(Фото: Thinkstock)
(Фото: Thinkstock)

Ексклузивно: анализа пословања Електропривреде Србије – распад и подела (1)

Београд – У последњих неколико месеци присутне су критике Владе Србије на рачун пословање Електропривреде Србије (ЕПС), а са друге стране информације које долазе из овог јавног предузећа, на дискретан начин демантују наведене критике. Ко и како врши демонтажу и уситњавање ЕПС-а, чиме се баве новонастала предузећа ЕПС-а и како се она боре на тржишту, која од њих су у милости владајући режима, а која стављена у замку нелојалне конкуренције и каква је будућност ЕПС-а у таквим околностима. О свему томе говори истраживање пословања ЕПС-а које је урадила новинарака Милица Грабеж, са истраживачким тимом Магазина Таблоид.

Историјат резултата пословања ЕПС

Планом пословања ЈП ЕПС за 2017. годину био је предвиђен профит од 9 (остварено око 4,7) милијарди динара а производња електричне енергије у термоелектранама Никола Тесла од 19 ТWх (остварено 17,3 ТWх). Угаљ потребан за производњу електричне енергије у ТЕНТ се производи у рудницима Колубаре. Запажа се да је при релативно уравнотеженим приходима ЕПС у период 2013-2017. година (за време када ЕПС-ом руководе кадрови СНС) при релативно константним приходима профит ЕПС варирао али да је средњорочно гледано показивао тенденцију смањена. Кулминација лошег пословања се показала у 2017. години.

У посматраном периоду 2011. – 2017. година највећи профит је био за 2011. годину. У 2012. години је забележен највећи губитак као последица изузетно хладног фебруара (када и школе у Србији нису радиле неколико дана) због чега је ЕПС био принуђен да неплански увезе гас и електричну енергију у вредности 200 милиона евра (24 милијарде динара) а цене и гаса и електричне енергије које су куповане су у фебруару 2012. године значајно скочиле што је био додатни удар на пословање ЕПС. Мања производња електричне енергије у ТЕНТ за 1 ТWх него у 2011. години је последица проблема у производњи угља због ниских температура током фебруара 2012. године што је за последицу имало већи увоз електричне енергије.

У јесен 2012. године руковођење ЕПС преузимају кадрови СНС, тако да је крај 2012. године и почетак 2013. године прошао у кадровским превирањима и избегавању банкрота ЕПС који је претио због велике краткорочне задужености ЕПС од око 27 милијарди динара.

Последица неликвидности ЕПС је била слаба реализација ремоната у 2013. години, па је профит за 2013. годину, због мањег утрошка средстава, рачуноводствено био већи али тих средстава није било и на рачуну ЕПС пошто су средства трошена на измиривање обавеза из 2012. године. Производња електричне енергије у ТЕНТ је у 2013. години била рекордна као последица релативно доброг стања ТЕНТ Обреновац. Услов за добру производњу у ТЕНТ је била и добра производња угља у Колубари пошто је зима била топла а експропријације земљишта у периоду 2009. – 2012. година када је директор Колубаре је била паравовремена. Експрорпијација је процес који може да траје и по 2-3 године тако се прве последице проблема са експорпријацијом не сагледавају одмах.

Експропријација је предуслов за производњу откривке (уклањање земље изнад угља), а откривка је услов за производњу угља у Колубари, који је гориво за обреновачке термоелектране (ТЕНТ).

Током 2013. година је и хидрологија била добра па је у хидроелектранама произведено више електричне енергије него уобичајено. Те године је ЕПС на слободном тржишту продавао и веће количине електричне енергије пре свега због добре хидрологије односно производње електричне енергије у хидроелектранама. Добра производња хидроелектрана је, због ниске производне цене, кључни елемент доброг ликвидног и профитабилног пословања ЕПС.

Годишњи производни резултати ЕПС сматрају лошим када је производња ТЕНТ мања од 19,5 ТWх а Костолца мања од 6,5 ТWх. На производњу у хидроелектранама не може да се утиче али ако је она мања од 10 ТWх ЕПС може да има проблем. Коначно укупна производња мања од 36 ТWх сматра лошом пошто се фиксни трошкови ЕПС димензионишу на наведену производњу. Варијабилни трошкови за производњу хидроелектрана преко наведене производње су заменарљиви а за термоелектране се крећу око 10% тако да се прави профит ЕПС убира прекобилансном производњом.

У пролеће 2014. је била година поплава. Копови у Колубари су били потопљени па и производња угља била мала. Због тога је производња електричне енергије из ТЕНТ била свега 16 ТWх а Костолца 4 ТWх, али је ситуацију донекле поправила рекордна производња у хидроелектранама од 11,4 ТWх. Производњу електричне енергије у ТЕНТ је поправио увоз 3 милиона тона угља из Румуније. Те године је забележен и губитак у пословању од 10 милијарди динара.

Читава 2015. година је година опоравка од поплава и организационих промена у ЕПС. Те године су укинута привредна друштва чији је ЕПС био оснивач, привредна друштва су ушла у састав ЕПС односно ЕПС Дистрибуције и направљен је велики ЕПС и велика ЕПС Дистрибуција. Овим променама извршена је централизација пре свега набавки (а шта друго) и већих одлука а на нижим нивоима је остављена одговорност без могућности да не њихов глас чује а камо ли да утичу на нешто.

Промене су 2015. године урађене на брзу руку и таман када је директор ЕПС постао свестан проблема, у марту 2016. године бива смењен а процес промена је стао. Имајући у виду правац у коме је ЕПС ишао питање је да ли би, чак и да је остао, претходни директор могао да се нешто смислено уради на санацији стања у ЕПС пошто је његовим чињењем ЕПС и доведен у хаотично организационо стање.

Резултати пословања ЕПС се погоршавају 2016. години што се види кроз смањење профита чак и у односу на 2015. годину која је била година санација од поплава. Пад производње електричне енергије у ТЕНТ у 2016. години је последица нагомиланих и од 2013. године нерешаваних проблема у руднику Колубара.

2017. година је најгора у низу посматраних година када је профит био на нивоу 2016. године иако су приходи скочили за 30 милијарди динара односно за 13,5 %. Те године су повећане цена електричне енергије за гарантовано снабдевање од 2% и повећане цене за комерцијално снабдевање од 18% , односно да није било повећања цене електричне енергије ЕПС би 2017. годину завршио за губитком. У исто време се ЕПС хвали да на рачунима у банкама има око 50 милијарди динара, а профит од само 6 милијарди динара значе да се средства од амортизације (односно за инвестиције) нису користила.

Фискални савет Републике Србије је раније упозоравао да ЕПС већ годинама инвестира мање од амортизације, али су бритке анализе Фискалног савета утихнуле после реизбора председника и избора чланова савета. ЕПС у периоду 2013. – 2016. година је, са изузетком поплава 2014. године, имао доста среће пошто су године биле топле (није било потребе за великим зимским увозом), године су биле влажне (производња у хидроелектранама око 11 ТWх) тако да су проблеми са производњом у ТЕНТ и Колубари били компензовани. Међутим, 2017. године је дошло до значајног пада производње у хидроелектранама (за 2 ТWх) и подбачаја производње у ТЕНТ (2 ТWх) што је ЕПС довело на ивицу пословања.

Уколико у 2018. години хидрологија буде боља и производња у ТЕНТ буде нешто боља ЕПС буде у повољнијој финансијској ситуацији али је 2017. година показала да је дошло до значајног пораста трошкова, да је трошење средстава нерационално и показала је да је ЕПС на корак од амбиса у који ће се сурвати сигурно што је само питање времена.

Смањење профита ЕПС у периоду 2013. – 2017. година, иако је било образлагано наслеђеним стањем (познато је да се пре 2012. године у Србији ништа није радило), поплавама и осталим вишим силама, указује да се текући трошкови ЕПС повећавају пошто се профит смањује при непромењеним приходима. Инвестира мање од акумулације. Проблеми ескалирају у 2017. години пошто је профит ЕПС остао приближно једнак оном оствареном у претходној 2016. години, иако је приход ЕПС био 30 милијарди динара или 13,5 % већи него у 2016. години.

Производња угља

Производња угља, односно лоши резултати рудника Колубара, је први, највећи и најважнији разлог лошег пословања ЕПС. Док је Костолац остао у рукама кадрова СПС, дотле се у Колубари почев од јесени 2012. године спроводе периодичне кадровска промена до нивоу управника система и пословође чиме је потрошено неколико гарнитура руководилаца. Критеријуми за избор су шаренолики али засигурно нису стручни пошто је пословање Колубаре лоше.

Уместо да се осмишљено настави, експропријацију земљишта се 2013. зауставља чисто политичком афером и притварањем претходног директора Колубаре. Истине ради, руководство Колубаре ни могло да одговори по ком плану се ради експропријација данас пет година од притварања претходног директора Колубаре. И ко ће нормалан да се прихвати било ког одговорног посла? Откривка угља је настављена као да се ништа није догодило, производња угља такође, и после одређеног времена пошто није било експроприсане земље, више није било откривеног угља, долази до смањена производње угља, долази до поткопавања угља (фронт ископавања угља се скоро изједначио са фронтом откривке) тако да је долазило до појаве клизишта. Невезано са наведеним проблемима Колубара улази у сложене технолошке услове ископавања што је неискусним, често нестручним и подобним кадровима у Колубари био превелики изазов.

Да ли ће неко да буде постављен или смењен, не само у рударском сектору већ у целом ЕПС, су симпатије или несимпатије директора ЕПС, извршног директора, директора огранка, председника синдиката ЕПС, функционера СНС различитог нивоа и пословних партнера ЕПС. Који од наведених утицаја ће да победи зависи од тога ко је од наведених заинтересован и тренутних интереса. Тако страдају они који немају заштиту.

Угаљ који је допреман у ТЕНТ је све лошијег квалитета. Током 2014. године су се сви бавили поплавама а 2015. године отклањањем истих и то време није искоришћено за надокнаду закашњења које је постојало у експропријацији. Отклањање последица поплава је значило уговарања без тендера (увоз угља, испумпавање воде из копова, поправка потопљених машина), тако да одговорни у Колубари нису имали времена за друге анализе и размишљања. Требало би проверити да ли је неко и ко је наредио прокопавање заштитног насипа око копа (радници Колубаре који су прокопали насип су се фотографисали поред малог булдожера и прокопаног насипа, постоји извештај стручног тима о поступању у поплавама), затим да ли је неко (и ко!) наредио враћање машина у копове непосредно пре поплаве које су касније поплављене, а које су сменски радници самоиницијативно кренули да извлаче из копова.

Да би се у 2016. и 2017. години поправили статистички показатељи државе Колубара повећава количине угља које се допремају у обреновачке термоелектране. Како би се испуниле билансиране количине Колубара у ТЕНТ шаље угаљ са високим садржајем земље што штети производњи електричне енергије. Нове енергије из земље није било, повећана је специфична потрошња угља за производњу електричне енергије у термоелектранама у Обреновац порастао тако да је уместо нормираних 1,35 тона угља за производњу 1 ГWх електричне енергије трошено 1,49 тона у 2015. години, 1,52 тоне у 2016. години, 1,64 тона у 2017. години и 1,66 тона за прва три месеца 2018. године. Потрошња мазута је уместо планираних 1,35 т/ГWх износила 1,57т/ГWх у 2015. години, 1,63 т/ГWх у 2016. години и 1,65 т/ГWх у 2017. години. Долази до зашљакивања котлова у ТЕНТ.

Резултате за 2016. и 2017. годину треба узети са резервом пошто постоје индиције да су показатељи „улепшавани“, у појединим извештајим су изостављени неки параметри који су раније били праћени а инжењери који сачињавају извештаје примећују да у коначној верзији извештаји нису онакви какве су их иницијално сачинили.

Подаци се не уклапају. Са поносом се истиче да је Колубара испунила биланс и годишње испоручила 29-30 милиона тона угља за потребе ТЕНТ, а са друге стране видимо да је сваке године производња електричне енергије у ТЕНТ у сталном паду. Ово највероватније значи да није само квалитет угља лош (што се види кроз повећани специфични утрошак угља и мазута) већ су и количине угља које се испоручују мање од оних које се приказују! Годишња производња електричне енергије у ТЕНТ од 17,4 ТWх у 2017. години, ТЕНТ се вратио на ниво производње коју је имао у 2004. години.

Почев од јесени 2012. године, интензивна промена кадрова која је нарочито узела маха у Колубари, довела је до промене неколико гарнитура руководилаца где су сви који су се супротстављали несувислим налозим склањани а на њихово место су дошли они који имају наведене резултате производње. За производњу у Колубари директно су одговорни директор Колубаре и Извршни директор ЕПС за производњу угља.

Производња електричне енергије у термоелектранама

Производња у термоелектранама које производе 70-75% електричне енергије у ЕПС је била у складу са расположивим количинама и квалитетом угља тако да је на први поглед са термоелектранама све у реду. Дубља анализа резултата пословања показује да је утрошак средстава за текуће пословање у сталном порасту. Имајући у виду да су главне ставке текућих трошкова ЕПС под контролом (зараде, обавезе према држави) значи да је главни скок трошкова био у домену одржавања (ремоната). Пораст трошкова одржавања може да значи да се више и боље одржавало па је и производња требала да буде боља. Параметри производње у ТЕНТ су пре свега последица количине и квалитета угља (што руководство термоелектрана редовно истиче) међутим други параметри који се прате показују да проблем није само угаљ.

Црвена линија на претходном графику показује кретање тзв. еквивалентног коефицијента принудних застоја (ЕКи) у протеклих 17 година. Овај коефицијент је релевантан за процену могуће производње и показатељ је техничког стања термоелектрана. Што је техничко стање термоблокова лошије то је коефицијент вежи. Трошкови одржавања расту а коефицијент принудних застоја у сталном порасту.

Периоду 2001. – 2011. година је период смањења коефицијента принудних застоја што је последица интензивног улагања и ревитализације термоелектрана. У 2012. години је због изразите неликвидности ЕПС у дуговања према добављачима од преко 10 милијарди динара дошло до застоја у ремонтима, мање је улагано, па је дошло и до пораста коефицијента. 2013. године, прве године власти СНС у ЕПС, коефицијент принудних застоја стагнира да би од 2014. године био у сталном расту што значи да су текућа и инвестициона улагања у термоелектране недовољна или да су средства нерационално коришћена или да су цене робе и услуга скочиле. Цене робе и услуга треба ставити под посебну анализу.

У последњих пет година годишња производња из хидроелектрана била близу 11 ТWх годишње што је екстремно добра производња (било је година када је била испод 9 ТWх), зиме су биле топлије од просека па је и коначна потрошња електричне енергије за грејање била мања. Добра производња у хидроелектранама и топле зиме су закључно са 2016. годином амортизовале проблеме (укључујући и поплаве) у руднику Колубара и термоелектранама у Обреновцу, успавале некомпетентно пословодство ЕПС, а пред јавности им дало изговор да је са ЕПС све у реду, а менаџмент се бавио страначким радом и личним интересима.

Проблеми су ескалирали 2017. године када је производња у ЕПС била мања за 3 ТWх (10%) у односу на 2016. годину и то због лошије производње у хидроелектранама (није било кише као ранијих година) за 2 ТWх и даљег пада производње у ТЕНТ за 1 ТWх. Срећом по пословодство ЕПС, повећање цене електричне енергије које плаћају наши грађани је повећало приход ЕПС за 16 милијарди динара и тиме ЕПС спасило од банкротства.

За разлику од Колубаре и ТЕНТ који су годинама под пуном контролом СНС, костолачким термоелектранама и руднику (који су до половине 2016. године били под утицајем кадрова СПС и нестраначких кадрова) бар по резултатима производње, нема много тога да се замери. Интересантно је да је овај део ЕПС под интензивном пажњом сектора унутрашње контроле ЕПС који истражује све и свашта.

Снабдевање

Снабдевање важна карика у пословању ЕПС пошто крајњем купцу продају електричну енергију коју произведе ЕПС. После губитака дела купаца ЕПС је незванично условио пословну политику да сви купци електричне енергије у Србији морају да буду ЕПС-ови.

Уколико су купци електричну енергију куповали применом Закона о јавним набавкама, ЕПС је увек давао мало већу цену од конкуренције коју је купац морао да прихвати пошто се радило о роби домаћег порекла. Ако су у питању били купци који нису морали да примењују Закон о јавним набавкама ЕПС је давао ниске цене да би добио купца. Није спорно да су цене које је ЕПС нудио небуџетским купцима биле конкурентне и ниже од осталих али је питање да ли су могле да буду веће (оцена је да су могле). Друго питање је да ли те цене покривају производу цену електричне енергије ЕПС. На слободном тржишту је око 60% енергије која се прода комерцијално а осталих 40% је тзв. гарантовано снабдевање где купци могу али не морају да електричну енергију купују на тржишту.

Максималне цене за гарантовано снабдевање одређује Агенција за енергетику која због социјалног мира цене држи 30% мање од тржишних а по тој цени, нико осим ЕПС не жели да продаје, а ЕПС је приморан да продаје због одлуке Владе Србије да је ЕПС и јавни снабдевач. Види се да је ЕПС у крајње неповољној ситуацији са аспекта прихода (иде на дампинг да би задржао купце) а са друге стране држава му намеће јавно снабдевање са малом ценом. Агенција за енергетику не покушава да испуни захтеве ИИИ пакета енергетске заједнице и омогући 100% отварање тржишта. Са друге стране ЕПС упорно спроводи политику дампинг цена, а нема ни идеју како би могао да унапреди и рационалише пословање.

Дистрибуција електричне енергије

Ова делатност ЕПС је у протеклих пет година доживела највеће промене. Из састава пет електродистрибутивних предузећа издвојено је снабдевања (малопродаја), од пет дистрибуција је направљена једна (ЕПС Дистрибуција доо) да би се из њеног састава издвојило око 2/3 запослених који су прешли у ЈП ЕПС где раде разне послове за ЕПС дистрибуцију.

Подела посла између ЈП ЕПС и ЕПС Дистрибуције је 2015. године урађена на брзу руку, где послове за Снабдевање и ЈП ЕПС и ЕПС Дистрибуција, послове за ЕПС Дистрибуцију ради ЈП ЕПС, а оно што ЕПС не може да уради се даје трећим лицима (фирмама ван ЕПС). Оваква подела посла је покидала везе које су до постојале у дистрибутивној делатности ЕПС а нове везе нису успостављене, што за последицу има неорганизован рад.

Основни показатељ квалитета пословања дистрибутивне делатности су губици у дистрибуцији електричне енергије, који су високи већ и годинама се крећу око 15%. У 2016. години губици су наводно били 12,95 % (у европским дистрибуцијама испод 10%) што је податак који треба узети са великом резервом пошто је више жеља него реалан показатељ. Други показатељ стања у дистрибутивној мрежи је тзв. САИДИ – индекс просечног прекида напајања, који је у 2017. години по Стратегији ЕПС износио 455 минута у 2017. години што је значајно (чак и до 10 пута) већи него у дистрибуцијама у Европи. Трећи показатељ је тзв. САИФИ – индекс просечне учесталости напајања – је у 2016. години био 5,85 док се у Европи креће од 1 до 4. Наведена три показатеља говоре да стање у ЕПС Дистрибуцији није најбоље.

За разлику од производње електричне енергије, диструбутивна делатност не може да на кратки рок угрози пословање ЕПС. Друго дистрибуција је под контролом Агенција за енергетику републике Србије која јој одобрава трошкове. Агенција оправдава трошкове ЕПС Дистрибуције за које оцени оправданим што даје ЕПС Дистрибуцији лагодну позицију, а када Агенција за енергетику буде решила да значајније смањује одобрене трошкове, ЕПС Дистрибуција ће морати да ради на себи.

Тренутна позиција ЕПС Дистрибуције је комотна пошто се ЕПС Дистрибуција више не бави малопродајом (то ради ЕПС Снабдевање) а тиме ни наплатом, већину текућих послова укључујући и одржавање за њу ради ЈП ЕПС, тако да је ЕПС Дистрибуција скоро све проблеме и жаришта у пословању изместила у ЈП ЕПС.

Наведена подела посла између ЕПС Дистрибуције и ЈП ЕПС даје простор да ЕПС Дистрибуција за све што није добро оптужи друге, а да се бави управљањем дистрибутивним системом, подршком тржишту и нарочито да се бави инвестицијама.

(Наставак у следећем броју)

Трећа лица и оквирни споразуми

Инвестиционе радове ЕПС Дистрибуција уговара са фирмама ван система ЕПС! Дешава се да се за неке послове одржавања које би требао да за њих ради ЈП ЕПС, ЕПС Дистрибуција не набави материјал (ЕПС даје само радну снагу) а онда се исти посао прогласи „инвестицијом“ и као „кључ у руке“ (материјал и радови) уговори са трећим лицима!

Постојање тзв. оквирних споразума је подстицај за појаве издавања послова трећим лицима иако послови могу да се заврше у самом ЕПС – у, а реализација неких од њих у 2017. години је била више него двострука у односу на план (ето простора за унутрашњу контролу).

Милица Грабеж / Таблоид

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: Коридори Србије)

Потпорни зид се обрушио, јер није било одвода за воду

Београд – Потпорни зид на коридору 10 се урушио, јер шпански извођач ...

(Фото: Пиксибеј)

Колико Срби преплаћују гориво у односу на најразвијеније земље света

Тржиште горива у Србији доживело је велике промене које су направиле велики ...