(Фото: Shutterstock)
(Фото: Shutterstock)

Примена биљних лекова у трудноћи и лактацији

Трудноћа и дојење као значајна, а другачија физиолошка стања жене захтевају посебну пажњу ако се терапија у овим периодима мора применити.Биљни лекови Биљни лекови (биљни лековити производи, фитопрепарати) се у неким земљама Европске Уније издају на лекарски рецепт док се код нас они углавном примењују кроз самомедикацију.

Обзиром да су неке биљне дроге контраиндиковане у трудноћи и лактацији веома је важно информисати се о својствима фитопрепарата пре њихове употребе.

Основни проблем, када је у питању примена биљних лекова је тај што за већину њих нема података о примени током трудноће и дојења, а нарочито у првом триместру. Најчешћа индикација за примену биљних лекова у трудноћи је јутарња мучнина а током дојења стимулација лактације. Примена неких биљних лекова могућа је и у случајевима: нервне напетости, хиперпигметације коже, опстипације, хемороида те у терапији блажих облика уринарних инфекција и прехладе.

Мучнина се јавља код већине трудница (50-90%), углавном у јутарњим часовима и то најчешће током првог триместра. Код 1-2% трудница мучнина и повраћање су толико изражени, да доводе до исцрпљености и дехидратације (хyперемесис гравидарум).

Од биљних дрога, против мучнине у трудноћи традиционално се најчешће користе ризом ђумбира (Зингиберис рхизома), лист питоме нане (Ментхае пиперитае фолиум), цваст камилице (Матрицариае флос), лист матичњака (Мелиссае фолиум) и лист малине (Руби идаеи фолиум). Ефикасност примене потврђена је контролисаним клиничким студијама само за ризом ђумбира. Зингиберис рхизома је познати антиеметик, чија је ефикасност клинички доказана и у случају кинетоза (болести путовања) и постоперативне наузеје (мучнине). Препоручена дневна доза износи највише 1 г осушеног ризома дневно (подељена на четири дозе тј. 4 x 250мг). Ове дозе се треба придржавати, а у случају контракција и крварења из утеруса не треба га користити. Иако је у традиционалној азијској медицини дуга употреба овог антиеметика у трудноћи без појаве нежељених ефеката он се примењује искључиво под надзором лекара. На нашем тржишту још увек не постоје фитопрепарати који садрже ову биљну дрогу.

За стимулацију лактације традиционално се користе дроге са кумаринима и етарским уљима: плод аниса (Аниси фруцтус), морача (Фоеницули фруцтус), кима (Царви фруцтус), коријандра (Цориандри фруцтус), мирођије (Анетхи фруцтус), корен бедринца (Пимпинеллае радиx), херба мајорана (Мајоранае херба) и лист матичњака (Мелиссае фолиум). Састојци дрога излучују се преко мајчиног млека и ублажавају грчеве код беба.
Уље семена ноћурка (Оенотхерае биеннис олеум), препоручује се током лактације, јер је богато управо оним есенцијалним масним киселинама које улазе у састав мајчиног млека (?-линоленска и друге киселине). Узима се два пута дневно по 500 мг (ујутру и увече). Уље ноћурка препоручује се и трудницама, с обзиром да есенцијалне масне киселине током трудноће треба да чине 5% дневног уноса калорија.

Нервоза и несаница могу се ублажити употребом чаја од листа питоме нане (Ментхае пиперитае фолиум), цвасти камилице (Матрицариае флос) и листа матичњака (Мелиссае фолиум). Уколико је проблем изражен могу се употребити капи или чај одољена (Валериана оффициналис). Потребно је нагласити да дејство валеријане не наступа одмах као код примене бензодиазепина и да је не треба користити дуже од три недеље, уколико проблем постоји и након овог периода неопходно је мењати терапију.

Кантарион (Хyперицум перфоратум), јенајчешће употребљавани и најобимније истраживани природни антидепресив али не постоје подаци о његовој безбедној примени у трудноћи. Херба повратича (Танацети партхении херба) користи се у терапији мигренозних главобоља, али је у трудноћи и лактацији контраиндикована.

Упознавање будуће мајке са природом кожних промена насталих у току њене трудноће, као и евентуалним ризицима за фетус представља императив. Најчешће кожне промене су хиперпигментација(меласма), која се јавља код око 70 % трудница у првом триместру трудноће и појава стрија. У терапији меласме се најчешће користе дермокозметички препарати са хидрохиноном (ови препарати су због мутагених својстава хидрохинона забрањени у ЕУ и Јапану док се у САД и даље користе), гликолном киселином, ретиноидима, арбутином, алоесином, лектинима, сојиним протеинима или екстрактом слатког корена. За спољашњу примену за зацељивање и брже зарастање рана могу се користити препарати на бази невена (Цалендулае флос) и арнике (Арницае флос). Невен се може користити и интерно.

Лаксанси који се користе у трудноћи су: цело семе лана (Лини семен), семе и семењача испангуле (Плантагис оватае семен/теста) и семе азијске боквице (Псиллии семен). Ове биљне дроге је потребно узимати са доста течности обзиром да представљају запреминске лаксансе. У терапији опстипацијеу трудноћи не препоручују се: рицинусово уље (Рицини олеум), кора крушине (Франгулае цортеx), лист и плод сене (Сеннае фолиум/фруцтус) и алоја (Алое).

У терапији хемороида могу се користити плод и екстракт плода боровнице (Вацциниум мyртиллус Л , Ерицацеае), ипак треба их примењивати са опрезом. У последњем триместру за ову индикацију могу се користити препарати на бази ризома веприне (Русци рхизома) и семена дивљег кестена (Хиппоцастани семен).

Уринарне инфекције су честе у периоду трудноће и у њиховом излечењу може помоћи плод америчке бруснице (Вациниум мацроцарпон). Потребно је нагласити да се лист ове биљке не сме користити јер садржи арбутин који делује тератогено. Лист планике (Увае урси фолиум) контраиндикован је током трудноће, лактације и код деце млађе од 12 година, јер такође садржи арбутин, а осим њега и хидрохинон који у већој дози делује хепатотоксично. Трећа биљка доста кориштена код ових тегоба је першун (Петроселини херба/радиx). Његова употреба дозвољена је у лактацији док се у трудноћи не препоручује (то наравно не подразумева употребу першуна као зачинске биљке). На нашем тржишту постоји чајна мешавина намењена трудницама и деци у терапији уринарних инфекција која може олакшати тегобе а представља безбедну терапију.

Биљка за коју је најновијим истраживањима утврђено да се може користити и код уринарних инфекција је пурпурна ехинацеа (Ецхинацеае пурпурае херба/радиx). Она повећава одбрамбену моћ организма, делује антиинфламаторно (противзапаљенски) и антиоксидативно. Иако је безбедност њене примене доказана у контролисаној клиничкој студији на 412 трудница, пре употребе препарата на бази ехинацее треба консултовати лекара, а у првом триместру у случају грипа или прехладе одлучити се пре за шипак (Цyносбати фруцтус) и витамин Ц него за ехинацеу.

Експекторанси се не препоручују у трудноћи. Лист подбела (Фарфарае фолиум) не сме се примењивати интерно у трудноћи и током лактације, због хепатотоксичног деловања пиролизидинских алкалоида, много је боље узимати више течности и инхалирати цвасти камилице (Матрицариае флос) и невена (Цалендулае флос).

Не употребљавати етарска уља за масажу и инхалацију јер повећавајући прокрвљеност, могу да доведу до иритације и повећају контрактилност гравидног утеруса. Херба ефедре (Епхедрае херба) је контраиндикована у трудноћи (утиче на ЦНС), али се капи за нос са ефедрином могу користити.
Све популарнији и на нашим просторима, гингсенг тј. жен-шен, у кинеској традиционалној медицини користи се преко 2000 година. Као општи тоник, побољшава физичке и менталне способности након излагања различитим врстама стреса, али је више намењен радном човеку него трудници. Азијиски жен-шен (Панаx сцхингсенг) може довести до неонаталне андрогенизације.

Мр.пх. Наташа Марјанов / www.апотекасуботица.рс

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: shutterstock)

Ове намирнице дижу имунитет на максимум: Садрже дупло више витамина Ц од лимуна!

Витамин Ц је од суштинске важности за организам – помаже у расту ...

(Фото: Profimedia)

Деца на путу дроге, како родитељи и школа могу да помогну

Београд – Није мали број деце која први пут долазе у контакт ...