Санкције, ограничења, имају за циљ да успоре развој. Пропагандна кампања усмерена је на оправдавање прва два циља и подривање међународног престижа Русије, између осталог и путем организације отворених провокација.

Слични су и многи оперативни потези. Осамдесетих година прошлог века СССР су гурали да интервенише у Пољској. Сада је та улога „жртве“ додељена Украјини. Готово једну деценију покушавају да понове ракетну кризу попут оне у Европи седамдесетих и осамдесетих година 20. века, покушавају да милитаризују европску политику. Реган је прогласио Совјетски Савез империјом зла. Сада једноставно, отворено и огољено, сатанизују слику земље и њеног руководства.

Ако назовемо ствари својим именом, онда су у покушају да поново у своју корист окрену односе снага у свету, снаге Запада започеле једнострани „хладни рат“. Овај рат је опасан. Ваљало би трезвено оценити геополитичке, геоекономске и идеолошке перспективе ове ситуације, искуство прошлог рата, утврдити дугорочну стратегију. Али, ако је Совјетски Савез пре 30 година доживео пораз, овога пута шансе за победу су на страни Русије која не наступа само у своје име, већ и као авангарда незападног света који на глобалној арени расте и све више се афирмише.

У „хладном рату“ сви губе. Питање је само ко ће изгубити мање. Победа је пролазна, а често и опасна; Запад је то осетио сада када се коначно пробудио из еуфорије у коју је запао након пропасти комунизма. Важно је да се не заборави да светска политика није игра са нултом сумом (игра у којој добитак или губитак једног учесника тачно одговара губицима или добицима другог). И да њен циљ не треба да буде нечији пораз, већ ако је могуће победа за све у условима новог, одрживијег и праведније светског поретка.

Нови рат

Озбиљност наметнутог сукоба, посебно у области информисања, проузрокована је тиме што се Запад, неуобичајено, нашао у ситуацији очајничке одбране, покушавајући да преокрене однос снага у свету који му не иде у корист. Стратешка мета ове битке је Кина. Али, да Кина не би постала водећа држава на свету, прво треба морално сломити или разбити Русију која стоји на том путу. Тим пре што су навикли на борбу против ње.

Главни разлог за очајнички контранапад је дубок. Запад је изгубио безусловну војну супериорност на којој је од 16-17. века грађена његова економска, политичка, културна доминација. Појава нуклераног наоружања у СССР-у, Кини и неким другим незападним државама, руско очување свог нуклеарног потенцијала и обнова, у двехиљадитим годинама, способности активне контроле, лишило је Запад могућности да обезбеди своју хегемонију применом војне силе. То је демократизовало свет, дало другим државама и цивилизацијама могућност да искористе нагомилане конкурентне предности (па и за привлачење западних технологија). Обновивши свој стратешки потенцијал и вољу да се бори за сопствени суверенитет и безбедност, Русија је, у суштини, постала „бабица“ за подизање нових држава, пре свега у Азији. Односи снага у свету су се за последњих 10-15 година радикално променили.

Повлачење Запада је резултат (између осталог) његове готово фаталне грешке са почетка деведесетих година 20. века. Тада је, због различитих околности, велики део руске елите и друштва желео да псотане део западног света под достојанственим условима. Али, Запад није реаговао на овај импулс, због сопствене охолости, тријумфализма, идеологије и интелектуалне кратковидости. Од Русије су тражили немогуће – идеолошко, геополитичко и економско потчињавање све до ограничавања суверенитета, што је било у супротности са целокупном историјском традицијом земље. Шанса је била пропуштена. А када је Русија у историјски кратком року, а што се могло предвидети, обновила свој статус водећег светског играча, пре свега захваљујући војном потенцијалу, политички она више није била Запад. То је фундаментално пореметило однос снага у свету.

Други разлог избијања „хладног рата“ је више конструисан. Услед незадовољства већине становника због повећања неједнакости и одсуства перспективе да се увећа благостање, западне елите су изгубиле контролу над својим политичким системима. Та већина, коју представљају тзв. „популисти“, добила је могућност да утиче на политику заобилазећи традиционалне институције, самоорганизујући се преко друштвених мрежа. Елите су неспособне да промене систем који провоцира пораст незадовољства. Али, покушавају да ставе под контролу нове процесе. А за то им је потребан спољашњи непријатељ, у датом случају полумитски „руски хакери“.

Конфронтација је постала неизбежна већ пре 10 година, када се Москва прогласила независним и сувереним играчем и, пре свега, када је озбиљно почела да обнавља борбену способност својих оружаних снага. Смањење конфронтација треба очекивати тек онда када се САД и други на Западу навикну на ново стање ствари, уведу код себе бар делимичан ред стављањем под контролу замршених политичких система, што ће означити неизбежан раст већ очигледних елемената ауторитаризма.

Сједнињене Државе и њихови најближи савезници убацили су у борбу све резерве. Тежећи да искористи преостале користи, Запад се бави политизирањем и на тај начин руши либерални светски економски систем. Пошто је западни утицај као и раније најјачи у области информисања, пропагандни рат се води против свих. То, узгред, подрива основну предност и у тој области, нивелирајући репутацију створену захваљујући релативно квалитетном и објективном информисању у прошлости. Да бисмо понудили нацрт стратегије у новом хладном рату, треба да оценимо ресурсе земаља и слику света унутар које ће се водити битка.

Геостратегија

Приликом распада СССР-а, историјска Русија је изгубила значајн део територија, готово половину свог становништва. Смањио се или поптуно изгубио са психолошке и војне тачке гледишта важан стратешки амортизер на Западу. НАТО се приближио на свега 100 километара централним регионима Русије. Линија директног контакта је продужена за више од десет пута. То је створило непријатну ситуацију не само за Русију, већ и за нове „играче“. Балтичке државе сада заиста имају чега да се боје. Да су остали неутрални, било би мање повода.

Експанзија Северноатлантског блока није само повећала међусобну сумњичавост, већ је и снажно учврстила антируску фракцију у евроатлантским институцијама на рачун балтичких земаља и Пољске, низа неодрживих и корумпираних држава у којима је најлакше остварити амерички утицај. Драстично је промењен формални однос војних снага и војних трошкова. Запад троши десет пута више од Русије. Ширење НАТО и ЕУ смањило је спољнополитичке могућности Русије, ограничило слободу кретања руских грађана. Низ земаља је морао да укине безвизни режим са Русијом.

Слабљење јединствене војне и политичке контроле довело је до тога да неке републике бившег СССР-а, јужни геостратешки појас Русије, постану рањиве на радикализам и тероризам. У периоду од готово 20 година (од краја осамдесетих година прошлог века) слабости, СССР/Русија су биле подвргнуте војно-политичком притиску, који је утицао на доношење одлука у Москви. Коначно, деградација система ограничавања наоружања, појава нових врста оружја, између осталог и сајбер оружја, довели су до ерозије стратешке стабилности и расту ратних претњи.

Дозволивши ширење западних савеза до својих граница, Русија је на својим границама добила извор потенцијалних конфликата – велику државу у нереду, са увређеним и несрећним народом, за чије елите ће главна легитимација још за дуго времена бити антируска политика. Реч је о Украјини.

Даље се нижу солидни геостратешки плусеви. Одлазак непоузданих и скупих савезника у Источној Европи скинуо је огромно бреме са земље. На Блиски исток и делимично у Вијетнам Русија се у војно-политичким односима вратила под много повољнијим условима. Русија више не субвенционише савезне републике чији стандард је раније, по правилу, био већи него у РСФСР. Сада грађани тих држава углавном живе много лошије и принуђени су да у потрази за послом (тзв. радна миграција) долазе у Русију. Погрешна политика и корупција довели су до расипања огромних средстава за субвенционисање Украјине, тачније њене врхушке, и за попусте на гас. Али, та пракса је одавно прекинута.

Схватање опасности од даљег ширења западних савеза бременитих великим ратом, као и пораст претњи са југа, довело је до тога да Русија спроведе реформу војске и створи много јефтиније оружане снаге, као и ефкасније са војно-техничке и морално-психолошке стране. Притом оне не могу (без обзира на западну пропаганду и за разлику од војске СССР-а која је имала гигантске размере) да буду сматране за снаге намењене офанзиви масовних размера. Створивши нову генерацију високопрецизних, хиперсоничних стратешких система, о којима је Владимир Путин говорио 1. марта 2018, Русија је де-факто добила трку у наоружању, не учествујући у њој.

Ти системи превентивно смањују вредност огромној већини планираних америчких инвестиција у нову рунду модернизације и повећања стратешких снага. Очигледно је да се поништавају и већ започете велике инвестиције (нпр. драматично расте рањивост носача авиона). (За идеју о томе да је Русија у овој етапи добила трку у наоружању не улазећи у њу, захвалан сам Александру Крамаренку, истакнутом руском дипломати и стручњаку за међународне односе.)

Санкције су допринеле успешној супституцији увоза у низу индустријских грана, пре свега у пољопривреди. Приметно је побољшана безбедност хране. За сада је успешна и није скупа операција у Сирији, која је заједно са мајсторском дипломатијом квалитативно ојачала руске позиције не само на Блиском истоку, већ и у целом свету.

Светски БДП се прерасподељује у правцу не-западних земаља. Тамо се премештају војни ресурси и политички утицај. Земља успешно остварује повратак на Исток, ка Азији која је у успону. Овај повратак је почео да исправља неравнотежу која је у време СССР-а постојала у односима са Западом – превелику зависност од њега у технолошком, економском, финансијском и моралном смислу. Висока руска елита више се не осећа као маргинализовани део европске елите, она постаје централно-азијска. Кроз неколико година удео трговине са Европом и Азијом биће једнак. Због унутрашње динамике озбиљно су ослабљени атлантски односи. ЕУ је ушла у дуготрајну кризу, распадају се светске позиције Европе што је тера (неизвесно је колико ће то трајати) да се консолидује око опозиције Русији. Само САД, али већ у значајној мери самостално, има позитивне перспективе развоја. Са овим се мора рачунати. НАТО се проширио, али је „ослабио“ у војном смислу. Једва да се треба озбиљније плашити његовог напада.

Суштинска геополитичка разлика положаја Русије од СССР-а је однос са Кином. Током већег дела хладног рата, Совјетски Савез се супротстављао и вршио притисак, економски и психолошки, и на Запад и на Кину. Сада су између Русије и Кине успостављени де факто дугорочни партнерски, готово савезнички односи. А Кина је готово предодређена да се у следећих 10-15 година трансформише у светског лидера по свеукупној снази. Вероватно је да ће неизбежно супарништво Вашингтона и Пекинга дати Москви додатне спољнополитичке могућности, раширити маневарски простор, који је делимично сужен конфронтацијом са Западом.

Пише: Сергеј Караганов / Таблоид

3 коментара

  1. Hoce, sve dok ih ne pregazite i poravnate i sravnite sa zemljom, jer to ne zna za drugi nacin komunikacije.

  2. Хоће све док русија не покаже и докаже ко је шта је и шта је способна.док на пример не сравни енглеску са океаном или не сравни ватикан са земљом све за неколико секунди без и једне жртве на својој страни……онда ће се сви преостали пацови и хијене покрити ушима и подвити реп.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

С-400 (Фото: Sputnik / Sergey Malgavko)

Америка прети Индији санкцијама због С-400

Вашингтон – САД су забринуте због планова Индије да купи оружје од ...

Руси поручили: Споразум између Срба и шиптарских терориста је неприхватљив!

Москва-Заменик секретара Генералног савета партије „Јединствена Русија“ Сергеј Железњак и заменик преседника ...