(Фото: АП)
(Фото: АП)

Још трагају за благом Немањића код Соколичке тврђаве

Чачак – Миленијумима људи граде насеобине и утврде на превоју планине Острице, природног бедема између чачанске котлине и Шумадије. Овдашњи средњовековни „тврди град“ на фантастичној стени Соколици изнад села Остра је само најуочљивији остатак прошлости, а прво насеље овде је засновано још у бакарно доба, између 2.600 и 2.000 година пре нове ере. Соколичка тврђава је контролисала путеве који су преко чачанске котлине повезивали јадранско приморје са Шумадијом. Њихови остаци још се виде на шумским стазама којима данас мало ко пролази, осим трагача за митским благом Немањића.

„Простор око Соколице је био готово без прекида насељен од 17. века пре Христа до 17. века наше ере, захваљујући изузетном стратешком положају. Она је увек била осматрачница и прибежиште становништва из околине. Сам простор града на стени истраживан је пре 40 година, али никада нису пронађена насеља која је штитио. Сад нам је Министарство културе одобрило средства за наставак истраживања, јер анализа раније пронађеног материјала указује да је овај простор био веома значајан“,  каже археолог Катарина Дмитровић, из Народног музеја у Чачку.

Упркос значају који Соколици на Острици придаје наука, широј јавности она је непозната иако је пре 40 година проглашена за заштићени споменик културе. Од тада су по њој копали само трагачи за благом, ризикујући живот увлачећи се у процепе у стенама и у поткопе под древним зидинама.

Њих је привлачила као магнет легенда да су под Острицом скривене ризнице деспота Ђурђа Бранковића, у којима је и немањићко благо, укључујући круну цара Душана. Трагачи су веровали да је реч о аутентичном народном предању, не знајући да је мит стар само 100 година. Њега је створио мештанин оближње Остре, који је прочитао први српски витешки роман „Рајко од Расине“ и преозбиљно схватио измаштану тему.

Аутор књиге је Чедомиљ Мијатовић, српски економиста, историчар, књижевник, дипломата и политичар с краја 19. века. У роман типичан за еру националног романтизма он је уткао легенду о ризници Бранковића у којој је као српски Свети грал сијала Душанова круна. Мијатовић је легенду о благу у гробници деспота Ђурђа негде на Руднику прилагодио за потребе свог романа и ризницу лоцирао у пећине планине Острице над Остром.

Професор Радомир Илић из Српског географског друштва је истражујући крајем 19. забележио да је Остранима позната „градина“, али да не знају ниједну причу о њој. То се променило кад је сељанин Страхиња Белић прочитао књигу „Рајко од Расине“ у којој су описане подземне ризнице надомак његове куће. Он је био први трагач за благом и садржај романа је почео да претвара у локалну легенду. Следили су га други маштовити копачи и прича се надувавала као балон. Копао је ко год је стигао, од сељана до странаца из далеких крајева. Били су разочарани преисторијским и античким налазима и бацали су их као безвредне или задржавали као егзотичне сувенире. На срећу, учитељ Данило Белић из Остре је седамдесетих година прошлог века почео да сакупља ове предмете и носи их у чачански Народни музеј. Захваљујући њему, покренуте су археолошке кампање 1973. и 1977. после којих је локалитет Соколица, бар на папиру, заштићени споменик културе који се данас једва види од густог зеленила.

Преднемањићка тврђава

Крајем антике или у раном средњем веку врх Соколице је утврђен каменим бедемима дебљине од 1,5 до два метра, а најмлађи налази са тог простора су из 10-11. века наше ере.

„Планинско утврђење Соколица је имало велики стратешки значај, јер је контролисало важне путеве који су из Поморја и Босне преко чачанске котлине водили ка Шумадији. Пронађени остаци српске грнчарије из периода око 11. века указују на то да је коришћена у преднемањићкој Србији кнеза Часлава“,  каже археолог др Дејан Радичевић, доцент на Филозофском факултету у Београду.

Борис Субашић / Новости

један коментар

  1. Упозорење

    Није довољно изричито упозорење старца Гаврила за ову тематику.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: Викимедиа)

Свети Стефан Првовенчани није добио краљевску круну из Рима

Циљ овога рада је обарање климаве (и нажалост веома популарне у делу ...

(Фото: Принтскрин / РТС)

„Немањићи” као Дорћолци

Београд – Ка­да учи­тељ мла­дом Раст­ку Не­ма­њи­ћу по­ру­чу­је да ко­нач­но „ски­не мрак”, ...