(фото:Седмица.ме)

Готовуша: Симбол опстанка Срба на Косову – вековном огњишту! (фото)

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. У саставу је општине Штрпце, на југу српске аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше.

 

 

(фото:Седмица.ме)

 

Према досадашњим археолошким испитивањима и открићима, територија данашње Готовуше је била насељена више хиљада година уназад. Ту су, пре свега, остаци утврђења Градиште (Зидовница), где постоје трагови водовода и канализације, као и недавно откривени мозаик који је припадао цркви из 6. века нове ере.

У писаним документима, Готовуша се први пут помиње 1331. године у једној од повеља српског цара Душана Силног, тада краља. Као и цела средњевековна Србија, и Готовуша највећи процват доживљава управо за време цара Душана, када је кроз насеље пролазио каравански пут, који је повезивао царске градове Призрен и Скопље.

У Готовуши стоје и две цркве, из 14., односно, 16. века: црква Пресвете Богородице и црква Светог Спаса, на чијим су зидовима и најлепше и најочуваније фреске Сиринићке жупе. Цркве су од изузетног значаја и под заштитом су Републичког завода за културу Републике Србије, као вредно културно-историјско наслеђе. По народном предању, у Готовуши су неко време биле чуване мошти српског цара Уроша Нејаког, које су касније пренесене у манастир Јазак на Фрушкој гори.

 

(фото:Седмица.ме)

Готовуша није потпала под турску власт одмах после Косовске битке. Живот Срба под турском влашћу био је веома тежак, па се велики број људи одселио према централној Србији и Аустрији, у сеоби под вођством српског патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, али су Готовушани, и поред тога, успели да у вишевековном ропству сачувају од заборава српску веру и народне обичаје, и опстану на вековним огњиштима.

Српска војска је ослободила Готовушу из турског ропства 13. октобра, 1912. године. Победу српске војске и ослобођење су огласила црквена звона на готовушким црквама, позивајући народ на окупљање и проповеди. Српској војсци су приређени свечани дочек и славље које је трајало неколико дана. Петовековни турски јарам је збачен и највећи сан је био остварен: Косово се поново нашло у саставу Србије!

 

На узвишењу Чука налази се симбол и заштитни знак Готовуше – крст висок 6 метара. По народном веровању, у давна времена у селу су се рађала здрава деца која су се касније разбољевала. Мештани су због тога тражили савет од локалног свештеника и он им је саветовао да упрегну два вола близанца који ће вући плуг, да на месту где буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око целог села и да у центру круга направе крст. Мештани су тако урадили и направили крст од камена који су довлачили из реке. Тако је крст сачувао Готовушу и њену децу.

 

(фото:Седмица.ме)

Готовуша је данас модерна шарпланинска варошица која представља симбол опстанка Срба на својим вековним огњиштима на Косову и Метохији.

 

 

 

 

 

gotovusa.net

4 коментара

  1. Погледајте ову долину, пуну са цветалим жутим нарцисима. Као Швајцарска.
    Чини ли вам се лепа?
    Јесте лепа, зато је у име људских права треба предати Шиптарима.
    Онај који неће то да преда, ризикује да га прогласе за кривца за санкције и бомбардовање.

  2. И тако. Човек описа варошицу, а слика ливаду. Зар је та варошица недостојна да нам је прикажу, да је сликају са свих страна и да нам дочара лепоту живљења села у овој природној средини, да завидимо тим људима који не знају за градски јад, тоциљање и шкрипу трамваја, јурњаву аутомобила јаук сирена….
    ШТЕТА!

    • Такође не памтимо ни да нам је неко приказао или бар описао Гору и Горанце који су притешњени Шиптарима, а усамљени тешко одолевају Шиптаризацији. Они се боре за свој идентитет и радије тврде да су потомци Срба него Албанаца. Чак им ни језик нема везе са шиптарским. Хоће ли бар неко из српских медија отићи и описати живот овог народа. Једини писмени приказ овог краја и становника су приказали двоје чланова рпске академије наука (САНУ). Да смо о њима писали колико о Шћиперима до сада би тамо имали независну ГОРУ као одвојени део од Шиптара.
      И то је доказ колико смо, МИ СРБИ, немарни према себи и својима!

      • @ Grebak Grebić,
        Где си видео варошицу од 1300 становника (400 кућа отприлике)? Каква варошица, село. Велико да. Још Зорана није прогласила варошицом село које има једну или две продавнице. Још нема робну кућу.
        Шар Планину још држе Срби, неће дуго, обзиром на Вучићеве пријатеље Шипе. Додуше, издржали су велики притисак и у комунистичко време, и за време Милошевића, да, да. Али ово сада са Тадићем – Вучићем, то је оригинал Пиши пропало.
        Ти монархиста си спреман и да завидиш људима који ће бити отерани са својих земаљских површина. Немој да им завидиш уопште, нису они шарани па да се из чисте реке прилагоде животу у муљу велике реке.
        Можда ће да буду срећни што су извукли живу главу. Напуштање територије је цена за чување главе. Одувек је тако било. И пре Чарнојевића.
        „Све је више варвара, а све је мање римљана“.
        Нема Готовуша везе са Гором. Мада су Горанци муслимани, али увек су они били пријатељски расположени према својим рођацима Србима. Има један Горанац који се зове Зејнел Зејнели, малтене исти као ја. Српски националиста, а бивши комуниста. Не знам зашто се не јавља по медијумима ако је жив?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Призрен (Фото: Википедија)

На гробљима у Грабовцу код Звечана и Средској код Призрена Срби одржавају и чувају споменике руском лекару и руском учитељу

На гробљу у Грабовцу почива руски учитељ Владимир Пустоваром а на гробљу ...

Пљевља (Фото: Новости)

Срба ни у „пасуљу“

Пљевља-У оквиру пројекта „Стоп сивој економији“ запослени само Бошњаци. Краљ Петар је ...