Ексклузивно: анализа пословања Електропривреде Србије – распад и подела (2)

Београд – Ангажовање такозваних трећих лица (фирме ван ЕПС) је нешто што је постало врло популарно у ЕПС. По доласку кадрова СНС у ЕПС, у једном броју фирми које раде за ЕПС дошло је до промене власника, пошто је дотадашњим власницима јасно предочено да уколико не продају фирму више неће моћи да раде за ЕПС. Продавцима фирми је, уколико су за своје фирме добили новац, ово било боље него да због неликвидности затворе фирму. Новим власницима је ово било одлично решење пошто долазе у фирму са уходаним пословима и познату на тржишту. Пораст ангажовања трећих лица је мањи у производњи него у дистрибуцуји. Ангажовање трећих лица је највеће у одржавању и инвестицијама. О свему томе говори истраживање пословања ЕПС које је урадила новинарка Милица Грабеж, са истраживачким тимом Магазина Таблоид.

У производњи угља највећи део послова одржавања је поверен предузећу Колубара Метал које је саставни део ЕПС – а и државном предузећу Прим у Костолцу које је некада био саставни део ЕПС – а. Послови одржавања и инвестиција мимо ове две фирме има мало, послови су сложени, добрим делом се добијају као подизвођачки послови за Колубару Метал и Прим, а ове две фирме су нерационалне и скупе тамо да подизвођачима не могу да плате певелике цене. Доста опреме у рударству се набавља махом од немачких фирми специјализованих за рударску опрему, монтажу раде Колубара Метал и Прим тако да остаје мало посла за кооперанте.

Ремонтне активности у термоелектранама су везане за куповину опреме од иностраних произвођача при чему они нису расположени да дају гаранцију за послове које раде подизвођачи које не могу да контролишу. Иностране фирме нису ни претерано расположене за корупцију пошто их у матичним земљама контролишу, тако да гледано у процентима простор није велики. Извођачке фирме у термоелектранама раде технолошки сложение послове, нема их превише, фирме које их раде су уско специјализоване тако да их је врло тешко искључити из посла, те су отпорне према преузимању од стране нових власника. Извођачке фирме имају мали утицај на избор кадрова у области производње електричне енергије па је та област препуштена директору ЕПС, локалном СНС, синдикату.

Ангажовање фирми ван ЕПС-а

Страни испоручиоци опреме везани за испоруку уникатне опреме (турбина, генератор) имају снажан утицај на годишње планове ЕПС како би били у позицији да испоручују опрему без тендера што одговара и домаћим подизвођачима који раде за њих као и запосленима у ЕПС да би имали буџет који могу да троше.

Доласком СНС на власт долази до појаве координатора (често су и на платном списку ЕПС али не долазе на радно место) који су повереници СНС који са домаћим подизвођачима договарају послове које је после тога пословодство ЕПС обавезно да на било који начин укључи у посао. И у производњи и у дистрибуцији извођачки лоби одређује годишње планове пословања ЕПС где убацују њима интересантне послове по ценама које су им интересантне. На тендере се онда, неретко јавља само један понуђач, тако да је и Закон о јавним набавкама испоштован.

Извођачке фирме у дистрибутивној делатности су доживеле процват пошто се издвајањем запослених у ЕПС који раде одржавање отворио велики простор за њихово ангажовање. Послови у дистрибутивној делатности су технолошки једноставни, типски су за разлику од оних у производњи, ЕПС дистрибуција има своје капацитете на целој територији Србије, за разлику од послова у производњи угља и електричне енергије не постоји јасан показатељ потребе и успешности урађених послова , тако да је дистрибутивна делатност непокошена ливада за извођачке фирме.

Раније је у ЕПС био обичај да се за реализацију послова прво за више њих набави опрема чиме се омогућује да се на тендер јавља више произвођача опреме и чиме се постижу тржишне и конкурентне цене, а потом се расписивао тендер за извођење радова ако запослени у ЕПС нису били у могућности да сами ураде монтажу. Сада се, и у производњи а нарочито у дистрибуцији, све више иде на тендере који обухватају и опрему и радове где се неретко ваља један понуђач који није произвођач опреме већ извођач чиме се отварају могућности за подизање цена. Извођачи су преко политике на одговарајућа места нарочит у дистрибуцији поставили своје људе. Поред утицаја извођача, руководећа места у локалним дистрибуцијама су резервисана за заслужне кадрове СНС, који опет немају искуства у послу па ЕПС дистрибуција ради све лошије. Важно је приметити да за послове одржавања ЕПС Дистрибуција са ЈП ЕПС има уговор само за радове, а ЕПС Дистрибуција набавља опрему. Онда у недостатку опреме због наводних проблема са јавним набавкама, уместо са ЈП ЕПС се прибегава уговорима са фирмама ван ЕПС за испоруку и опреме и радова, где нема проблема са јавним набавкама.

Поређење цена роба и услуга које је ЕПС набављао за последњих пет година би показало да су цене скочила за 50-60% а у неким случајевима и свих 100%, са повећањима нарочито израженим у последње две године.

Носилац испуњења захтева центара моћи ван ЕПС су Сектор за јавне набавке који је надлежан за набавке на које се примењује Закон о јавним набавкама и Сектор за кључне инвестиционе претежно за послове који се финансирају из међународних кредита на које се не примењује Закон о јавним набавкама. Ова два сектора су, уз сектор за набавке ЕПС Дистрибиције, кључна места корупције у ЕПС. Сектор на јавне набавке мање али зато Сектор за кључне инвестиционе послове нарочито су сигурна кућа за кадрове СНС пошто се у њега запошљавају кадрови СНС а који нису још стасали за већа руководећа места, а овај сектор који је пројектно оријентисан сектор има могућности за скоро неограничен пријем кадрова претежно Колубарског и Обреновачког порекла, а одабраним кадровима се без обзира на радно искуство дају места са платом преко 100.000 динара до које други стручни запослени не стигну до пензије.

Пре две године је основан Сектор за унутрашњу контролу и безбедност са овлашћењем да контролише све сегменте пословања ЕПС почев од редовности долазака на посао па до исправности тендера. Добра мера коју су сви треба да поздраве под условом да се ради непристрасно. Анализа структуре активности сектора унутрашње контроле показује да се неки делови ЕПС као што су Колубара и ТЕНТ Обреновац се скоро не контролишу али су због тога врло учестале контроле осталих делова ЕПС који нису све време били под контролом СНС као што су термоелектрана и копови у Костолцу који су до скора били под вишегодишњом контролом кадрова СПС на нарочито његов дугогодишњи успешни директор. Селективном, пристрасном и непрофесионалном контролом Сектор унутрашње контроле је постао елемент застрашивања и који запосленима ЕПС шаље снажну поруку да било какво одступање из општег тренда није прихватљиво. Резултати сектора као што су спречавање крађе горива у Колубари су више показна вежба за јавност него резултат осмишљеног систематског рада унутрашње контроле.

Синдикат ЕПС

Везано за повећане текуће трошкове највеће преусмеравање новца је у Колубару. Овај рударски гигант је, за разлику од рудника у Костолцу, већ годинама симбол нерационалног трошења новца. Под плаштом бриге за државне интересе, ЕПС и раднике, Синдикат ЕПС уз подршку пословодства ЕПС утиче на пословну политику ЕПС. Један од проблема ЕПС је уплитање синдиката ЕПС из Колубаре у пословање ЕПС. У општинској власти у Лазаревцу синдикат ЕПС је представљен кроз групу грађана и држи око 25% одборника што га чини чиниоцем без кога не могу да се дешавају озбиљније ствари у Лазаревцу. Позиција Синдиката у локалној власти у Лазаревцу није похвала локалном СНС пошто и поред свих ресурса које имају и које су у Лазаревцу потрошили, имају јаку квазиопозициону а суштински интересну групу са уцењивачким потенцијалом. Утицај синдиката ЕПС на пословање ЕПС је порастао са одласком претходног директора ЕПС, до када је имао утицај само на кадровска и мања дешавања у Колубари са изузетком повратка Колубаре Метал у Колубару, а све уз подршку надзорног одбора ЈП ЕПС. Тако се 31.12.2013. године у састав Колубаре вратила Колубара Метал са 3.102 запослених, наравно без јасне анализе због чега се то ради.

ЕПС у стални радни однос, опет на притисак синдиката, 01.09.2014. године се прима 1.470 запослених из предузећа Колубара Услуге. Сви примљени су наводно били неопходни за процес производње. Како је запошљавање у ЕПС контролисано од стране Владе Србије и то преко масе зарада и преко давања сагласности на појединачна запослења, сви подобни за запошљавање су запошљавани у Колубару Услуге, предузеће ван система ЕПС на које се не примењују ограничења у запошљавању, да би касније Синдикат и пословодство Колубаре извршило политички притисак ових 1.470 радника прогласио неопходним и добио повећање масе зарада у ЕПС.

Ако је и било запослених неопходних за процес производње онда их је било највише 100 а они су могли да буду примљени кроз с запошљавање директно у Колубару. Пре две године вршен је притисак да се испуни квота пензионисања у ЕПС да би се добило право запошљавања од 600 запослених (договор са ММФ) од којих је 400 опет било запослено у Колубари. Притисак је да се у Колубару прими још око 1.800 запослених. У исто време је Стратегија ЕПС каже да је један од приоритета ЕПС отпуштање 500 запослених у неисплативим Панонским електранама а у исто време се у Колубару прима без ограничења, а 4.000 вишка у три косовска јавна предузећа који су на списку ЕПС већ 20 година нико и не помиње.

Руководство синдиката ЕПС из Колубаре је за своје рођаке, пријатеље и сараднике обезбедило и низ лепо плаћених и утицајних радних места укључујући шефа инвестиција Колубаре, шефа набавки Колубаре, шефа правне службе ЕПС а ту су и уговори за испоруку разних добара укључујући и стубове за потребе ЕПС дистрибуције. Синдикат је директно утицао и на смене људи у ЕПС који им нису по вољи а смењивани су чак и руководиоци који нису желели да одобре разне бенефиције људима из наведене групе, а које им по документима ЕПС нису припадале. Синдикат је био против гашења старих и неефикасних термоблокова пошто је то значило и мање радних места у Колубари. Ту је и увек присутна наводна претња обуставом рада која лако може да се спречи као што се догодило у неколико наврата, а што се свесно заборавља.

У међувремену се група синдикалних руководилаца, општинских руководилаца Лазаревца и пословодство ЕПС игра највреднијим државним ресурсом. Све у име државе а о трошку грађана Србије.

Став Синдиката и пословодства ЕПС да угаљ (читај Колубара) нема алтернативу су парола да се у Колубару некритички преливају средства. Рационално пословање у ЕПС и нарочито у Колубари не постоји ни у најави. Алтернатива угљу постоји, треба времена да се до ње дође, а у међувремену треба радити на рационализацији ЕПС. Мали пример Колубара није незаменљива је увоз угља из Румуније током поплава 2014. године који су пословодство Колубаре и Синдикат Колубаре дочекали на нож. Овим увозом који је износио око три милиона тона, или 10%, производње Колубаре је показано да угља има и ван Колубаре и да електрична енергија у ТЕНТ Обреновац може да се произведе по цени која је, бар по рачуницама Трговине електричном енергијом ЕПС, исплатива. Иако је показано да је увоз могућ и да је исплатив после поплава 2014. године ником није пало на памет да направи студију која би смирено и хладне главе анализирала под којим условима је такав увоз прихватљив. Могућност испоруке другог угља осим Колубариног за ТЕНТ Обреновац би био потез који би могао на натера синдикат ЕПС и Колубаре на размишљање.

Стратешки правци ЕПС

Надзорни одбор ЕПС је марта ове године усвојио Дугорочни план пословне стратегије и развоја ЕПС за наредних 10 година. Треба се осврнути на овај документ пошто би он требао да буде основни пословни документ у наредних 10 година. Кажемо требао би, пошто се овај документ у протеклих неколико година мењао на месечном нивоу како би се испуниле жеље пословодства, синдиката и пословних партнера. Визија Стратегије је да је ЕПС друштвено одговорна и профитабилна компанија са значајним утицајем на регионалном тржишту – тренутно се друштвена одговорност препознаје у непотребним и прецењенима јавним набавкама, а профитабилност компаније је годинама у паду. ЕПС још увек има значајан утицај на регионалном тржишту који је последица претежно затвореног тржишта електричне енергије чијим ће потпуним отварањем или утицај ЕПС падати или ће ЕПС морати са продајним ценама мањим од производних да покуша да добије време потребно за рационализацију пословања.

Један од циљева Стратегије је снабдевање купаца по економски најповољнијим условима. Нејасно је како ће се то постићи пошто производња а и пословање ЕПС обилују нерационалностима. Друго, ова квалификације је била важна када је ЕПС имао обавезу потпуног снабдевања, међутим сада је тај циљ бесмислен. Бесмислен због тога што Агенција за енергетику дефинише цене гарантованог снабдевања (40% тржишта) а на слободном тржишту владају економске цене. Треће, отварањем тржишта електричне енергије цене електричне енергије за снабдевање купаца ће бити тржишне а не најповољније.

Циљ ЕПС је и ревитализација постојећих термоелектрана. Профитабилне термоелектране (термо блокови снаге 300 МW, 350 МW и 600 МW) су протеклих година доведени у стање да им у наредних 10 година неће требати ревитализација. Ревитализација треба блоковима снаге 100 МW и 210 МW које и не треба ревитализовати јер је електрична енергија произведена у њима и сада скупља од тржишних на шта треба додати и трошкове ревитализације и нове еколошке таксе. Као нове пословне могућности Стратегија побраја десетак активности за које верујемо да чак ни они који су их писали не умеју да кажу нешто више, пошто су они који су писали овај документ све друго само не стратези. Развој ЕСЦО енегретских услуга је добра идеја пошто је тржиште за ову врсту услуга отворено, међутим на њему су врло активне друге фирме које постепено заузимају тржиште, а док се ЕПС сети и крене, главнина и најпрофитаблинији део тржишта ће бити заузет.

Паметна идеја која је набројана су аквизиције и на томе треба радити, само што ЕПС коме стално опада профит, коме су пословне перформансе у сталном паду није компанија која је способна и да уради такве аквизиције пошто неће испуњавати банкарске критеријуме за доделу кредита, а буџет Србије није више у могућности да издаје суверене гаранције за тако велике износе. Треба се сетити светлог примера Телекома Србије и његове куповине Телекома Републике Српске, као и Телекомовог уласка на тржиште Црне Горе. Идеја која може да буде интересантна је спајање ЕПС и Електропривреде Републике Српске у једно акционарско друштво.

У новим могућностима се не помињу нове технологије што говори о томе да писци стратегије нису стратези а вероватно имају и страх да се се Синдикат или рудари ЕПС не наљуте.

Стидљиво су поменути главни ризици у производњи електричне енергије из термоелектрана као што су улазас ЕПС у систем трговине угљен диоксид, потреба развоја ЦЦС (Царбон Цаптуре Стораге) где би се складиштио угљен диоксид као и пролагођавање емисија штетних материја из термоелектрана. Све ово поскупљује производњу из и овако скупих термоелектрана ЕПС. Европа тежи да производња електричне енергије у 2050. години буде без емисије угљен диоксида. Опасно је што се у ризицима не помињу одредбе из ИИИ пакета Енергетске заједнице које ћемо морати да поштујемо од којих се издваја тзв. адекватност електроенергетског система на нивоу Европе – ово значи да ће јефтинији капацитети из Европе имати предност у ангажовању на домаћем тржишту а скупе домаће термоелектране ће морати да стоје неагажоване.

Као опасност Стратегија препознаје одлазак дистрибутивне делатности из ЕПС. Дистрибутивна делатност је регулисана делатност чији профит одређује Агенција за енергетику. Ово значи да дистрибутивна делатност има профит али да он није превелики пошто је контролисан. Све ово је последица става Синдиката да ће Колубара да пропадне ако дистрибутивна делатност оде из ЕПС (наравно због преливања пара у Колубару) што је нетачно пошто на око 228 милијарди динара консолидованог прихода ЕПС у 2017. години, чист приход ЕПС од дистрибутивне делатности (кроз профит на вршење услуга које ЕПС ради за ЕПС Дистрибуцију) није већа од две милијарде.

Главни извор новца и кључ живота ЕПС су хидроелектране чији се годишњи профит, зависно од године, креће око 250 милиона евра или око 30 милијарди динара. Када се одбије профит хидроелектрана, профит од дистрибутивне делатности ЕПС, профит од снабдевања и трговине електричном енергијом, што се све заједно процењује на око 35 милијарди динара, профит ЕПС у 2017. години од шест милијарди динара постаје губитак од скоро 30 милијарди динара. Запослени из три јавна предузећа са територије Косова и Метохије коштају ЕПС око пет милијарди динара годишње, тако да рудници и термоелектране праве годишњи губитак од 20-25 милијарди динара годишње.

Једна од полазних претпоставки везано за оцену конкуренције и регулаторног окружења је повећање степена наплате, где је за 2018. годину предвиђен степен наплате од 96,4% да би 2027. године достигао 97,9%. Нејасно је због чега је урађена овакво песимистично предвиђање имајући у виду изјаву директора ЕПС од пре 2-3 месеца да је наплата достигла ниво од 99%.

Анализа Европских трендова је препознала да се цена електричне енергије на европском тржишту до 2030. године неће значајније мењати и да ће се кретати у опсегу 42-46 ЕВРА/МWх. Друго што је препознато је да ће цене сертификата за угљен диоксид да расту (термоелектране ЕПС тренутно не плаћају ове сертификате) што су чињенице које треба имати у виду приликом израде стратегије ЕПС.

Такође, ЕПС предвиђа гашење само неких капацитета као што су Панонске електране и термоблокови на угаљ снаге мање од 100 МW. За скупу термоелектрану Морава се немушто наводи да ће се угасити после 2020. године. Због чега је онда 2013. године купљена нова турбина (период амортизација 30 година) за ову термоелектрану која је плаћена седам милиона евра. Њена производна цена ове термоелектране без нових накнада (рудна рента, накнада за емисију угљен диоксида, сумпор диоксида и оксида азота) износи преко 50 еур/мwх, а истом Стратегијом је предвиђено да ће се цене електричне енергије кретати у распону 42-46 еура/мwх.

Стратегијом је промењено раније опредељење да се гасе термобокови на угаљ снаге 100 МW и 200 МW. Ради се о блоковима са технологијом из шездесетих година прошлог века који су свуда у Европи осим у бившој СФРЈ угашени. Поред тога што су енергетски неефикасни ови блокови су и скупи имајући у виду трошкове довођења еколошких параметара за захтеван ниво. Трошкови производње термоелектране Костолац А која има један термоблок снаге 100МW и један снаге 210 МW су за 2018. годину 43 еура/мwх а блокова ТЕНТ А1 и А2 у Обреновцу око 40-41 еура/мwх. На ово треба додати трошкове нових накнада као и инвестиционе трошкове за испуњење еколошких захтева, што наведене термоблокове доводи у опсег цене од 65-70 еура/мwх а предвиђање до 2030. године говори о максималних тржишној цени од 42-46 еура/мwх.

Одлука да се иде у ревитализацију а не гашење ових блокова је подржана студијама са унапред нарученим резултатима које је урадио Енергопројект, који су пуни нетачних и међусобно супротстављених претпоставки. Овој одлуци се радују запослени у термоелектранама и запослени у рудницима пошто неће остати без посла, радују се страни испоручиоци опреме, радује се такозвани конзорцијум домаћих произвођача јер ће да имају уговоре. Једини који не би требало да се радују су грађани Србије.

Још један пројекат са којим ЕПС хрли у пропаст је топлификација Београда из термоелектране ТЕНТА. Овај пројекат је, после 25-30 година, неко извадио са полице при чему је заборавио да се окружење променило. Замена гаса са угљем није добра пошто се уместо неутралног горива са аспекта емисија угљен диоксида а за грејање Београда се користи угаљ из Колубаре односно топлота из ТЕНТ. Због овог пројекта ТЕНТ ће да изгуби 150 мw електричне снаге за које ће или мање да прода струје или ће морати да увози електричну енергију или ће морати да направи нови производни капацитет на угаљ снаге 150 мw који ће опет да емитује нове количине угљен диоксида на које ће да се плаћа накнада. Овим пројектом ће можда да профитирају Београдске електране али смо због наведених разлога сви ми у целини губитници. Додатно, тврдње да се за грејање користи топла вода која се и овако баца у Саву је нетачна пошто се на топлификацију користи пара која се узима после турбине високог притиска и тиме директно смањује произведену електричну енергију. И четврти стратешки пројекат ЕПС – изградња термо блока Б3 у Костолцу снаге 350 мw није под контролом ЕПС пошто је ЕПС нестручним вођењем пројекта, иницијативу и одвијање пројекта препустио страном партнеру. Пословодство ЕПС је и даље неми посматрач у сопственом предузећу.

Трома и жилава компанија

Оно што је добро је што је ЕПС трома и жилава компанија које не може да пропадне у кратком времену. Када дође до ломова највећу цену ће да плате управо они који се сада чине најјачим – рудари. Рационализација других делова ЕПС осим Колибаре не значи ништа уколико се Колубара одлучно и оштро не рационализује. Лако може да дође до најгорег сценарија за рударе – деобе ЕПС на четири дела. Када ЕПС буде запао у хроничну неликвидност држава ће прво да из састава ЕПС издвоји ЕПС Дистрибуцију пошто оператор дистрибутивног система мора а функционише у свакој држави. Делатност Снабдевања би се, да и она не би била повучена у вртлог, лако одвојила од ЕПС у независну целину која би била јавни снабдевач и која би енергију куповала на тржишту. Тада би се ЕПС свео на хидроелектране, термоелектране, руднике као и на запослене са Косова и Метохије. У лошем економском развоју догађаја прво би се отпустило око 4.000 запослених са Косова и Метохије пошто већ 20 година живе на рачун осталих запослених у ЕПС да би у следећем кораку дошло до одвајања профитабилних хидроелектрана и пропадања термоелектрана и рудника.

Да не би дошло до овог сценарија промене морају да наступе одмах, а све у нади да имамо довољно времена и снаге да се ЕПС постави на прави колосек да би издржао конкуренцију коју доноси ИИИ и ИВ енергетски пакет који ћемо у потпуности морати да поштујемо приликом уласка Србије у ЕУ.

Уколико је циљ да се ЕПС постави на прави колосек неопходно је да се ураде оштри потези. Прво је довођење способног пословодства нема горе наведена ограничења. Друго је враћање синдиката у оквире који он треба да има, а не да буде паралелно руководство које одлучује али не одговара. Трећи корак је свођење трошкова Колубаре у реалне оквире. Наведена три услова су неопходна да би све остале активности у рационализацији ЕПС имале смисла.

Милица Грабеж / Таблоид

један коментар

  1. Teroristicka organizacija iz fašingtona je bacila oko na EPS.Sad im je najbolji momenat ,imaju lezbejku na najvisem položaju i imaju cijaškog agenta na prerdsedničkom položaju.Pokušaće u najskorije vreme da preuzmu elektroprivredu Srbije.Prvo se puštaju plaćeni novinari i njihove priće o neuspešnosti kompanije,kako ona košta gradjane Srbije ,kako je najbolje to privatizovati.Uzeće je banksteri koji vladaju amerikom i koji poseduji 60% svih preostalih kompanija u Srbiji.A vi gradjani Srbije brinite svoje brige ,neraspitujte se ko vam potkrada zemlju pa će te završiti kao socijalni slušajevi.Imate primer Južne amerike i kako su prođli kaka im je ta teroristička organizacija preuzela zemlje..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

(Фото: Пиксибеј)

Колико Срби преплаћују гориво у односу на најразвијеније земље света

Тржиште горива у Србији доживело је велике промене које су направиле велики ...

Aлександар Вучић (Фото: Јутјуб)

Вучић најавио економски бум, а индустријска производња у паду

Ниш – Индустријска производња у Нишу опала је за 3,5 одсто у ...