(Фото: http://besplatnefotografije.blogspot.com/)
(Фото: http://besplatnefotografije.blogspot.com/)

Лековита вода грејаће нам радијаторе

Београд – Грађани су се, изгледа, први досетили, а њиховим путем сада иде и држава. Србија ће у наредне две године добити две студије које ће показати који су градови најбоље локације за градњу геоелектрана, али и где се све по Војводини геотермални ресурси могу користити за грејање. Домаћинства по Србији, она која то могу да финансирају, јер није јефтино, то већ увелико раде. Уместо струје, дрва, мазута, гаса, угља и даљинског система – радијаторе греју топлотом из земље или бунара.

Стручњаци Рударско-геолошког факултета у Београду раде на два пројекта. Тимове шест дунавских земаља окупио је програм „Дарлинг“, који ће, што се Србије тиче, утврдити где се налазе погодне локације за коришћење геотермалних извора за топлотну енергију. Други тим, у којем су партнери колеге из Француске, означиће пет места у којима би могле да буду постављене геоелектране, где би у будућности грађани могли од топле воде да добијају струју.

„У Војводини је учешће геотермалне енергије у енергетском билансу један одсто“,  каже Ана Врањеш, руководилац Центра за обновљиве водне енергетске ресурсе Рударско-геолошког факултета у Београду. – Највише је користе бањски центри, као лековито средство и за загревање објеката. Преосталих 50 одсто корисника су индивидуална домаћинства.

Сам географски простор није пресудан за шансу грађана или привреде да свој простор загревају на тај начин. Геотермалне воде до 30 степени Целзијусових су доступне свуда. И на њих држава не полаже ексклузивно право. За те системе потребне су топлотне пумпе. Али да бисте се нашли на траси топлијих токова, ствар је среће. У предности су житељи Војводине, јер Панонски басен има највећи геотермални потенцијал.

„Кикинда има највише шанси да у будућности добије геоелектрану, а Суботица и Сремска Митровца се испитују као потенцијалне локације за геотоплане“, бјашњава Ана Врањеш. – Води се рачуна о потенцијалима, али и спремности локалних самоуправа, о томе колико је будућих корисника. Најважнији и најдужи период у припреми пројекта је истраживање и доказивање ресурса. То траје између пет и шест година. Наши пројекти су сада у другој години, односно на половини реализације. После тога треба пронаћи инвеститоре и градити постројења. Истраживање и припрема носе 60 одсто времена и новца.

Геотермална енергија је пре свега еколошки прихватљивија и спада у обновљиве изворе. У почетку су, међутим, потребна већа улагања. У зависности од дела Србије, али и „мајстора“, зависи и период отплате. Неке од фирми тврде да се домаћин бесплатно греје већ четврте године после увођења. У том случају уградња кошта око 10.000 евра. Међутим, савршенији системи коштају и двоструко више, па се и много дуже отплаћују.

„Ми смо први систем уградили 2001. године, и то у пословне просторије Топлане „Коњарник““,  чули смо у једној београдској фирми која се бави пројектовањем и уградњом геотермалних система. – У почетку су нам клијенти били људи који долазе из иностранства. Они тврде да се у развијеним земљама 70 одсто новоградње греје на тај начин. Код нас, то још није приступачно за све. Волео бих да кажем да су нам клијенти обични људи, али нису. Код нас је струја заиста јефтина и многи је користе за грејање. Наш систем не захтева подземну воду, а кошта око 200 евра по квадрату грејне површине. И та се инвестиција исплати после 15-20 година. Сада постоје и нове, ваздушне топлотне пумпе. Оне би хипотетички, ако можете да се искључи са система даљинског грејања, могле да се исплате за мање од 10 година.

Температура – 76 степени

Богатић лежи на седам геотермалних извора

Процена је да је капацитет једног, када се узму у обзир стање и енергетска ефикасност објеката, грејање седам јавних установа.

Извори су откривени пре 35 година, и толико дуго вода се не користи

Њена температура је 76 степени

Богатић први у региону

Прва општина у Србији, али и на простору бивше Југославије која ће од геотермалног извора грејати јавне институције је Богатић. Управо се мења план детаљне регулације у који ће се уцртати траса топловода. – Читав пројекат је вредан 120 милиона динара – каже Ивана Ђукић, руководилац Одељења за привреду, финансије и локални економски развој Богатића. – С друге стране, процењује се да је годишња уштеда око 150.000 евра. Неће бити класичне топлане, већ топловод са подстаницама у сваком објекту.

Сандра Булатовић / Новости

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Кадри Весељи (Фото: Србија јавља)

Весељи у званичој посети Француској: Тражи подршку за либерализацију виза

Окупиране територије – Шиптарски окупатор , Кадри Весељи, отпутовао је у званичну ...

„Косово је Србија“ усред Русије! (ВИДЕО)

Уочи прве утакмице репрезентације Србије на Светском првенству у Русији против Костарике, ...