(Sputnik/ В. Ивлева)
(Sputnik/ В. Ивлева)

Руски космонаут: Аралско море скоро па нестало (Фото и видео)

Руски космонаут Антон Шкаплеров објавио је фотографију Аралског мора из свемира, на којој се види катастрофална судбина тог мора — његова укупна површина се у последњих неколико година драстично смањила.

Он је изразио жаљење што је ниво мора на граници између Казахстана и Узбекистана постао катастрофално низак, будући да је раније било доста веће, али се последњих 50 година смањило због смањеног дотока узрокованог хидрогеолошким радовима на рекама притокама Аму Дарји и Сир Дарји.

Наиме, од 40-их година 20. века воде ових река се користе за наводњавање поља памука у Казахстану и Узбекистану, а с обзиром на то да се око 20 до 60 кубних километара воде годишње издвоји за наводњавање, ниво језера опадне за 20 до 60 центиметара годишње.

Резултат тога је да се укупна запремина језера од 1960. смањила за 80 процената, док је нарасли салинитет уништио скоро све облике живота у њему.

#АральскоеМоре – бывшее бессточное соленое озеро, расположенное на границе Казахстана и Узбекистана. До 1960-х годов оно считалось четвертым по величине озером в мире, однако сегодня уровень моря катастрофически низок… И я не ошибся, назвав Аральское море озером. К морю его по традиции относят из-за больших размеров, как и «соседнее» Каспийское. Они оба являются остатками древнего океана. • The #AralSea from space. Formerly one of the four largest lakes in the world, the Aral Sea has been steadily shrinking since the 1960s.

A post shared by Anton Shkaplerov (@anton_astrey) on

Због опадања нивоа језера дошло је до промене локалне климе и изумирања многих биљних и животињских врста. То је довело и до пропасти риболова и индустрија које су биле повезане са њим, а некадашње луке данас се налазе и до 50 километара од садашње обале језера.

Од 1989. језеро је подељено на Мало море на северу и Велико море на југу, а ако се ништа не буде предузело, верује се да ће јужни део језера нестати до 2025. Изградњом бране на северу, дошло је до наглог раста нивоа воде у Малом мору.

Засад је Казахстан заинтересован за мере за спасавање свог дела Аралског језера уз помоћ кредита Светске банке, док Узбекистан сматра да је производња памука много значајнија.

Спутник.рс

један коментар

  1. Језеро може да се напуни водом из Волге, цена инсталација је неких 60-80.млрд.$ – треба дакле сачекати да неко „шљуне“ ту лову, или да да пројекат технолошки појевтини. Становници око Каспијског мора ради су да се део воде из Волге преусмери, јер Каспијско море расте нека 3см годишње и већ је потопило плаже, купалишта, луке и оранице.

    Претпостављам да је најјевтиније решење цевовод близак хоризонталном, изведен можда и од ПВЦ-а или неке сличне пластичне материје.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Радиоактивни материјал вредности пола милиона евра (Фото: Новости)

Радиоактивни облак који је престравио Европу није дошао из Казахстана

Астана-Званичник Министарства енергетике Казахстана Тимур Жантикин изјавио је данас да у тој ...

(Фото: Пиксабеј)

Радиоактивни облак над Европом, нешто се десило у Русији?

Париз – Радиоактивни облак над Европом протеклих недеља наговештава да је дошло ...