Трепча (Фото: Новости)
Трепча (Фото: Новости)

Безочно пљачкање Србије: Како су отете косовске милијарде?

У једном извештају ЦИА наводи да Косово вреди 500 (процењене резерве угља, природног гаса и метала), а остатак Србије тек око 200 милијарди долара. Било да су у питању радикалне или конзервативне процене, штета коју је Србија претрпела због опљачканих ресурса, државне и приватне имовине на Косову, мери се стотинама милијардама евра.

Награда за бомбардовање Србије: Весли Кларк експлоатише рудна богатства на окупираним територијама!

У модерној историји света нема примера да је нека држава тако безочно опљачкана као што се то догодило Србији на Косову. Уз благослов међународне заједнице, која је у потпуности занемарила неприкосновено право својине као основу савремене цивилизације, отети су државна и приватна имовина и природни ресурси вредни стотине милијарди евра.

У једном свом извештају, ЦИА наводи да, према међународним стандардима, Косово вреди 500 (процењене резерве угља, природног гаса и метала), а остатак Србије с Војводином тек око 200 милијарди долара.

Амерички стручњаци проценили су да је Србији преостало угља за највише 35 до 40 година, док га на Косову има за чак 16 векова (према једној другој процени, Србија има угља за 60, а Косово за 200 година), док је вредност налазишта седам стратешких руда (олово, цинк, сребро, никл, манган, молибден и бор) процењена на чак 1.000 милијарди долара.

Иако су процене различите, понекад и у домену фантастике, да није реч о пуцњима у празно, доказују подаци Светске банке. Независна комисија за руднике и минерале окупираних територија, којом је управљао Унмик, у извештају Рајнера Хенгстмана из 2004. године објавила је да је Светска банка проценила минералне резерве Косова на 13,5 милијарди евра. Најзначајније место заузима лигнит, чије геолошке резерве износе око 15 милијарди тона, билансне резерве олова и цинка процењене су на 51 милион тона (74,1 одсто билансних резерви Србије), резерве никла и кобалта на 19,9 милиона тона, а резерве боксита на 1,7 милиона тона (потенцијална производња алуминијума од 425.000 тона).

Светска банка је проценила да су лежишта лигнита и мрког угља на Косову и Метохији довољна за производњу струје у читавом једном веку, што се поклапа с проценама стручњака са Рударско-геолошког факултета у Београду, који су такође проценили да је потенцијал на Косову довољан за две термоелектране и производњу струје за сто година, што, према процени нашег Министарства енергетике из 2009, одговара вредности од 100 милијарди евра.

На основу ових процена, план Електропривреде Србије био је да до 2020. ревитализује термоелектрану „Косово А”, сагради два нова блока на „Косову Б” и сагради „Косово Ц”. Уместо реализације тих инвестиција, данас Србија није у стању да испоручи струју чак ни српским енклавама, а на Косову је остала имовина ЕПС-а вредна три милијарде евра.

КЛАРК, СОРОШ, МУЈА…

У битку за експлоатацију косовских ресурса укључили су се велики светски играчи: компанија „Инвидити”, на чијем је челу стари српски познаник, пензионисани НАТО генерал Весли Кларк, финансијски магнат Џорџ Сорос и компанија „Албански минерали”, чији је директор Сахит Муја, „Аврупа минералс”, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, „Лидијан интернешенел” (некадашњи „Рио тинто”), усредсређен на истраживања налазишта у Ораховцу, где је до сада пронађено од 1,87 до чак осам грама злата по тони узорка, и многи други.

Кларкова фирма затражила је лиценцу за истраживање резерви како би производила синтетичку нафту из угља, и то с планом производње од 100.000 барела нафте дневно, док су Сорос и Муја, бизнисмен из Њујорка тежак две милијарде евра, осим за угаљ, заинтересовани и за експлоатацију рудника метала. Осим њих, за инвестирање у налазишта и експлоатацију природних ресурса Косова заинтересоване су и немачке, британске, француске и турске компаније.

У периоду од 1961. до 1990. године, Србија је у Косово и Метохију уложила 17,6 милијарди долара или око 600 милиона долара годишње. У годинама непсоредно пред распад СФРЈ, чак 48 одсто средстава за неразвијене одлазило је на КиМ.

КРИМИНАЛНА ПРИВАТИЗАЦИЈА

Од 1.088.699 хектара земљишта на које су Срби имали тапију по катастарским књигама висе од 80 одсто узурпирали су Албанци, док је већина предузећа продата у криминалном процесу приватизације чији су темељи постављени Уредбом о приватизацији коју је априла 2005. године прогласио Сорен Петерсен, тадашњи шеф Умника. Вјеровали или не, тим документом је прописано да није неопходно да се утврди поријекло власништва, већ се то може урадити и после продаје, судским путем.

Већ на првих девет тендера, оджаних од краја 2006., продато је 145 предузећа за укупно 148 милиона евра. Купци, искључиво Албанци, нимало се нијесу обазирали на потраживања која су према тим предузећима имали фондови и банке из Србије и Црне Горе.

Ова невиђеан пљачка одвија се пдо оркиљем Уједињених нација, иако Резолуцијом 1244 Савјета безбједности није предвиђено било какво учешће УН у промјени својинских права на Косову и Метохији. Супротно опредељењу да се стечена својинска права државе, правних и физичких лица не могу мењати без њиховог изричитог пристанка, Унмик је, самовољно и противно Резолуцији 1244, узурпирао својинска праца и власништво над непокретностима и предузећима.

Директор канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, Марко Ђурић, поручио је недавно да је одлука привремених институција у Приштини о присвајању имовине Србије – противправна, противуставна, противзаконита и ништавна, јер не производи правне последице. Србија је власник 155 предузећа у покрајини, чија је имовина вриједна више од 200 милијарди долара, поручио је Ђурић и додао: „Имамо папир за сваки шраф, за сваку машину, за сваки квадратни метар, саки комад наше имовине.“

Али, слабашна је вриједност тих папира кад их брутална сила већег дијела међународне заједнице не признаје као валидне. Они могу бити адути Србије само у промијењеном односу снага у свијету.

РУДНО БОГАТСТВО КОСОВА

Лигнит………………14.700.000.000 т

Олово и цинк…………..51.000.000 т

Никл и кобалт………….19.000.000 т

Магнезит………………….8.000.000 т

Боксит……………………..1.700.000 т

ИМОВИНА СРБИЈЕ НА КиМ

Непокретности………….220 милијарди евра

Земљиште…………………50 милијарди евра

ЕПС…………………………..3 милијарди евра

Аеродром Слатина…………95 милиона евра

Бранислав Кривокапић/Седмица.ме

 

2 коментара

  1. šta je marko đurić po nacionalnosti ? čijeg mu je roda majka ?

  2. Ако је КиМ толико богато, зашто је 40% Шиптара побегло главом безобзира са КиМ. Рудник „ТРЕПЧА“
    Ајвалија, Ново Брдо, Бабуш, Мазгит, Бадовац, су били велики губиташ у време СФРЈ, и увек је држава покривала њихове губитке. Косово је опстајало и функционисао уз помоћ неповратних кредита.
    Термоелектрана Обилић никада није позитивно пословала. Она је постојала само из једног разлога. Да се постигне фиктивна упосленост сртановништва, да мисле да су значајни, иначе ту профита није било никада. Поготову што су Шиптари у већини били нерадници, саботери и лопови који су крали све што су им је било на дохват руке.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: http://www.tvsrbija.net/)

Колико кошта Велика пропаганда лажи

Полудели Александар Вучић, бориће се за медијски мрак до последњег српског динара ...

(Фото: Принтскрипт)

У последњих 5 година из Србије се иселило пола милиона људи а земља је задужена са још 10 милијарди евра

Београд – Александар Вучић обмањује јавност о задужености земље. Резултат његове власти ...