(Фото: Пиксабеј)
(Фото: Пиксабеј)

Србија добила ултиматум и из Сарајева: Предајте Дрину, па у ЕУ!

Бањалука – Бошњачки члан Председништва зна да је Србија ближа уласку у ЕУ него Босна и зато покушава да питање разграничења Србије и БиХ постави као ултиматум Србији претећи јој арбитражом или очекујући да Србија попусти.

Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ, не намерава да пристане на понуду Србије у вези са демаркацијом границе између две државе. Тако се изјаснио, напомињући да ће од Србије тражити све до „задњег пенија“, а ако не буде договора, како је рекао, очекује да ово питање буде решено међународном арбитражом.

Професор др Стевица Деђански овакав поступак бошњачког члана Председништва види као наставак променљиве политике Бакира Изетбеговића. Др Деђански сматра да такав начин политичке комуникације само показује да дотични и није имао мишљење. Изетбеговић је, додаје наш саговорник, свестан да губи политичку моћ и зато користи сваку прилику да добије неки поен. То је, како верује, случај и када је реч о преговорима о граници са Србијом.

„Овакве изјаве само штете помирењу у региону, а иако се сви, па и Бакир, заклињу да раде на томе да свима буде добро, испоставља се у пракси да на томе озбиљно ради само Србија. Међутим, колико је ово лоше, са једне стране, с друге је добро јер коначно Запад може да види да њихови пулени које су годинама подржавали, у ствари, праве проблем“, оцењује др Деђански.

По његовим речима, ако ЕУ жели стабилан регион, требало би и да она сама нешто уради и дисциплинује људе који стварају проблеме.

Чињеница што је Изетбеговић поменуо међународну арбитражу ако не дође до договора показује да је свестан да би то све могло да успори улазак Србије у ЕУ. Професор међународног права Бојан Милисављевић то тумачи као недобронамеран потез.

„Ми смо направили врло конструктивно решење и варијанте за разграничење које представљају разумну основу за преговоре. Проблем је што БиХ има унутрашње проблеме који су везани за постизање сагласности у овом питању, и верујем да ће управо зато бити тешко постићи неки договор са њима. Више сам склон тези да ово питање решава неки међународни форум или Међународни суд правде“, наглашава Милисављевић.

Наш саговорник каже да није сигуран ни да би одлазак Изетбеговића из Председништва БиХ променио много став бошњачког представника у овом питању и додаје да је њима јасно да је нама улазак у ЕУ приоритет, као и да смо ми много ближи том уласку од њих.

„Зато мисле да ћемо прихватити или лошије решење или да идемо на арбитражу. То је вероватно део њихове стратегије у овим преговорима“, закључује професор Милисављевић.

Уколико би се ово питање нашло на међународној арбитражи, цео поступак би могао да траје око три године, док би поступак на суду био знатно дужи.

У сваком случају, како наш саговорник истиче, која год одлука да буде донета, питање је да ли би била и спроведена, јер не постоји механизам који би страну којој се одлука не допада могао да примора да је испоштује. То је случај који тренутно мучи две чланице ЕУ, Хрватску и Словенију, због чега је ЕУ сада много ригорознија кад су у питању границе потенцијалних нових чланица.

А Бакир Изетбеговић то и те како добро зна.

Граница БиХ и Србије дуга је 335 километара, а спорни су делови код Зворника, односно Бајине Баште, затим део кроз који пролази пруга Београд–Бар и део око општине Прибој, која је раздвојена територијом општине Рудо. Србија је предложила да дође до размене територије на два места око пруге — „буквално метар квадратни за метар квадратни“, што је „корист и за БиХ“.

Што се тиче земљишта око хидроелектрана „Бајина Башта“ и „Зворник“, Србија никада није захтевала исправљање границе на штету БиХ, већ само коришћење малог дела територије од стотинак хектара на те две локације. Београд тражи и могућност слободног коришћења када је у питању брана и прихвата да је граница река Дрина.

Комисија за границе БиХ нема мандат да преговара о понуди коју је саставила Комисија из Србије. Сарајево се такође позива и на одлуку Бадинтерове арбитражне комисије установљене 1991. године, по којој су се све државе бивше Југославије, на основу међународног права, обавезале да ће поштовати мишљење Бадинтерове комисије усвојено на начелу међународног права, познато као „uti possidetis“ или „како поседујете“. На основу тог начела утврдило се да ће границе БиХ и Србије бити оне границе које су оне имале док су биле у саставу бивше Југославије, пре распада те државе.

Бранкица Ристић / Спутњик

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: Видовдан)

Змај Огњени Вук, историјска личност са митском биографијом

Био је деспот без деспотовине, јунак без мане и страха, узданица без ...

(Фото: Sputnik / Максим Богодвид)

Шоу на трибинама у Казању: Аустралијски навијачи скандирали „Костарика је срце Србије“

На мечу између Француске и Аустралије навијачи те острвске државе имали су ...