(Фото: РТС)

У Стамболу, на Босфору болан Вучић клечи

Београд – Посета српског председника Турској изненадила је многе, а нарочито Србе у Републици Српској. Турско руководство под Реџепом Тајипом Ердоганом инсистира на пан-исламском окупљању без обзира на вековне поделе на шиите и суните, а то се посебно односи на муслимане на Балкану које Турска третира као своје штићенике. Тројни састанак Александра Вучића, Бакира Изетбеговића и Ердогана у Истанбулу за циљ је имао управо даљи развој овог плана и јачање утицаја Анкаре на политичке догађаје на Западном Балкану. Упућени тврде да је највише постигнуто на јачању пословних односа Ердогановог сина Неџмедина Билала и Вучићевог брата Андреја.

Трилатерални састанци највиших представника Србије, Босне и Херцеговине и Турске нису дуго одржавани, јер је Александар Вучић својевремено био проценио како је непотребно одржавање контаката са званичном Анкаром изван веома добрих пословних односа његовог брата са сином турског председника. Овогодишњи састанак је први после ове паузе, мада се не зна ко је ту кога заступао.

Једино домаћин, Реџеп Тајип Ердоган, има уставна права да води спољну политику своје земље, док то никако није случај са Александом Вучићем, а још мање са Бакиром Изетбеговићем. По још увек важећем Уставу Републике Србије, спољну политику ове земље води републичка Влада, а не председник Републике, макар се он звао и Александар Вучић. Изетбеговић није чак ни председавајући председништва своје земље, тако да је потпуно нејасно у ком се својству он нашао у Истанбулу.

Пошто је и организаторима било јасно да састанак нема никакав легитимитет, дискретно су га преименовали од самита државника Турске, Србије и Босне и Херцеговине у скуп представника народа тих земаља, тако да у обраћању медијима Вучић искључиво говори о односима „Срба и Бошњака“, а не „Србије и Босне и Херцеговине“.

Вучић и Ердоган састанак започели загрљајем (фото)

Чак ни за сусрет ове врсте ни он, а ни Изетбеговић, немају никакав легитимитет. Вучић није лидер свих Срба на свету, без обзира што он тако нешто замишља, јер Срби у БиХ имају своје легитимно изабрано руководство. Није ни Изетбеговић представник свих Бошњака, јер и они у Србији имају своје легитимно изабране представнике, не само у републичкој Скупштини, већ и у Влади.

Колико је могло да се закључи из медијских извештаја, руководиоци Републике Српске нису званично били обавештени о поменутом састанку, тако да се може закључити да нису ни овластили Вучића да их заступа. Због свега тога су и званични резултати овог скупа више него скромни и своде се на апел Изетбеговића и Вучића да Бошњаци и Срби више никада у будућности не ратују и на сањарење о неком новом ауто-путу који би повезао Сарајево и Београд.

Тај ауто-пут је реалан таман колико су реална и овлашћења особа које су о њему диваниле на Босфору. Већ сада је јасно да ће то бити некаква комбинација ауто-пута и „брзе џаде“ (шта год да то значи), а да је трасу којом ће ићи изабрала скупштина Босне и Херцеговине и да тек треба да буде потврђена од стране како Републике Српске, тако исто и од Србије. За тако нешто није морало да се путује у Истанбул.

Са друге стране, нико не зна ни када ће се започети са реализацијом овог пројекта, а још мање како ће се он финансирати. Чак и нереалним обећањима склон председник Ердоган је само прокоментарисао како се „нада да ће се пронаћи начин да се пројекат реализује“!?!

Курди спалили слике Путина и Ердогана

Пошто су званични резултати самита овако мршави, јасно је да постоје и они други, незванични резултати који се крију од очију јавности.

Приликом последње, прошлогодишње посете Ердогана Западном Балкану аустријски медији су приметили како је „Тиранин са Босфора“ радо виђен гост још једино у Србији и самопрокламованој републици Косово. Због масовног кршења људских права у Турској после неуспелог војног пуча, њега као саговорника избегавају сви западни лидери. Због тога би присни односи Вучића и Ердогана за српску политику представљали „грешку у корацима“, да није једне дуге ствари због које је Запад спреман да зажмури на једно око: утицај Турске на муслимане у региону могао би да смањи утицај Ирана, који је на Западу још мање цењен од турског режима.

Турска под Ердоганом ни једног тренутка није крила како је њен циљ да свуда у свету, а посебно на Балкану, штити муслимане и то не водећи рачуна о томе да ли се ради о шиитима (које подржава Иран), или сунитима (којима подршку пружају арапске земље, на првом месту Саудијска Арабија). Балкански муслимани су већином сунити, али су, на пример, на Косову на власти шиити. Ако ће својом политиком да смањи утицај Ирана, или чак да ову државу потпуно истисне из овог региона, Ердоган може да рачуна на прећутну подршку Запада.

Пошто се он тренутно налази у изолацији, политичка офанзива на Балкану му је велика шанса да смири западне лидере и да их приволи да занемаре стање људских права у Турској. Да би остварио свој циљ Ердоган, међутим, мора да инсистира на верском окупљању, односно на широком савезу свих муслимана, како шиита, тако исто и сунита. За Србију овако нешто није добро, али је сигурно веома исплативо за властодршце.

Има ли Ердоган посебну мисију у Босни која се ни Бакиру не допада

Мало је оних који би поверовали у причу како је Вучић на Босфор отпутовао како би се са Ердоганом посаветовао о побољшању односа Србије и Бошњака, како се причало у званичним београдским круговима уочи пута.

Турска је држава која је законом укинула све своје националне мањине – по турском уставу у Турској живе искључиво Турци. Своје Јермене и Грке, две велике националне заједнице из времена Османског царства, Република Турска је или побила или иселила, а припаднике своје највеће мањинске националне заједнице, Курде, турска влада прогони и бомбардује чак и на територији других држава. Ердоган, који је одлучни настављач овакве политике, нема никаквог кредибилитета да друге учи поштовању мањинских права.

Српске власти знају за турску политику пан-исламског окупљања, али јој то, судећи по Вучићевој посети Истамбулу и његовом учешћу на трилатералном састанку, уопште не смета. Напротив.

Клан браће Вучић, исто као и клан Изетбеговића у Босни, нема никакве моралне проблеме да сарађује и са црним ђаволом, а не са обичним смртником Ердоганом, под условом да му се та сарадња финансијски исплати. Пошто је за турског председника успех на Балкану од животне важности како би ослабио притиске из Европске Уније и Сједињених Америчких Држава, не треба сумњати да су, за разлику од пројекта ауто-пута, за ово нађена довољна финансијска средства. Ни Изетбеговић, а ни Александар Вучић се не враћају празних џепова, то је сигурно.

У овој сфери треба тражити праве разлоге за тројни састанак у Истанбулу, а не у некаквом ауто-путу или побољшању односа између Бошњака и Срба. Већ наредних месеци биће видљиви домети овог састанка који је изненадио и збунио не само врх Републике Српске, већ и многе стране дипломате.

Мерсиха Хаџић / Таблоид

2 коментара

  1. Некада се и високи представници Тајне Странке ужеле да измењају узајамне посете, као људи што чине.
    Наравно да централни комитет мора да претходно изда сагласност за овакве јавне излете.

  2. Сећам се, у оној турској серији „Долина вукова“, турска Тајна Странка је била високо котирана. На Евроазијском нивоу.
    Онај турски родољуб Полат Алдемар је Тајне средио добро, на крају серије. Али мислим да родољуба има само у серијама. У турским серијама наравно, где ћеш да нађеш родољуба у српским серијама? Па у српским све глумци сорошоиди.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: Shutterstock)

Банке нуде за багателу некретнине: За 100 квадрата – 4.800 евра

Од банатске куће од 100 квадрата у Новом Милошеву за само 4.800 ...

(Фото: http://www.tvsrbija.net/)

Колико кошта Велика пропаганда лажи

Полудели Александар Вучић, бориће се за медијски мрак до последњег српског динара ...