(Фото: Србија Данас)
(Фото: Србија Данас)

Политика и подземље, јавне и тајне везе Рамуша Харадинаја са Вучићевим режимом: Шта се крије иза коалиције

Београд – Хоће ли садашњи председник владе самопроглашеног Косова, Рамуш Харадинај, након више пута избегнутог процесуирања, једном ипак одговарати за ратне злочине? Хоће ли Александар Вучић на неком поштеном суђењу добити прилику да објасни како је почетком 2017. године претио Харадинају да ће „бити ухапшен ако буде доступан српским органима гоњења“, а онда му гласовима „Српске листе“ омогућио да постане премијер? Како је Вучићев саветник, бивши британски премијер Тони Блер, заједно са својом женом Чери и њеним адвокатском канцеларијом, помогао Харадинају да избегне дугогодишњи затвор у Француској?

Сада већ угашени Хашки трибунал, 2011. године обновио је стару оптужницу (из 2005. године) против бившег команданта ОВК, Рамуша Харадинаја за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања 1998/99.

Седам година касније, на почетку 2018. године, сада већ као премијер самопроглашеног Косова, Харадинај је (као и све остале вође ОВК) опет на корак од оптуженичке клупе. Овај пут, по изричитом захтеву Трампове администрације у Вашингтону. На сцени је обрачун са злочиначком спрегом политичких и криминалних олигархија на Балкану, а главну карику у том мрачном савезништву чини српско и албанско политичко подземље.

Да би било јасније како је овај „савез“ (у случају Рамуша Харадинаја) подржан од стране Александра Вучића и његовог клана, треба се вратити више од једне деценије уназад, на 4. марта 2005. године, кад је судија Хашког трибунала, Ијан Бономи, потврдио оптужницу против Рамуша Харадинаја, Идриза Балаја и Лахија Брахимаја и наложио да буде запечаћена. Тај налог је на волшебан начин престао да важи већ 10. марта 2005. Сви оптужени су у првом појављивању пред Хашким трибуналом одбацили кривицу за ратне злочине над косовским Србима, Ромима и Албанцима за које су оптужени.

На суду се тада први пут појавила адвокатска екипа из лондонске канцеларије Матриx Цхамберс, чији је оснивач била Чери Блер, супруга тадашњег британског премијера Тонија Блера, каснијег саветника Александра Вучића у време кад је био премијер. Адвокат који је водио тим Харадинајеве одбране, Бен Емерсон постао је касније члан другостепеног судског већа, које је одлучивало о жалби тужилаштва на ослобађајућу пресуду Војиславу Шешељу.

Адвокатска канцеларија Чери Блер наставила је да заступа Харадинаја, па се њен представник из Лондона појавио у Француској, у време кад је почетком 2017. године био ухапшен по српској потерници. По окончању судског поступка у којем су утврђене бројне (и очито намерне) процесне грешке Министарства правде Србије у документацији приложеној француском суду захтев за његово изручење је одбијен. Зашто је, непосредно уочи избора на Косову, српска власт учинила такву пропагандну услугу Рамушу Харадинају? Зашто је Харадинај, за кога је чак и славна хашка тужитељка Карла дел Понте говорила да је ратни злочинац, био према Вучићевом мишљењу најпогоднији избор за косовског премијера?

У трагању за одговором на ово питање, опет треба пратити трагове већ поменуте адвокатске канцеларије Матриx Цхамберс која је недавно покушала преко лобистичке агенције АПС из Чикага, да утиче на владу САД са циљем да „забораве“ на Харадинаја у процесима врховницима ОВК. Треба подсетити да је оснивач ове агенције, Милан Петровић био главни сарадник бившег гувернера Рода Благојевића (касније ухапшеног) преко кога је уплаћиван новац из српског буџета на име председничке кампање Барака Обаме.

Дана 9. октобра 2017. године, Рамуш Харадинај је именован за премијера самопроглашеног Косова само захваљујући гласовима српских посланика, лојалних режиму Александра Вучића, такозваној „Српској листи“, упркос огорчењу српске јавности и великој политичкој штети коју је Вучић нанео Србији тим чином.

Неке анализе полазе од руских интереса на Балкану, које на Косову штити још један контроверзни бизнисмен, Беџет Пацоли, кога су руске обавештајне службе заврбовале још док је стално боравио у Швајцарској, где је и седиште његове грађевинске империје која је својевремено добила посао века, реконструкцију Кремља. Занимљиво, осим српских гласова без којих то не би било могуће, још два кључна гласа за Харадинајеву већину, у парламенту од 120 посланика, обезбедио је управо Беџет Пацоли. Пацоли је за ову услугу платио и „Српској листи“ (према једном добро упућеном извору, плаћено је Вучићевом сараднику, преко његовог швајцарског рачуна, око седам милиона евра).

Путинова влада је већ „дигла руке“ од идеје српског Косова, али није од контроле криминалних и политичких токова на Косову у које је уплетена са својом обавештајном мрежом и великим бројем времешних „спавача“ и њихових породица које су деценијама раније биле блиске енверо-стаљинистичком наслеђу. Задњих двадесет година су и ти људи и њихове породице стављени у службу мафијашких кланова и прозападног маскенбала. Путинова администрација покушава да их поново „стави у функцију“.

Постоје мишљења на Западу да руској дипломатији одговара Балкан који је нестабилан, оптерећен националним, верским и мафијашким сукобима. Балкан је, другим речима, руски реванш Западу за грађански рат у Украјини који је инсценирала бивша влада САД.

На овом делу Балкана преплићу руски интереси са немачким. Истина, обе земље су инвестирале – и обавештајно и финансијски, али пре свега политички – у разне потрошене „лидере“, оне чија би мрачна прошлост, због разних детаља којима могу бити констатно уцењивани, требало да буде гаранција послушности. Ту су и биолошки син ратног лидера босанских муслимана, Бакир Изетбеговић и духовни син још једног хашког оптуженика, полудели Александар Вучић, као и продесничарска председница Хрватске, Колинда Грабар-Китаровић. Шта је природније него да се овом „балу“ придружи и Рамуш Харадинај?

И руска и немачка дипломатија, наравно, не желе нове лидере на Балкану, оне који немају зашто да буду уцењени и који су зато задржали слободу стратешког избора. Та слобода, као што је уосталом показао и случај новог македонског премијера, Зорана Заева, врло вероватно би ишла у правцу САД, а не у правцу компликоване, споре и неефикасне администрације у Бриселу.

Главни Харадинајов конкурент, Албин Курти, некада сарадник у кабинету Адема Демаћија, политичког представника ОВК, провео је највећи део рата на Косову у српским затворима и тако био спречен да почини ратне злочине. Да ли би их можда починио, да је време које је провео у Липљану и Пожаревцу провео у шумама Дренице, легитимно је спекулисати, али за разлику од Харадинаја, Албин Курти није ратни злочинац, и дуго времена је био фаворит Стејт Департмента.

Кад је било јасно да ће српски посланици у Приштини, по директном налогу Вучићевог режима, гласати за Харадинајеву владу, један страни дипломата је то прокоментарисао овако: „…Коначно ће моћи да одахне. Биће бар један лидер на Балкану који ће бити омрзнутији од њега…“

И заиста, Рамуш Харадинај је имао и непосредно искуство са међународним тероризмом на највишем нивоу: у лето 2001. се, заједно са Хашимом Тачијем, у Тирани сусрео са тадашњим лидером Ал-Каиде, Осамом бин-Ладеном, и то на састанку којем су присуствовали и тадашњи албански председник Сали Бериша и шеф тајне полиције, Башким Газидеда, где је договорено оснивање ћелија Ал-Каиде у Албанији и на Косову. Координацију тих активности на Косову, испред Косовског заштитног корпуса, касније је преузео Даут Харадинај, који се октобра 2001. године у Софији виђа и са Мухамедом ал-Завахиријем, братом идејног вође Ал-Каиде, Ајмана ал-Завахирија.

Подсетимо: Рамуш Харадинај је имао петорицу браће. Љуан (1973), погинуо је 6. маја 1997. године у покушају илегалног преласка наоружане терористичке групе преко албанско-југословенске границе; његово мртво тело је назад у Албанију пренео сам Рамуш; Шкељзен (1970) је погинуо у борбама са југословенским снагама безбедности код Истока, 16. априла 1999. године.

Енвер Харадинај је убијен 15. априла 2005. године, код Пећи, у пуцњави која је у обавештајним извештајима УН остала регистрована као „обрачун албанских криминалних кланова“.

Даут (1978) се од 26. јуна 2001. године налази на црној листи америчког Стејт Департмента због организовања оружаних сукоба у западној Македонији. Током 2018. године и он ће бити ухапшен под оптужницом Међународног трибунала за ратне злочине на Косову. Рамушу ће тако у животу, на слободи, али и као могућа мета крвне освете за неповратне дугове, остати још само најмлађи брат, Фрашер.

Чињеницу да је Харадинај пред Хашким трибуналом ослобођен оптужби за ратне злочине захваљујући похлепи брачног пара Блер, који је због екстремно високог хонорара у овом случају активирао целу мрежу МИ-6 у Хашком тужилаштву: истрагу Карле дел Понте против Рамуша Харадинаја директно су подривала чак три агента МИ-6 у њеном кабинету – Џефри Најс (тужилац у поступку против Слободана Милошевића), Ендрју Кели и Марк Хармон. Чињеницу да је по други пут изабран за косовског премијера, и то баш гласовима српских посланика, може да захвали политичкој корумпираности Александра Вучића и његовој нарцисоидној склоности да се стално петља у ствари које не разуме јер се једино тако осећа као „историјска личност“.

Па ипак, влада Рамуша Харадинаја, са свега једним јединим гласом парламентарне већине и са различитим интересима – руским политичким, Пацолијевим финансијским и немачким обавештајним – дубоко у свим њеним структурама, неће дуго опстати. Њега чека и суђење. Чека и Вучића.

Иронија судбине је да ће један од оних који ће имати инструменте да ту Харадинајеву владу може да сруши Александар Вучић и „Српска листа“. Може али неће. Али, Вучић тек има да објасни америчком Стејт департменту (оно што они већ знају), откуд овако чудне везе са Харадинајем? Откуд толико новац циркулише између њих? Један бивши британски обавештајни официр КФОР-а за Харадинаја је рекао да се ради о „психопати“. Исто то је могао и за Вучића да каже. Ако ништа друго, нашли су се по тој „линији“.

Милица Грабеж / Магазин Таблоид

3 коментара

  1. Milice, otkud ti ideja da je ruski „covek“ Bedzet Pacoli za ime Boga?

  2. Sta se krije iza koalicije -PARE, mnogo PARA!

  3. СИГУРНИ ГЛАСОВИ СЕ САКУПЉАЈУ ЧАК ИЗ ТОПЛИЦЕ
    Сигурни гласови се дебело плаћају, а за то је потврда Куршумличана, који је случајно добио да прикупља гласове за предстојеће београдске изборе. Наиме, њему је понуђено путем Фејсбука да у Београду прикупља гласове и то 15 сигурних се плаћа 3. 000 динара, четири листе 12. 000 динара! То је много боље него грађевинска дневница, или дневница у неком предузећу. Како се сабирају гласови и где све могу да се виде агитатори, показује и фотографија са једне бензинске пумпе коју смо добили, на којој се лепо види да млађи мушкарац, уз кафицу, пребројава колико је током дана прикупио.

    Случај је хтео да тридесетшестогодишњи Куршумличанин на свом Фејсбук налогу као место на којем живи пријави Београд. Како каже, то је урадио потпуно без разлога када је отворио налог.

    – Јуче стиже мени порука на месинџер и неки младић ми нуди да прикупљам сигурне гласове. У преписци коју смо водили, а коју сам снимио, каже да те гласове плаћа владајућа странка и да је потребно да убацим тачне податке: име и презиме, број личне карте, телефон особе која ће сигурно да гласа. Мало смо се дописивали, чисто да испитам ситуацију, а онда сам рекао да нисам заинтересоване- каже Куршумличанин који нам је послао преписку.

    На крају није имао срца да каже да уопште не живи у Београду, али ово сигурно није изолован случај. (Преписку можете видети у Галерији испод текста.)

    Кампања је у јеку, а колико је очито сваки глас важан, показује и овај пример, као и фотографија једног од скупљача гласова, које нам је прослеђена и где се лепо види да је лице у озбиљном послу. А медији, интернет, друштвене мреже преплављене предизборним реклама, највише владајуће СНС која је дефинитивно изгледа најозбиљније ушла у ову трку. Или је у питању несигурност?

    http://prokupljenadlanu.rs/iz-okruzenja/sigurni-glasovi-se-sakupljaju-cak-iz-toplice-4124.htm

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: СНС)

Ко и зашто „лети“ из СНС

Београд – Функционери из редова СНС који буду правознажно осуђени остаће без ...

Кајл Скот (Фоот: Јутјуб)

Скот: Признајте Косово па неће бити напада на Србе

Београд-Амбасадор нагласио да “инцидент додатно наглашава потребу за радом на споразуму о ...