Једно зБогом од Васељенске!

Након седам година рада, борбе за истину и правду, са надом да смо оставили траг и помогли колико – толико у откривању истине, разобличавању најпрљавијег политиканства које влада, нажалост, и даље нашом Србијом, достојанствено и поносно одлазимо у историју, чистих руку и чистог срца.

До неког новог виђења и читања, редакција Васељенске вам жели да у слободној Србији осване боље сутра!

Редакција Васељенске ТВ

122 коментара

  1. Da li to znaci da od danas vec vise ne postojite?
    E, blago nama … ko je sledeci na redu?

  2. Ид у qурац!
    Ви се шалите?
    Не шалите се, чини ми се.
    А она ђубрад преживљавају, мајке им…

    Ја ипак не верујем и чекам.

  3. Tako sam i mislio. Ali , ne plasim se nikoga da slobodno kazem ono sto mislim. A mislim da Vucica i Dacica treba smeniti i uhapsiti. A vi i dalje radite svoj posao. Imate nase podatke. Na kraju ce istorija suditi svakome od nas.

  4. Лазар Хребељановић

    Зашто ?

  5. Јел мош још који месец, или бар дан.
    Разумем и некако ми искрено жао, али се надам да нећете никад одустати и да ћете дочекати ваш дан.
    Ако се то деси, обећавам да нећу псовати никог, чак ни туристу коме се захваљујем на црној слици Америке коју нам је овде претставио.
    Псовао сам га само да не прекида.
    Туризам, свака част.
    Да сам ја прецедник општине и да неки туриста пише о „мојој“ општини као ти о Америци, ухапсио би га истог момента.
    ……………. ………………. ………………..

    Побратиме, твој ће нам мозак тек требати. Чувај га.

  6. BILI STE I OSTACETE….LEGENDE…!!!
    -VELIKI I POSLEDNJI POZDDRAV REDAKCIJI
    TV-Vas…..iz Moskve od“SUMADINCA“…!!!

  7. Jednoumlje, tačnije sada vučkoumlje, a u budućnosti neko drugo ****umlje je budućnost sveta.
    Svetom vladaju pare, a pare su u rukama vlasti i uskog kruga teških kriminalaca koji se zovu „biznismeni“ i koji žele da to budu večno. Ostalima su poklonili rts, pink, hepi,…. većina je zadovoljna.

  8. Ај’ редакцијо, далеко је 1. април. Немој да се зезате тако. Коме ћу сад да кажем „иди читај на Васељенској и Спутњику“? Ако су претње у питању, ко прети? Позовите да се пребројимо. Ако је понуда која не може да се одбије у питању, онда Вас разумем, мада ми је жао, јер сам веровао да сте имуни на то и да неправде по свету и код нас не могу да се исправљају живећи по капиталистичким правилима. Велику сте ствар до сада урадили и мислим да сте ушли у историју. Пуно Вас поздрављам.

    • Наравно, поздрављам и све читаоце, а највише коментаторе, оне мудре од којих сам доста научио, а и оне са којима се нисам слагао. И од њих сам нешто научио. Будите ми сви здрави, срећни и дуговечни.

  9. као свакодневни посетилац могу да кажем – катастрофа

    као савременик и Србин – логично је, све знамо, седимо, они нам раде о глави, а ми само критукујемо

    Вук на овцу своје право има ка тиранин на слаба човјека; ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветлија!

  10. neka veb stranica ostane aktivna zajedno sa svojom arhivom, nemojte da je gasite.. vaseljenska je svedocila o jednom teskom periodu nase zemlje i steta bi bila da svi tekstovi odu u zaborav

  11. STETA!!!!! Sve sto vredi mora da nestatne u ovoj demoNkratiji .

  12. Ето , то је то , жао нам је ….и тако ћутимо , тонемо…..

    • Забела код Пожаревца,
      Родног места председника
      Његова је задужбина
      И његова верна слика

      Дан се бели, зора руди
      Мени Газда лично суди
      Зора руди дан се бели,
      А ја седим у Забели

      Он је реко кол’ко јуче
      „Нико не сме да вас туче.“
      Онда су нас све претукли
      Не бисмо ли ми умукли

      Он осваја прво место
      Недостижан на табели
      Јер он држи оно ресто
      Закључано у Забели

      То је иста сподоба,
      Звали су је слобода
      Само су те завели
      Да не мислиш о Забели

      „Има дана и апсана
      Чекају на тебе
      Још је много партизана
      Али ко их јебе“

  13. Znaci onaj opiceni primitivni drogeras ciji je sin dete ubio kolima moze da laprda, da truje, da unistava i dalje nesmetano a ostali koji prenose istinu nestaju jedan po jedan?
    Bravo Srbijo, bravo!
    Samo vi i dalje zderite, locite, „selfisite se“, „lajkujte“ i blejite u tu pogan i nakaze.

  14. Тужно иако не и неочекивано у мраку који влада Србијом. Многи паметни се вероватно питају да ли да сасвим дигну руке.
    Чињеница је вероватно да држати патриотски оријентисане сајтове није исплативо, у Вучићевој Србији све је мање патриота а све више Пинк-оваца.
    Тајминг је свакако несрећан пред најављену Вучићеву издају свега српског својој шиптарској браћи.
    Срећно у сваком случају и хвала. Мораће неке нове снаге да нађу неке нове начине борбе против овог зла.

  15. Mislim da nije fer da tek tako odustajete.

    Dužni ste da kažete vernim čitaocima RAZLOG!!!

    Dakle, koji je razlog?

    Srdačan pozdrav,
    Dragan

  16. Поздрав и хвала на досадашњем раду. Били сте ми репер за алтернативне медије. Можда је и то неки знак, да криза кулминира и да се треба пробудити. Ако је тако, нека ствари теку својим током.

  17. Бобан за Српског Цара и царевину Србију

    Из свег срца се надам да ће те опет оживети ко младица из сувог пања. Кад се душмани најмање буду надали. Од Бога вам све најбоље. Живела Србија!

  18. Izbori u „državi“ Srbiji su farsa.
    Imamo više glasača nego građana Srbije,pa verujem da i mrtvi glasaju .
    Ako kojim slučajem ekipa na vlasti i izgubi,onda krene prodaja glasova,ucene,pretnje,i celokupni odbori preleću iz partije u partiju preko noći…

  19. Дејан Младеновић

    Штета!! Велика жалост!! Све што још вреди у Србији се затвара

  20. Jao.Steta,pratim vas preko 6 godina…Ne odustajte tako lako.Nista onda.vratite se kad bude bolje i bolja buducnost.Oglasite se kad bude doslo vreme najbolje,kad sve dodje na svoj red. Pozdrav!

  21. Поштовано Уредништво, драга Весна, од јутрос не могу да прихватим чињеницу, да нећемо имати страницу, коју смо сматрали нашом другом кућом. Ми смо се на овој страници осећали и као гости и као домаћини једне праве и православне заједнице, јер само таква заједница шири и штити истину.Растанак са блиским људима по духу, много је тежак, али опроштајни поздрав „з Богом“ не упућује на растанак , него на благослов, ма где били , с Богом били. Зато не питам, зашто, је Бог зна зашто, по његовом допуштењу се растајемо, да бисмо се под његовим окриљем поново састали, а Бог зна где и када. Догодине у Призрену!

  22. Штета! Добар сајт се гаси. Зашто?

  23. Ne napuštaj nas Vaseljenska…

  24. Вучић је бацио анатему на Васељенску а наредио му онај мериканац..
    Остаје нам једино да се договоримо и да сваки коментатор једном недељно повали Вучића, додели му медаљу за храброст што може тако да зајебе толики народ без да трепне, па онда неко искрен да се посвађа са њим а овоме је и додатни задатак да брани Вучиће. То не могу бити ја јер ја нисам искрен увек.
    Ако овај предлог прође, можда допринесемо неким променама у задњем секунду.
    Ај брате, ако има неко да може нека га хвали а ја ћу као тренинг као нападати па онда …па ћу се на крају извинути и покајати. Јебига, то пролази у Мерици па што не би и код Вучка.
    Мада ја уопште не верујем у такву могућност.
    Таквих овде нисам срео.
    Ајд ја још и имам нека разумевања за општу сцену овог кадра, али ми после лупају чврге што ја некако и поднесем, али кад почну да ми дељу мацоле, е то…
    Али ајде, жртвоваћу се.

    Свака част Весни на осврту. Невероватно тачан поглед на ситуацију у Србији и то још такав да не верујем да се ико може повредити.
    Весна нам потпуно сазрела и написала једну изузетно свеобухватну и озбиљну анализу и то још у кратком чланку, а портал…катанац.

  25. Када се портал затвори, онда сви текстови и коментари буду архивирани у цији ми6 бији русији кини и србији а са интернета се бришу сви текстови и коментари. Додуше, то је већ све аутоматски архивирано истог момента када се појави.
    Толико да вас разочарам, иако нерадо овог пута.

  26. Zajedno smo poceli dok ste vi bili u Chikagu 2011-
    te a mi na „Jagnjenicama“., zajedno ćemo i da opstanemo. Dok ne vaskrsne po ko zna koji put Vaseljenska, Pozdrav od srb03122010.

  27. Не радујем се затварању, али и то је део сваконевног живота. Ја сам редовно пратио и настојао сам да никога не увредим. За мене су сви политичари потрошна роба и нико није ту где јесте ни што је леп и паметан. Ако је газда рекао да угасите светло, онда разлаз. Сада ће газда да постави шатор на другу ливаду и тамо има да се изводи циркус. Генерално овај сајт је одиграо позитивну улогу, афирмисао је позитивне вредности из Русије. Погоову везано за Путина, о њему је 95% било позитивног, међу нама речено и заслужио је.

  28. Тужна вест, јер Васељенска је била најслободнији сајт.

    Велико ХВАЛА за све ове године које сте уложили, за све напоре да нам држава оздрави, да се пробудимо као људи и Срби. Хвала за дружење и разумевање.
    Надам се да настављате борбу на друге начине, као и сви ми.
    Желим Вам много успеха у животу и раду. Поздрављам Вас као ПРИЈАТЕЉЕ и САБОРЦЕ.
    Живела Србија!

  29. @@…..GOSPODO IZ TV-Vasss___________CEKAMO VASE UKLJUCENJE U OKTOBRUJ…!!!
    -VELIKO VAM HVALA ZA VAS“DUGOGODISNJI RAD I TRUD“.

    -ZBOGOM BILI….CEKAMO VAS…!!!

  30. Tuzna vest za sve Srbe. Okupatorskim namesnicima u srbistanu i SVIM njihovim glasacima zelim da im se ugase i nestanu porodice i familije..sto pre. Pre nego sto nestane Srbski Narod.

  31. Независних и слободних нема, то и ретарди знају. Можда је Васељенска засметала некоме, можда су преовладали коментари против НАТО или ЕУ. То да су пљували по Србији тога је било, али то зависи од онога ко љпује. То да су сва зла видели у Вучића јесу, то да је све то без покрића јесте.
    Ја сам очекивао да ће о Мајуданпеку да победи неко из опозиције, кад оно трт Милојка Вучић скоро 65% победио. За сада има огромну подршку нбирача, можемо само да му пљунемо под прозор.

  32. Ako to znaci da se redakcija gasi,onda mogu reci da mi je zaista zao.Uvek sam otvarao stranice Vaseljenske sa zadovoljstvom znajuci da cu tu pronaci interesantne clanke iz zemlje i sveta.
    Hvala vam na druzenju i zelim vam sve najbolje
    pozdrav iz Kanade

  33. Bas mi je zao,pratim vas od pocetka!
    nadam se ponovo…

    pozdrav iz kanade

  34. Зна се разлог гашења слободног медија, ВЛАСТ врши притисак, скоро су и Србин инфо портал покушали да сруше уз помоћ хакера.
    Издајничка власт не жели да људи читају шта се стварно дешава у нашој јадној земљи, они желе да нас довека обмањују и лажу док они све не опљачкају и униште.
    Велика штета што Васељенска престаје са радом… 🙁
    Хвала на свему што сте писали годинама… недостајаћете ми!

  35. Izlazeći iz kafane „Crveni jež“ veliki nemački kompozitor iz 19.veka Johanes Brams je rekao: „Laku noć svima. Ako sam iz nepažnje zaboravio večeras nekog da uvredim molim da mi se oprosti!“
    Da parafraziram Bramsa, ako sam nekog na ovom portalu slučajno, iz nepažnje, nemara, zaboravnosti, propustio da uvredim, napadnem, ispsujem, molim da mi se oprosti, ne može baš sve da se postigne!

    Sada za momenat ozbiljno, žao mi je zbog gašenja portala iako se ideološki razlikujemo u podosta bitnih stavki-npr.pitanje uticaja Zapada i Istoka kao faktora koji su uticali na Srbiju kroz vekove itd.

    Obratio bi se i onima koji su rekli da sam Ne pismen što je konpletna glupost!
    Takvi bih trebalo da znaju da sam veliki Poznavaoc naučnih oblasti koje su za njih višlja Matematika i španski gradovi!
    Kada bih oni bili pametni košto nisu shvatili bih da sam za njih sigmund Flojd ili se pravilno kaže frojd?!

  36. Tedoh da napišem da neznam da li se pravilno kaže flojd ili Fjord za onog psihobanalitičara ali nema veze, bar više ne ćemo morati da čitamo razne ne pismene komentatore. Hvala na uviđajnosti!

  37. сепетрион(за инат нећу да правилно напишем твоје име)хахаха
    добар си, заиста
    ценио сам твоје коментаре у једном делу а у другом нисам а немам појма шта нисам ценио. Заборавио. Али волем да се „ангажујем“
    Па неписмен си, брате. Нема везе што си научник. И Никола Тесла је био нешколован човек, иако је један од најпаметнијих људи светске историје.
    Види само како си неписмен
    „za njih VISLJA Matematika“
    „Kada BIH oni bili“
    joooioj, брале, ала си неписмен…недостајаће ми ова врста подмукле забаве.
    Остај здраво и чило и ти и сви остали, па чак и они преисторијски дивљи типови пицин поштар и парадајз туриста који су покушали да еволуирају бар у средњевековне билмезе коментаришући овде.
    Остај здраво побратиме, ти си дошао из будућности али после ниси могао да нас оставиш. Саћеш моћи да се вратиш у прави свет. Надам се да си схватио – Прошлост не може да се мења!
    Мрак, хоће ли сванути једном?
    Срб, шта да ти кажем…
    Сви остали, збогом били, добри људи. И не љутите се.
    Сви смо ми у истим го…али ако вам се не свиђа, читајте – годинама. ИЗЛАЗ УВЕК ПОСТОЈИ!
    Ако, ми смо увек били родољуби и хероји до краја.
    Шумадинац, ја и ти остали да чистимо салу. Пази на стакло. Има га много.
    Ја сам келнер и чекам после фајронта да сви изађу па да на миру паднем у несвест.
    Ударници, не знам никог од вас по имену осим оног некад Мишића, ако се не варам, рука му се позлатила и Весне са великим Србским срцем.
    Ите рате нешто.
    Можда се опет сретнемо.

    Е сад фали још само да се људски, на фајронту, изљубимо.

    • @-Konobar,popisi“SANK“,manjak na moj racun.
      Ja cistim-ribam kafanu od“POGANI KOJI SU POKUSALI DA
      ISPOGANE TV-Vas….za ovih 7-am godina!!!
      Ali“BOGU HVALA“…..crveni crvi,“IZDRKOTINE OD POTOMAKA SFRJ-ot“,jadnici,
      gladni bedici,kompses-debili,ne…izivljeni dosljacki neuspeli abortusi,jadni,bedni,
      „KOZOJEBI“,koji su se“ZALJUBILI U SEMAFOR“_________PRVA LJUBAV ZABORAVA NEMA…!!!
      SVE STO JE PRVI PUT TO JE_________“NEZABORAVNO“…!!!

      -LEGENDEEEEEE…S’VAMA SMO…!!!
      -CEKAMO VAS U OKTOBRU…!!!
      -KO NAS MRZI………..NEKA NAM POPUSI….!!!

      -SPASICE BOG,SRBINA SVOG UZ
      POMOC“MATUSKE RUSIJE…!!!

      -BALKAN..!!!
      -SPASAVA:
      -EVROPU…RUSIJU….I CEO SVET___________________AMIN…!!!

  38. штета. али незгодно је радити волонтерски а трпети нападе.
    сви смо бржи на језику и тастатури него на парама и сарадњи.

    ако се искобељате некако – чујемо се.

  39. Тек сам сада видео.
    Даме и Господо из Васељенске, свака вам част.
    Све некако мислим да ћете се вратити некако.
    (Бићу добар и нећу псовати. Часна реч.)

  40. У неверици, очију ненавиклих на тмину!

    Из сутона крећемо у мрак!
    На здравље нам мрак, кад заслужимо друго биће боље!
    Ал` заборављају да онда када нема некакав вентил за одушак од великог притиска долази до пуцања.

  41. Kelner, nece da svane skoro, nema od toga nista s obzirom u kakvu buducnost srljamo, mislim na covecanstvo generalno.
    Pozdrav svima.

  42. prvo sto sam radio kad upalim komp.je da otvorim vaseljensku,to nije moglo da omasi….sad svako jutro otvaram po navici u nadi da cu videti novu vest….ne ostavljajte nas same

  43. А јебига. Ко зна шта ће бити, али оно што се игра данас по свету није фудбал.
    Пре бих рекао шах.

  44. Слоба, иста осећања и има да се врате. Ми нећемо престати да коментаришемо.
    Живела Кети!
    Ни једној жени више никада нећу контрирати.
    Живела Кити!
    Не дајте се!

  45. Чак и они који су више читали а ретко коментарисали, сада су кренули..
    Ко кад сам био 4 године, па једном годишње добијем лизалицу па ми је старији брат отме и побегне.
    Васељенска, зар не видите да не можемо да се одлепимо?

    Хроника 2018.

  46. Ето, силом прилика сам чак и ВН отворио. Прочитао сам ТРН и био помало утешен, али сам им на први текст заварио такав коментар, да…
    Из освете, ето.
    Онај Интермагацин још увек пародија цртаних вести и не вреди.
    Таблоид нисам никад читао и отворим га…само да се ждерем.
    Политику нисам ни отворио од када су сменили Смајловићку, мада ме ни она није превише узбуђивала.
    Они Факти одкада су прелетели и постали ВУ гласило, ко мртвопувало.
    ФБР…алергичан на самоубеђену препотентност главног маестра на раштимованом клавиру.
    Онај прегршт родољубивих портала…стварно не знам…шта ли мисли, чему ли се нада! Мислим да их је ЦИЈА конструисала и да их ЦИЈА финансира да нас замлаћују тонама лепих мисли.
    Раша бијонд Сербиа…бајке Русије и „објашњења“ зашто на с је Русија напустила када није требало. Боли их, правдају се и само ме потсећају на тужна времена.
    Спутњик…недовршен формат…
    РТ, пропаганда наоружања од којег ми само крв удара у главу и вода цури на уста.
    Васељенска…затворен формат, јебига.

    Шта што псујем?
    Па рекао сам „нећу псовати“ ако се вратите. За сада још увек имам права.

  47. Giordano Bruno spaljen na lomaci

    Jel bi mogli nekako da podmitimo ove sa Vaseljenske da nastave sa uredjivanjem.
    Ne verujem da ih je neko zabranio, prenosili su uglavnom samo ono sto je vec napisano, doduse jeste pro Srpski, a to bas nije dozvoljeno, jer smo pod mekom okupacijom.
    Pre ce biti da nemaju para.
    A mozda su dobili vise u prelaznom roku.
    Oni sada imaju pedigre u svom CV da su uredjivali Vaseljensku koja je poznata na daleko, u svim ambasadama.
    Pecat ima pretplatu, Advance.hr ima pretplatu.
    Lome nas polako, kao kad kuvaju zabu.

  48. Не вреди!
    Неће нам се вратити.
    Мало сам претрчао наоколо и резултати су поражавајући, иако мене то запрепашћује. Не би требало, јер у Србији влада мркли медијски мрак већ скоро две деценије. Сваки нови вођа је ломио по неколико корисних портала, заузимао главне медијске центре Србије, иако је морао да ради по диктату Америке.
    Србија нема толико компјутера да бисмо лагано дохватили све на интернету, па тако и Васељенску, а кад се томе дода да нам је добар део младости који су данас ту негде до тридесет година, трагично погрешно усмерен ријалити медијима Србије који су му створили слику благостања на Твитеру, Фејсбуку и којекаквим идиотским, светским сајтовима поробљавачког усмерења. Тај део Срба вероватно није ни знао да постоји Васељенска, јер виси све своје време на којекаквим љубавним или макро селфи темама где је срећу тражио. Јебига, нису ни ти млади људи криви. Утешно је да има њих око 151, 2 комада Србина испод 30 година који нису скроз потонули. Да. доспеле су прве генерације Срба са погрешним образовањем а долазе и следеће генерације, са образовањем из немачких књига. То је први разлог.
    Други разлог је практично запрашивање Србије медијском пропагандом Вучића, а ни његови претходници нису били бољи. Мало који портал има неку већу читаност, а не само Васељенска. Васељенска је на 389. месту по читаности у Србији, иако јој се популарност удвостручила у задњих неколико месеци. Ништа охрабрујуће, јер је била на минимуму читаности негде у Фебруару. Зашто је то тако, написао сам.
    Можда мени није познато баш све, али већ ово изнето је сасвим довољно да људи дигну руке и затворе Васељенску.
    Значи, нема ту неке продаје, издаје или ината, узалуд се надамо.
    Србија је слепа а после Васељенске, биће најслепа. Шанса коју је имао Српски род је уништена медијским блокадама, било директно или индиректно и Васељенска је затворила своје таласе.

  49. Ne budite kratke pameti!Pamtite pa vratite.Neće ni ove podguzne muve naprdnjaci trajati večno.Kada se narod osvesti pogleda oko sebe da je Srbija pokradena,siromašnija nego ikada,korumpiranija,manja za milion stanovnika,bez Kosova koje Vučić upravo prodaje,ne bih bio ovim šlihtašima i izdajicama u koži!I svi ćemo Bogu na istinu..Samo zapisujte imena ovih što su vas proganjali,kažnjavali i zabranjivali!Nije trajalo ni Rimsko Carstvo večno a neće ni Vučićevo.
    Živi bili i jedan Veliki naklon na hrabrosti!To je ono što je većina Srba izgubila.

    • мргуде није то до напрдњака. то ти је болан „сустем великог брата“

      учлани се брацо у било коју партију – и буши, аха хаха, бууши аха хаха.

      од навијања – нејма селлахмета

  50. U, bre, sad tek videh ove komentare, mada svakog dana, kao oni Pavlovljevi kucici, redovno i uporno otvaram Vaseljensku. U pravu je Kelner, lose nam se pise. I ja otrcim pomalo na pomenute portale, ono je jad i beda, da ne pominjem da obavezno skidaju sve suvisle komentare i to odmah, te tako i prestane covek da se javlja. Sramotno je sto uopste postoje, a pijednici cak traze pare od naroda „da opstanu“!?
    E, to je tek vic!

  51. е васељенска – ај на бис још један дан.

    тако раде сви уметници.

    бис
    бис
    бис
    бис
    бис
    бис

  52. Видим да нас на крају прописно васпитавате, али оста само испод мене једна промаја.
    Добио сам још један комплекс у својој богатој историји примања дарова.
    И стварно нећете да се предомислите?
    Па онда ништа.
    Оставите нам само ову страницу и верујем да ћемо ми коментатори почети да је изграђујемо и текстовима и коментарима…Мислим озбољно. Ја се већ спремам само не знам шта ће други рећи, па ћу још мало сачекати.
    Има да прашти. Васељенска није одговорна, а ми коментатори не маримо за ниска осећања те врсте.

  53. Нико у Србију неће уложити.
    Оно што на брзину склепају у Србији је само да се искористи робовска радна снага Србије, гладна и жедна. Све што произведу у Србији, могу само неки проценат да продају у Србији што није уопште основ за улагање. Али извоз јефтиног производа, јефтинијег за радну снагу Србије, која је опет јефтинија чак и од кинеске радне снаге, јесте оно право за инвеститоре, и то јесте оно због чега понеко чак и отвори на брзину неки погон. Углавном омање радионице у које уђу туђе машине, које се на крају, након затварња обавезно повлаче или уништавају.
    Услов је био и остао –
    Ништа српско НЕ СМЕ да се обнови.
    Када томе додамо да Вучић мудро позајми од ММФ-а коју стотину милиона евра свака 3 месеца и да са тим парама дотира сваког инвеститора са неколико хиљада евра по радном месту, није чудо да неко ипак и дође.
    СПП је уништио дефинитивно већ полу уништеног сељака, санкције и приватизација које су кренуле готово заједно негде почетком осамдесетих година, уништиле су сву индустријску производњу и погоне Србије.
    Ништа није остало од српских гиганата. СССР се распао, Русија се савила готово до земље испред Запада и српско главно тржиште је нестало.
    Све то заједно са транзицијом после 2000. је опустошило и земљу и шуме и воде и руднике и многе делове Србије коју је сиротиња напустила да би се бар на контејнерима прехранила у БГД. Али ни БГД није добро прошао и контејнери су празни.
    Џаба ово писати.
    Сви то знамо, али нема политике да то мења.

    Чак шта више, политичар који би зацртао за циљ „Боље моје орање коњима него целофански импрегниран ЕУ увоз без царине“ не би имао никакве шансе да победи.

  54. Usli smo u zonu mraka, zonu sumraka smo prosli, to vam je jasno. Sledi nesto jos gore, nista nece biti bolje, samo jos ne mogu da prokljuvim sta, mislim, naravno na globalnom planu, ovo ovde je toliko sitno i beznacajno da samo utripovani sizofrenicari misle da su veliki faraoni na zrncu manjem od peska. Valja se nesto krupno iza brega, Zemlja je isto tako poludela, trese se neprestano, tako da nista bolje nece biti. Sve ovo ovde ce biti zanemarljivo, ova jadna i bedna, slinava, metiljava skalamerija ce biti zbrisana, oni su ionako totalno nebitni, ali generalno, lose nam se pise. Sve ukazuje na to, pa su mi ovi bedni cirkusi vovde i providne predstave utoliko gluplji i besmisleniji. Kad ide ka tebi gumica za brisanje mozes da se koprcas kol’ko hoces, nista ti ne vredi, bisec zbrisan.
    Veliki se vec spremaju, valjda da uhvate sto veci komad kad krene novo izumiranje, a ko ce da pretekne da zgrabi to neko parce pitaj Boga.

  55. Нико нема шта Србина имаде!
    Србин има инат преживљавања.
    Срби ће преживети за инат!

  56. E, SAD CE DA NAM SVANE!

    „ОСВЕТЉАВАЊЕ ЛУДИЛА: Постављање новогодишње декорације почело је данас у Београду!
    2 ко21:31 11.09.2018.

    Постављање новогодишње декорације почело је данас у Београду, три и по месеца до краја године. Прошле године новогодишња расвета постављена је крајем септембра и стајала је на улицама шест месеци.

    Н1 подсећа да је, у марту бивши градоначелник Београда Синиша Мали, упитан о томе због чега новогодишња декорација у Београду стоји шест месеци, рекао „А зашто да не“.

    Мали је тада рекао и да не разуме зашто би, као раније, морало да се ради тако да се новогодишња расвета постави 25. децембра и за десет дана скине. (крај)

    „Београд је европска метропола и ми морамо да будемо конкурентни. Људи када одлуцују где це прославити Нову годину, о томе не доносе одлуку 25. децембра, вец у јуну, јулу“, казао је тада Мали.

    Осветљавање лудила у Београду“

    IMA DA SLJASTIMO SVE DO PLEJADA, BOGA MI!

  57. Bio sam tužan davnih dana posmatrajući koliko Vaseljenska trpi pritiske i koliko se batrga da opstane. Znao sam da je kraj blizu.
    Ne daju vam. Direktno ili indirektno, jedan zaista snažan i koristan portal je obrušen polako i sitematski.

    Pisao sam tamo davnih dana u martu na jedan komentar „Igore“ sledeće:

    „internacionalista na IGORE

    Svaka cast, Igore
    inace, FAKTI su okrenuli list naopako jos sa Bilbijinim intervjuom prosle godine gde je otvoreno podrzao Vucica i rekao da nam Vucic „kupuje dragoceno vreme“ a kako su komentatori bili svi redom protiv Vucica godinama, da bi nastavio sa radom Bilbija je na kraju ukinuo komentare
    dakle, verovatno je bio ucenjen
    jedan po jedan portal prosrbske orijentacije padaju
    cak i oni koji naizgled cvrsto drze stranu Srba objavljuju lukave tekstove prema svim pravilima psiholoskog rata i ispiranja mozgova Srba
    evo vam jedan primer, ako prodje
    americki psiholozi su precizno zacrtali da mozete slobodno pisati i najruznije stvari o nekome(tabloid, na primer opstaje na osnovu ovog, jednog jedinog pravila), ali je VAZNO da ta licnost bude svaki dan tema nekog teksta
    tako trumpa „blate i pljuju“ i on sasvim komotno radi ono sto radi
    tako je i sa vucicom
    vazno da je prisutan svaki dan da ga ljudi vide cuju i zaprasuju svoje mozgove i da izbacuju svoje otrovne strelice u prazno dok on radi ono sto radi sasvim bez uznemiravanja
    tako je i sa KiM
    covek se vremenom navikne da je vucic svakodnevna pojava, problemi sa KiM svakodnevna pojava i to rezultira…i slicno
    kada citate obratite paznju
    prosrbski portali su na direktnom udaru i taj udar je vec pri kraju
    prosrbski portali su kapitulirali uglavnom finansijski a mogu nastaviti sa radom samo ako…
    ne bih dalje
    i ovo je previse“

    Pozdrav Vaseljenskoj.
    Bili ste nadprosečni.

  58. сад ћу вас сморити.

    али ко издржи – добиће „венац славе“

    ради се о тлачењу, увредама и нашој самоважности која нас чини кртима и ломљивима

    СИТНИ МУЧИТЕЉИ

    Nekoliko meseci don Huan nije sa mnom raspravljao
    o umeću svesti. U to vreme bili smo u kući u kojoj je
    živelo društvo naguala.
    »Hajdemo u šetnju«, rekao mi je don Huan stavlja­
    jući mi ruku na rame. »Ili, još bolje, hajdemo do grad­
    skog trga gde ima dosta sveta, da sednemo i da raz­
    govaramo.«
    Iznenadio sam se kada mi se obratio, jer sam se
    u kući nalazio već nekoliko dana, a on mi za sve to
    vreme čak nije rekao ni zdravo.
    Kada smo don Huan i ja napuštali kuću, la Gorda
    nas je presrela i zahtevala da i nju povedemo sa sobom.
    Izgledalo je da je čvrsto odlučila da ne prihvati nega­
    tivan odgovor. Don Huan joj je vrlo strogim glasom
    rekao da hoće o nečemu da sa mnom razgovara nasamo.
    »Nameravate da pričate o meni«, rekla je la Gorda,
    tonom i pokretima koji su odavali i sumnjičavost i
    ljutnju.
    »U pravu si«, suvo je odgovorio don Huan. Nije se
    okrenuo ni da je pogleda dok je prolazio pored nje.
    Išao sam za njim i do gradskog trga smo hodali
    bez reči. Kada smo seli, upitao sam ga šta bismo, do
    đavola, mogli da razgovaramo o la Gordi. Još me je
    pekao njen preteći pogled koji mi je uputila kada smo
    polazili od kuće.

    »Nemamo ništa da razgovaramo o la Gordi, niti o
    bilo kome drugom«, rekao je. »To sam joj rekao da
    bih izazvao njenu ogromnu samovažnost. I upalilo je.
    Besna je na nas. Ako je dobro poznajem, dosad je već
    dovoljno dugo razgovarala sa sobom i tako ojačala
    svoju samovažnost i opravdanu ljutnju što smo je od­
    bili i što je ispala budala. Ne bih se iznenadio ako bi
    ona ovde na klupi u parku nabasala na nas.«
    »Ako nećemo da razgovaramo o la Gordi, o čemu
    ćemo da raspravljamo?« upitao sam.
    »Nastavićemo razgovor koji smo započeli u Oahaki«,
    odgovorio je. »Da bi razumeo objašnjenje svesti, mo-
    raćeš da se napregneš do krajnjih granica i da budeš
    spreman da se neprestano premeštaš iz jedne ravni
    svesti u drugu. Dok smo upleteni u našu raspravu, tra­
    žim tvoju potpunu koncentraciju i strpljenje.«
    Nećkajući se, rekao sam mu da sam se osećao
    vrlo nelagodno jer je prošla dva dana odbijao da raz­
    govara sa mnom. Gledao me je i nabrao obrve. Osmeh
    mu je zaigrao na usnama i nestao. Shvatio sam da mi
    stavlja do znanja da nisam ništa bolji od la Gorde.
    »Izazivao sam tvoju samovažnost«, rekao je mršteći
    se. »Samovažnost je naš najveći neprijatelj. Razmisli
    — slabima nas čini osećanje uvređenosti zbog onoga
    što su učinili ili nisu učinili naši prijatelji. Naša samo­
    važnost traži da veći deo svog života budemo uvređeni
    zbog nekoga.
    »Novi vidovnjaci preporučuju da se učini najveći
    mogući napor kako bi se samovažnost iskorenila iz ži­
    vota ratnika. Ja se držim tog saveta i uložio sam
    naročit t r u d da bih ti pokazao da smo bez samovaž-
    nosti neranjivi.«
    Dok sam ga slušao, oči su mu odjednom zasvetlu-
    cale. Mislio sam kako izgleda da je na samoj ivici da
    prasne u smeh, iako za to ne postoji razlog, kada me
    je iznenadio nagao, bolan šamar po desnom obrazu.
    Skočio sam sa klupe. Iza mene je stajala la Gorda
    još uvek podignute ruke. Lice joj se crvenelo od besa.
    »Sad o meni možeš da pričaš šta ti je volja, i sa
    više razloga«, viknula je. »Ako ipak imaš nešto da
    kažeš, onda mi to kaži u lice!«

    Izgleda da ju je izliv besa iscrpeo, jer je sela
    na beton i počela da plače. Don Huan se ukipio od
    neopisive radosti. Sledio sam se od čistog gneva. La
    Gorda me je besno gledala a zatim se okrenula prema
    don Huanu i krotko mu rekla da nemamo pravo da je
    kritikujemo.
    Don Huan se toliko glasno smejao da se presavio
    skoro do zemlje. Nije čak mogao ni da govori. Dva ili
    tri puta je pokušao da mi nešto kaže, onda je konačno
    ustao i otišao, telo mu se još uvek treslo od grčevitog
    smeha.
    Htedoh da potrčim za njim, još uvek m r k o pogle­
    dajući la Gordu — smatrao sam da je zaslužila pre-
    zrenje — kada mi se desi nešto neobično. Shvatio sam
    šta je don Huanu bilo toliko smešno. La Gorda i ja smo
    bili užasno slični. Naša samovažnost je bila veličan­
    stvena. Moja iznenađenost i ljutnja što sam ošamaren
    bile su upravo jednake la Gordinim osećanjima besa
    i sumnjičavosti. Don Huan je bio u pravu. Breme samo-
    važnosti je užasan teret.
    Potrčao sam za njim u zanosu, suze su mi tekle
    niz obraze. Sustigao sam ga i rekao mu šta sam shvatio.
    Oči su mu svetlucale đavolasto i ushićeno.
    »Šta da radim sa la Gordom?« upitao sam.
    »Ništa«, odgovorio je. »Spoznaje su uvek lične.«
    Promenio je predmet razgovora i rekao da nam
    omeni1 savetuju da naš razgovor nastavimo u njegovoj
    kući, u velikoj sobi sa udobnim stolicama ili u zadnjem
    dvorištu koje je sa svih strana bilo ograđeno pokri­
    venim zidom. Rekao je da je tim mestima zabranjen
    pristup bilo kome kad god on daje svoja objašnjenja
    u kući.

  59. Vratili smo se u kuću. Don Huan je svima ispri­
    čao šta je učinila la Gorda. Oduševljenje sa kojim su
    joj se svi vidovnjaci rugali, dovelo je la Gordu u veoma
    neprijatan položaj.
    *1 Omeni — znaci koji predskazuju uspeh ili neuspeh nekog
    poduhvata. Let ptica, promena svetlosti, temperature itd. —
    Prim. prev.

    »Protiv samovažnosti se ne može boriti uglađe-
    nošću«, primetio je don Huan kada sam izrazio svoju
    zabrinutost za la Gordu.
    Zatim je sve zamolio da napuste sobu. Seli smo i
    don Huan je počeo da objašnjava.
    Rekao je da se i stari i novi vidovnjaci dele na dve
    grupe. Prvu sačinjavaju oni koji su spremni da se
    uvežbavaju u samouzdržavanju i koji mogu da svoje
    aktivnosti usmere prema pragmatičkim ciljevima, što
    je korisno i drugim vidovnjacima i ljudima uopšte. Dru­
    ga grupa je sastavljena od onih koji ne vode računa
    o samouzdržavanju niti o bilo kom pragmatičnom cilju.
    Svi se vidovnjaci slažu u tome da potonja grupa nije
    uspela da reši problem samovažnosti.
    »Samovažnost nije nešto jednostavno i naivno«, ob­
    jasnio je. »S jedne strane, ona je srž svega što je u
    nama dobro, dok je, s druge strane, srž svega pokvare­
    nog u nama. Potrebno je strateško majstorstvo da bi
    se čovek otarasio pokvarene samovažnosti. Tokom ve-
    kova vidovnjaci su odavali najviše počasti onima koji
    su u tome uspeli.«
    Požalio sam se da mi je ideja iskorenjivanja sa­
    movažnosti, iako mi je povremeno delovala vrlo pri­
    vlačno, u suštini bila nerazumljiva; rekao sam mu da
    su mi njegova uputstva za iskorenjivanje samovažnosti
    toliko maglovita da ih se ne mogu pridržavati.
    »Mnogo sam ti p u t a govorio«, rekao je, »da čovek
    mora da bude vrlo maštovit da bi sledio put znanja.
    Kako vidiš, na putu znanja ništa nije jasno onoliko
    koliko bismo mi želeli da bude.«
    Bio sam uznemiren i dokazivao sam da mi njegovo
    prebacivanje zbog samovažnosti nalikuje na katoličke
    diktume. Pošto su mi čitavog života govorili o zlu greš-
    nosti, ja sam oguglao.
    »Ratnikova borba protiv samovažnosti je pitanje
    strategije, a ne principa«, odgovorio je. »Grešiš jer
    ovo što ja kažem shvataš u moralnom smislu.«
    »Ja tebe smatram čovekom visokog morala, don
    Huane«, navaljivao sam.
    »Ti si uočio moju besprekornost, to je sve«, re­
    kao j e .

    »Besprekornost je isto kao i iskorenjivanje samo-
    važnosti previše mutan pojam da bi imao bilo kakve
    vrednosti za mene«, primetio sam.
    Don Huan se gušio od smeha, i ja sam ga izazivao
    da objasni besprekornost.
    »Besprekornost je ispravna upotreba energije i ni­
    šta drugo«, rekao je. »U mojim izlaganjima nema ni
    trunke moralisanja. Ja sam sačuvao energiju i to me
    čini besprekornim. Da bi to razumeo, treba i sam da sa­
    čuvaš dovoljno energije.«
    Ćutali smo dugo vremena. Želeo sam da razmislim
    o onome što je upravo rekao. Iznenada, počeo je po­
    novo da govori.
    »Ratnici prave strateške popise«, rekao je. »Oni
    popisuju sve što rade. Zatim odlučuju koje od tih
    stvari mogu da se izmene radi toga da im omoguće da
    predahnu, da bi uvećali svoju energiju.«
    Prigovorio sam da bi njihov spisak morao da sa­
    drži sve što postoji pod kapom nebeskom. Strpljivo je
    odgovorio da strateški popis o kome on govori obuhvata
    samo obrasce ponašanja koji nisu suštinski za naš opsta­
    nak i dobrobit.
    Iskoristio sam priliku da ukažem na činjenicu da
    su opstanak i blagostanje kategorije koje se mogu inter­
    pretirati na bezbroj načina, i da zbog toga nema načina
    da se složimo šta je ili šta nije suštinsko za opstanak i
    dobrobit.
    Dok sam nastavljao da pričam, počeo sam da se
    gubim. Konačno sam ućutao jer sam shvatio ispraznost
    svojih argumenata.
    Don Huan je tada rekao da se u strateškom popisu
    ratnika smatra da je samovažnost aktivnost koja pro­
    ždire najveću količinu energije, otuda i njihovi napori
    da je iskorene.
    »Jedna od glavnih briga ratnika jeste da tu energiju
    oslobode radi toga da se sa njom okrenu prema nepo­
    znatom«, nastavio je don Huan. »Preusmeravanjem te
    energije stvara se besprekornost.«
    Rekao je da su najdelotvorniju strategiju razradili
    vidovnjaci iz vremena Osvajanja, nesumnjivi majstori
    traganja. Ona se sastoji od šest elemenata koji se

    međusobno prepliću. Pet od njih se nazivaju svojstvima
    ratništva: kontrola, disciplina, uzdržavanje, proračuna­
    vanje vremena i volja. Oni su u vezi sa svetom ratnika
    koji se bori da izgubi samovažnost. Šesti element koji
    je možda najvažniji od svih, tiče se spoljašnjeg sveta
    i naziva se sitni mučitelj.
    Gledao me je kao da me nemo pita da li sam
    razumeo ili nisam.
    »Zaista sam zainteresovan«, rekao sam. »Ti stalno
    govoriš da je la Gorda sitni mučitelj mog života. Ali
    šta je zapravo sitni mučitelj?«
    »Sitni mučitelj je ugnjetač«, odgovorio je. »To je
    neko ko ima moć nad životom i smrću ratnika ili im
    jednostavno dosađuje dok ne polude.«
    Dok mi je govorio, don Huan je zračio osmehom.
    Rekao je da su novi vidovnjaci razvili sopstvenu klasi­
    fikaciju sitnih mučitelja; iako je ta stavka jedan od
    njihovih najozbiljnijih i najvažnijih pronalazaka, novi
    vidovnjaci su u vezi s njom imali smisla za humor.
    Uveravao me je da je u svakoj od njihovih klasifikacija
    postojala primesa zlobnog humora, jer je h u m o r bio
    jedino sredstvo, da protivdejstvom prisili ljudske svesti
    koja ne može da ne pravi popise i glomazne klasifi­
    kacije.
    U skladu sa svojom praksom, novi vidovnjaci su
    smatrali da je najpogodnije da na čelo liste stave
    primarni izvor energije, jednog i jedinog vladara uni­
    verzuma, i oni su ga jednostavno nazvali tiraninom.
    Ostali despoti i pristalice poslušnosti bez pogovora, pri­
    rodno, smatrani su beskonačno nižim od kategorije ti­
    ranina. Kada se uporede sa izvorom svega, najstrašniji
    ljudski mučitelji izgledaju kao budale; shodno tome,
    njih su klasifikovali kao sitne mučitelje, pinches tiranos.
    Rekao je da postoje dve podvrste manjih sitnih
    mučitelja. U prvu podvrstu spadaju sitni mučitelji koji
    proganjaju i nanose bol, ali koji nikada nisu stvarni
    uzročnici nečije smrti. Njih su nazvali: mali sitni mu­
    čitelji, pinches tiranitos. Druga se sastojala od sitnih
    mučitelja koji samo razdražuju i dosađuju bez pre­
    stanka. Njih su zvali: boranija sitnih mučitelja, repinches

    tiranitos, ili majušni sitni mučitelji, pinches tiranitos
    chiquititos.
    Mislio sam da su njihove klasifikacije smešne. Bio
    sam siguran da improvizuje španske termine. Pitao sam
    ga da li je tako.
    »Ni najmanje«, odgovorio je s izrazom lica nekog
    ko se zabavlja. »Novi vidovnjaci su bili velikani klasifi­
    kacija. Henaro je nesumnjivo jedan od najvećih; ako
    si ga pažljivo posmatrao, mogao si da uvidiš kako se
    zaista novi vidovnjaci odnose prema svojim klasifika­
    cijama.«
    Kada sam ga upitao da li hoće da me nasamari,
    nasmejao se bučno mojoj zbunjenosti.
    »Ne bih to uradio ni u snu«, rekao je osmehujući
    se. »Henaro bi možda to i uradio, ali ne ja, naročito
    što ja znam tvoj odnos prema klasifikacijama. Reč
    je o tome da novi vidovnjaci baš ništa ne poštuju.«

  60. Dodao je da se mali sitni mučitelji dalje dele na
    četiri kategorije. Jedni muče surovošću i nasiljem. Drugi
    to rade tako što neiskrenošću stvaraju nepodnošljivu
    strepnju. Treći ugnjetavaju tugom. I poslednji, koji
    ugnjetavaju tako što ratnike navode da pobesne.
    »La Gorda je klasa za sebe«, dodao je. »Ona je
    prevrtljiva boranija od sitnog mučitelja. Dosađuje ti
    namrtvo i razbešnjava te. Čak te šamara. Ona te svim
    tim uči ravnodušnosti.«
    »To nije moguće!« pobunio sam se.
    »Nisi još uklopio sve delove od kojih se sastoji
    strategija novih vidovnjaka«, rekao je. »Jednom, kada
    to uradiš, znaćeš koliko je delotvoran i pametan pro­
    nalazak da se iskoristi sitni mučitelj. Sa sigurnošću
    mogu da kažem da strategija ne iskorenjuje jedino
    samovažnost; ona isto tako priprema ratnike da ko­
    načno shvate da je besprekornost jedino što vredi na
    putu znanja.«
    Rekao je da je ono što su novi vidovnjaci imali
    na u m u bilo smrtonosni manevar u kome je sitni mu­
    čitelj poput planinskog vrha, a svojstva ratništva su
    kao planinari koji se sastaju na vrhuncu.
    »Najčešće su samo četiri svojstva u igri«, nastavio
    je. »Peto svojstvo, volja, uvek se čuva za završni sukob,

    kada su ratnici suočeni sa vatrenim eskadronom, da
    tako kažem.«
    »Zašto se to radi baš tako?«
    »Zato što volja pripada drugoj oblasti, nepoznatom.
    Četiri ostala svojstva pripadaju poznatom, baš onde gde
    se sitni mučitelji gnezde. U stvari, ljudska bića postaju
    sitni mučitelji upravo zbog opsesivnog manipulisanja
    poznatim.«
    Don Huan je objasnio da se uzajamno dejstvo svih
    pet svojstava ratništva može ostvariti samo kod vidov­
    njaka koji su besprekorni ratnici i koji su ujedno
    ovladali voljom. Jedno takvo sadejstvo je vrhunski ma­
    nevar koji se ne može izvoditi na nivou u kome je
    čovek svakodnevno.
    »Četiri svojstva su sve što je potrebno da bi se
    izašlo nakraj sa najgorim od sitnih mučitelja«, nastavio
    je. »Naravno, ukoliko je sitni mučitelj otkriven. Kao
    što sam rekao, sitni mučitelj je spoljašnji element, koji
    ne možemo da kontrolišemo, i to element koji je možda
    najvažniji od svih. Moj dobrotvor je imao običaj da
    kaže da je srećan ratnik koji nabasa na sitnog mučitelja.
    Hteo je da kaže da si srećan čovek ako na svom p u t u
    naiđeš na jednog od njih, jer ako ne naiđeš, moraćeš
    da ga sam potražiš.
    Objasnio je da je jedan od najvećih uspeha vidov­
    njaka iz vremena osvajanja bilo ostvarenje koje je
    nazvao trofaznim napredovanjem. Razumevajući prirodu
    čoveka, oni su mogli da dođu do neospornog zaključka
    da ukoliko vidovnjaci p r i susretu sa sitnim mučiteljima
    mogu da vladaju sobom, oni sigurno mogu da se bez
    loših posledica suoče sa nepoznatim, i tada čak mogu
    da podnesu postojanje nesaznajnog.
    »Reakcija običnog čoveka je da misli da taj iskaz
    treba obrnuti«, nastavio je. »Vidovnjak koji može da
    ostane priseban pred licem nepoznatog, može zasigurno
    da se suoči sa sitnim mučiteljima. Ali, nije tako. Ta
    pretpostavka je bila ono što je uništilo vidovnjake
    starih vremena. Danas mi znamo više. Znamo da ništa
    ne može tako da prekali duh ratnika kao izazov susreta
    sa nemogućim ljudima koji su na takvom položaju da
    imaju moć. Samo u takvim uslovima ratnici mogu da

    steknu trezvenost i spokojstvo da mogu da podnesu
    pritisak nesaznajnog.«
    Bučno sam mu se suprotstavio. Rekao sam mu
    da, po mom mišljenju, mučitelji mogu samo da svoje
    žrtve učine bespomoćnim ili surovim kao i oni sami što
    su. Zajedljivo sam primetio da je o efektima fizičke
    i psihološke t o r t u r e takvih žrtava urađeno bezbroj stu­
    dija.
    »Razlika je u tome što si upravo rekao«, uzvratio
    je. »Oni su žrtve, a ne ratnici. Jednom sam se osećao
    isto kao ti sada. Reći ću ti šta me je promenilo, ali da
    se prvo ponovo vratim na ono što sam rekao o vremenu
    osvajanja. Vidovnjaci tog vremena nisu mogli naći plod­
    nije tlo. Španci su bili sitni mučitelji koji su do krajnjih
    granica iskušavali veštine vidovnjaka; pošto su izašli
    na kraj sa osvajačima, vidovnjaci su bili sposobni da
    se suoče sa bilo čim. Imali su sreće. U to vreme po­
    svuda je bilo sitnih mučitelja.
    »Posle svih tih veličanstvenih godina izobilja stvari
    su se promenile u velikoj meri. Sitni mučitelji nikad
    više nisu imali taj opseg; jedino je u tim vremenima
    njihova vlast bila neograničena. Da bi se postalo dobar
    vidovnjak, neophodan, savršen sastojak je sitni muči­
    telj sa neograničenim povlasticama.
    »U naše vreme, na žalost, vidovnjaci moraju da
    idu u krajnost da bi pronašli valjanog. Najčešće se mo­
    raju zadovoljiti vrlo sitnom boranijom.«
    »Da li si ti i sam našao sitnog mučitelja, don
    Huane?«
    »Ja sam imao sreće. Jedan grandiozan je našao
    mene. U to vreme sam se, međutim, osećao isto kao
    ti; nisam mogao da smatram da sam srećan.«
    Don Huan je rekao da je njegovo iskušenje zapo­
    čelo nekoliko nedelja pre nego što je upoznao svog
    dobrotvora. Jedva da je imao dvadeset godina u to
    vreme. Tada je kao fizički radnik dobio posao u šeće­
    rani. Oduvek je bio veoma snažan, tako da mu je bilo
    lako da dobije posao u kojem su se tražili mišići.
    Jednog dana kada je nosio teške džakove sa šećerom
    naišla je neka žena. Bila je vrlo dobro odevena i iz­
    gledalo je da je imućna. Imala je oko pedeset godina,

    rekao je don Huan, i bila je prilično nadmena. Gledala
    je don Huana, zatim je razgovarala sa predradnikom
    i otišla. Predradnik je prišao don Huanu i rekao mu
    da će ga za nagradu preporučiti za posao u gazdinoj
    kući. Don Huan je rekao da nema novaca. Predradnik
    se nasmejao i rekao mu da se ne brine jer će imati
    dosta novca na dan isplate. Tapšao je don Huana po
    plećima i uveravao ga da je velika čast raditi za
    gazdu.
    Pošto je don Huan bio neuk i prost Indijanac ni­
    skog roda, koji je živeo od danas do sutra, ne samo
    što je poverovao u svaku reč nego je mislio da ga je
    dotakla dobra vila. Obećao je da će predradniku platiti
    koliko god traži. Predradnik je pomenuo veliku sumu,
    koja bi trebalo da se plati u ratama.
    Odmah posle toga predradnik je odveo don Huana
    u kuću, koja se nalazila na priličnoj udaljenosti od
    grada, i tu ga ostavio sa drugim predradnikom, ogrom­
    nim, mračnim, ružnim čovekom koji mu je postavljao
    mnoga pitanja. Raspitivao se o don Huanovoj porodici.
    Don Huan je odgovorio da nema nikoga. Čoveku je to
    bilo toliko milo da se čak nasmejao kroz svoje krnje
    zube.
    On je don Huanu obećao da će mu dobro platiti
    i da će čak biti u prilici da štedi novac, jer neće morati
    uopšte da troši pošto će živeti i hraniti se u kući.
    Čovek se smejao na zastrašujući način. Don H u a n je
    znao da treba smesta da beži. Potrčao je prema kapiji,
    ali mu je čovek presekao put sa revolverom u ruci.
    Odapeo ga je i nabio ga don Huanu u stomak. »Ovde si
    da radiš dok ne crkneš«, rekao je. »I nemoj to da
    zaboraviš.« Palicom je gurao don Huana uokolo. Zatim
    ga je odveo iza kuće, i pošto je napomenuo da svoje
    ljude tera da bez predaha rade od izlaska do zalaska
    sunca, dao je don Huanu da vadi dva ogromna panja.
    Takođe je rekao don Huanu da će ga, ako ikada po­
    kuša da pobegne ili prijaviti vlastima, ubiti na mestu
    — i da će se, ako don Huan ikad uspe da pobegne,
    zakleti na sudu da je don Huan pokušao da ubije
    gazdu. »Ovde ćeš da radiš dok ne crkneš«, rekao j e .

  61. »Drugi će Indijanac tada dobiti tvoj posao, baš kao
    što si i ti došao na mesto mrtvog Indijanca.«
    Don Huan je rekao da je kuća ličila na tvrđavu,
    i da je svuda bilo ljudi naoružanih mačetama. Tako se
    on udubio u posao i pokušao da ne misli o svojoj
    neprilici. Krajem dana čovek se vratio i šutirao ga je
    čitavim putem do kuhinje, jer mu se nije dopadao
    prkosan pogled u don Huanovim očima. Zapretio je
    don Huanu da će mu, ako ga ne bude slušao, preseći
    žile na rukama.
    U kuhinji je jedna stara žena donela hranu, ali je
    don Huan bio toliko uznemiren i preplašen da nije
    mogao da jede. Starica ga je posavetovala da jede što
    više može. Mora da bude jak, rekla je, jer njegovom
    poslu nema kraja. Upozorila ga je da je čovek na čijem
    mestu radi baš juče umro. Bio je preslab da bi mogao
    da radi i pao je kroz prozor kada je pokušavao da
    provali.
    Don Huan je rekao da je kod gazde radio tri ne-
    delje i da ga je taj čovek kinjio svakog trenutka svakog
    od tih dana. Terao ga je da radi pod najopasnijim
    uslovima, da radi najteže poslove koji se mogu zamisliti,
    neprestano mu preteći nožem, revolverom ili palicom.
    Danima ga je slao u štale da čisti pregrade dok su se
    u njima nalazili nemirni pastuvi. Na početku svakog
    dana don Huan je mislio da će mu to biti poslednji
    dan na zemlji. A opstajanje je značilo jedino da će
    sutra ponovo morati da prođe kroz isti pakao.
    Kraj je ubrzao don Huanov zahtev da ga puste na
    neko vreme. Izgovarao se da treba da ode u grad da
    plati predradniku u šećerani novac koji mu duguje.
    Drugi predradnik je uzvratio da don Huan ne sme čak
    ni jedan minut da prestane da radi, jer je u dugovima
    do guše samo zbog povlastice što tu radi.
    Don Huan je znao da mu je odzvonilo. Shvatio
    je čovekove manevre. On i drugi predradnik su tajno
    sarađivali da bi proste Indijance izvukli iz šećerane,
    gonili ih da rade dok ne crknu, i delili njihovu zaradu.
    Kada je to shvatio, toliko se žestoko razbesneo da je
    urlajući protrčao kroz kuhinju i upao u glavnu kuću.
    Predradnik i drugi radnici bili su zatečeni. Istrčao je

    na prednja vrata i gotovo uspeo da pobegne, ali ga je
    predradnik stigao na p u t u i ustrelio ga u grudi. Ostavio
    ga je jer je verovao da je mrtav.
    Don Huan je rekao da mu nije bilo pisano da
    umre; njegov dobrotvor ga je onde pronašao i negovao
    dok se nije oporavio.
    »Kada sam svom dobrotvoru ispričao celu priču«,
    rekao je don Huan, »jedva je suzdržao uzbuđenje.«
    ,Taj predradnik je prava nagrada’, rekao je moj dobro­
    tvor. ,Suviše je dobar da bi ga proćerdao. Jednog dana
    ćeš morati da se vratiš u tu kuću.’
    »Bio je ushićen mojom srećom u pronalaženju jed­
    nog od milion sitnih mučitelja sa skoro neograničenom
    moći. Mislio sam da je stari ćaknut. To je bilo godinama
    pre nego što sam u potpunosti shvatio o čemu je go­
    vorio.«
    »To je jedna od najužasnijih priča koju sam ikad
    čuo«, rekao sam. »Da li si se ti zaista vratio u tu
    kuću?«
    »Sigurno da jesam, posle tri godine. Moj dobrotvor
    je bio u pravu. Takav sitni mučitelj bio je jedan od mi­
    lion i nije ga trebalo proćerdati.«
    »Kako si uspeo da se vratiš?«
    »Moj dobrotvor je razvio strategiju upotrebljava­
    jući četiri svojstva ratništva: kontrolu, disciplinu, uzdr­
    žavanje i proračunavanje vremena.«
    Don Huan je rekao da mu je njegov dobrotvor,
    objašnjavajući mu šta treba da radi da bi od susreta
    sa tim ljudožderom od čoveka izvukao korist, takođe
    rekao šta novi vidovnjaci smatraju da su četiri koraka
    na putu znanja. Prvi je korak odluka da se postane
    učenik. Pošto učenici promene svoj stav o sebi samima
    i svetu, oni prave drugi korak i postaju ratnici, što će
    reći bića sposobna za najveći stepen samodiscipline i
    samokontrole. Treći korak, pošto se ovladalo uzdržava­
    njem i proračunavanjem vremena, jeste da se postane
    čovek od znanja. Kada ljudi od znanja nauče da vide,
    oni su napravili i četvrti korak i postali vidovnjaci.
    Njegov dobrotvor je naglasio činjenicu da je don
    Huan bio dovoljno dugo na putu znanja da bi b a r u
    najmanjoj meri stekao prva dva svojstva: kontrolu i

    disciplinu. Don Huan je istakao da se oba ova svojstva
    odnose na unutrašnje stanje. Ratnik je okrenut sebi,
    ne na sebičan način, već u smislu potpunog i nepre­
    kidnog samopreispitivanja.
    »U to vreme nisam imao druga dva svojstva«, na­
    stavio je don Huan. »Uzdržavanje i proračunavanje vre­
    mena nisu u potpunosti unutrašnja stanja. Ona spadaju
    u delokrug ljudi od znanja. Moj dobrotvor mi ih je
    pokazao kroz svoju strategiju.«
    »Da li to znači da ti ne bi mogao sam da se suočiš
    sa sitnim mučiteljem?« upitao sam.
    »Siguran sam da sam to mogao sam da obavim,
    iako čisto sumnjam da bih to izveo uspešno, darovito
    i radosno. Moj dobrotvor je prosto uživao u sukobu
    tako što je njime upravljao. Ideja da se sitni mučitelj
    iskoristi ne služi samo da bi se usavršio duh ratnika
    već takođe donosi i radost i sreću.«
    »Kako iko može da uživa sa čudovištem koje si
    opisao?«
    »On nije bio ništa u poređenju sa pravim čudo­
    vištima sa kojima su se novi vidovnjaci susretali za
    vreme osvajanja. Po svemu sudeći, ti su vidovnjaci ludo
    uživali kada su imali posla sa njima. Oni su dokazali
    da čak i najgori mučitelji mogu da donesu uživanje,
    pod uslovom, naravno, da je čovek ratnik.«
    Don Huan je objasnio da je greška koju prosečni
    ljudi prave u vezi sa suprotstavljanjem sitnim mučite­
    ljima u tome što nemaju strategiju kojoj bi pribegli;
    njihovi postupci i osećanja su svevažeći kao i kod sit­
    nih mučitelja. Ratnici, s druge strane, ne samo što
    imaju dobro smišljenu strategiju već su i oslobođeni
    od samovažnosti. Oni su shvatili da je realnost tumače­
    nje koje smo mi dali, i to zadržava njihovu samovaž-
    nost. To je znanje bilo konačna prednost koju su novi
    vidovnjaci imali nad priglupim Špancima.
    Rekao je da se konačno uverio da može da po­
    razi predradnika koristeći se samo saznanjem da sitni
    mučitelji gledaju na sebe sa smrtnom ozbiljnošću, dok
    ratnici to ne čine.
    Po strateškom planu svog dobrotvora, dakle, don
    Huan se zaposlio u istoj šećerani. Niko se nije sećao

    da je on tu ranije radio. Peoni su dolazili u tu šećeranu
    i odlazili bez traga.
    Strategija njegovog dobrotvora je posebno naglaša­
    vala da don Huan treba da bude predusretljiv prema
    bilo kome ko dođe da traži još jednu žrtvu. Dogodilo
    se da je došla ista žena i gledala ga kao i pre nekoliko
    godina. Ovog p u t a je čak bio fizički jači nego pre.
    Sve se odigralo kao i prvi put. Međutim, strategija
    je zahtevala da se odmah odbije plaćanje predradniku.
    Čoveka nikad nisu odbili, i on je bio zapanjen. Zapretio
    je da će otpustiti don Huana sa posla. Don Huan mu
    je, zauzvrat, zapretio da će otići pravo u kuću one
    žene da je vidi. Don Huan je znao da žena, koja je bila
    supruga vlasnika šećerane, ne zna šta dva predradnika
    rade. Rekao je predradniku da zna gde ona živi, j e r je
    radio na okolnim poljima sekući šećernu trsku. Čovek
    je počeo da se cenjka, a don Huan je zahtevao od
    njega novac pre nego što prihvati da pođe u kuću
    one žene. Čovek je odustao i pružio mu nekoliko nov­
    čanica. Don Huan je bio savršeno svestan da je pri­
    stanak predradnika bio samo lukavstvo da ga namami
    da pođe u kuću.

  62. »Još jednom me je lično odveo do kuće«, rekao
    je don Huan. »Bila je to jedna stara hacijenda u po-
    sedu ljudi čija je bila i šećerana — bogataša koji su
    ili znali šta se dešava a nisu se obazirali na to, ili su
    bili previše nezainteresovani da bi to uopšte primetili.«
    »Čim smo stigli tamo, utrčao sam u kuću da bih
    potražio gospođu. Našao sam je i bacio se na kolena
    i poljubio sam joj ruku da bih joj se zahvalio. Dvojica
    predradnika su pozeleneli od gneva.«
    »Predradnik sa imanja postupio je kao i prvi p u t .
    Ali ja sam imao odgovarajući ratni plan kako da po­
    stupam s njim; imao sam kontrolu, disciplinu, uzdržlji-
    vost i proračunavanje vremena. Sve se odvijalo onako
    kako je isplanirao moj dobrotvor. Moja kontrola mi
    je omogućila da ispunim čovekove najgluplje zahteve.
    Ono što nas obično iscrpljuje u takvim situacijama jeste
    habanje naše samovažnosti. Svaki čovek koji ima t r u n
    ponosa, raspadne se kada oseti da je bezvredan.

    »Spremno sam radio sve što je od mene tražio.
    Bio sam radostan i jak. Nisam nimalo mario za svoj
    ponos niti za svoj strah. Bio sam besprekoran ratnik.
    Kada ti je duh usklađen dok te neko gazi, to se zove
    kontrola.«
    Don Huan je objasnio da je strategija njegovog do­
    brotvora zahtevala da umesto da sebe žali, što je ranije
    radio, smesta prione na otkrivanje i beleženje čovekovih
    jakih strana i slabosti, njegovih kaprica u ponašanju.
    Otkrio je da su predradnikove najjače osobine nje­
    gova nasilnička priroda i smelost. Bio je ustrelio don
    Huana usred bela dana pred očima brojnih gledalaca.
    Njegova velika slabost bila je što je voleo svoj posao i
    nije želeo da ga dovede u pitanje. Ni pod kakvim okol­
    nostima nije smeo sebi da dozvoli da ubije don Huana
    po danu, u n u t a r ograđenog prostora. Njegova druga
    slabost bila je što je bio porodičan čovek. Imao je
    ženu i decu koji su živeli u straćari u blizini kuće.
    »Sakupiti sve te informacije dok te tuku, zove se
    disciplina«, rekao je don Huan. »Taj čovek je bio pravi
    đavo. Nije imao ni jednu dobru osobinu. Prema novim
    vidovnjacima, savršen sitni mučitelj nema ni jednu po­
    zitivnu crtu.«
    Don Huan je rekao da su druge dve osobine rat-
    ništva, uzdržljivost i proračunavanje vremena koje još
    nije posedovao, bile automatski uključene u strategiju
    njegovog dobrotvora. Uzdržljivost je kada se strpljivo
    čeka, bez žurbe, bez ljutnje, jednostavno, kada se ono
    što se očekuje drži u rezervi.
    »Danju sam puzio«, nastavio je don Huan, »pone­
    kad sam plakao pod bičem tog čoveka. A ipak sam bio
    srećan. Strategija mog dobrotvora učinila je da živim
    od dana do dana i da tog čoveka ne mrzim iz dna duše.
    Znao sam da čekam i znao sam šta čekam. Upravo
    u tome je velika radost ratništva.«
    Dodao je da je strategija njegovog dobrotvora za­
    htevala sistematsko uznemiravanje čoveka pod okriljem
    jednog višeg reda, baš kao što su se vidovnjaci novog
    ciklusa za vreme osvajanja štitili katoličkom crkvom.
    Ponizan sveštenik je ponekad mnogo moćniji od ple­
    mića.

    Don Huanu je štit bila gospođa koja mu je dala
    posao. Svaki put kada bi je video kleknuo bi pred
    nju i zvao je sveticom. Molio je da mu da medaljon
    svog sveca zaštitnika da bi mogao da mu se moli za
    njeno zdravlje i blagostanje.
    »Dala mi ga je«, nastavio je don Huan, »i to je
    potpuno raspametilo predradnika. Kada sam skupio
    poslugu da se moli noću, skoro je dobio srčani napad.
    Mislim da je. tad odlučio da me ubije. Nije mogao
    da dozvoli da tako nastavim.
    »Zauzvrat sam organizovao rozarijum među svim
    slugama iz kuće. Gospođa je mislila da imam sve oso­
    bine najpobožnijeg čoveka.
    »Posle toga nisam čvrsto spavao, niti sam spavao
    u krevetu. Svake noći sam se peo na krov. Odatle sam
    dva puta video čoveka kako me sa ubilačkim pogledom
    traži usred noći.
    »Svakodnevno me je gurao u štale pastuva nada­
    jući se da će me zdrobiti na smrt, ali ja sam imao
    branik od debelih dasaka koji bih podupirao u jednom
    od uglova i štitio se iza njega. Čovek to nije znao jer se
    gadio konja, što je bilo još jedna od njegovih slabosti,
    kako se kasnije pokazalo, najsmrtonosnija od svih.«
    Don Huan je rekao da je proračunavanje vremena
    onaj kvalitet koji upravlja razrešenjem svega što se
    zadržavalo. Kontrola, disciplina i uzdržavanje su kao
    brana iza koje je sve objedinjeno. Proračunavanje vre­
    mena je ustava na toj brani.
    Taj čovek je znao samo za nasilje kojim je ugnje­
    tavao. Ako bi njegovo nasilje bilo neutralizovano, postao
    bi gotovo bespomoćan. Don Huan je znao da se čovek
    neće usuditi da ga ubije na mestu sa kojeg bi ga iz
    kuće mogli videti, i tako je jednog dana don Huan
    u prisustvu ostalih radnika, a takođe i pred gospođom
    uvredio čoveka. Rekao mu je da je kukavica koja se
    smrtno plaši gazdine žene.
    Strategija njegovog dobrotvora je zahtevala da bu­
    de u pripravnosti kada dođe takav trenutak da bi ga
    iskoristio protiv sitnog mučitelja. Neočekivane stvari
    se uvek tako dešavaju. Najniži od slugu iznenada isme-

    va mučitelja, ruga mu se, čini da se oseća smešnim
    pred značajnim svedocima, i onda beži, ne dajući mu­
    čitelju vremena za osvetu.
    »Trenutak kasnije čovek je poludeo od besa, ali
    sam ja već smerno klečao pred gospođom«, nastavio je.
    Don Huan je rekao da su ga, kada je gospođa
    ušla u kuću, čovek i njegovi prijatelji zvali da se vrati,
    da navodno obavi neki posao. Čovek je bio vrlo bled,
    pozeleneo od gneva. Po njegovom glasu don Huan je
    znao šta je čovek stvarno nameravao da uradi. Don
    Huan se pretvarao da pristaje, ali, umesto da krene
    prema zadnjoj strani, potrčao je do štala. Verovao je
    da će konji napraviti takvu b u k u da će gazde izaći da
    vide šta nije u redu. Znao je da se čovek neće usuditi
    da ga ubije. To bi bilo preglasno i čovekov strah da ne
    dovede svoj posao u pitanje bio je previše jak. Don
    Huan je takođe znao da čovek neće ući t a m o gde su
    konji, to jest ukoliko ne bude iznerviran više nego što
    može da izdrži.
    »Uskočio sam u boks najpomamnijeg pastuva«, re­
    kao je don Huan, »i sitni mučitelj, zaslepljen besom,
    izvukao je svoj nož i uskočio za mnom. Odmah sam
    se sklonio iza svog branika od dasaka. Konj ga je jed­
    nom ritnuo i sve je bilo svršeno.
    »Proveo sam šest meseci u toj kući i tokom tog
    perioda naučio sam četiri osobine ratništva. Uspeo
    sam zahvaljujući njima. Nijednom nisam osetio samo-
    sažaljenje niti sam plakao zbog nemoći. Bio sam rado­
    stan i spokojan. Moja kontrola i disciplina bile su
    oštre kao i uvek, i mogao sam lično da se uverim šta
    uzdržavanje i proračunavanje vremena mogu da učine
    za besprekornog ratnika. I ja nijednom nisam poželeo
    da taj čovek bude mrtav.
    »Moj dobrotvor je objasnio nešto vrlo zanimljivo.
    Uzdržavanje znači duhovno zadržavanje nečega za šta
    ratnik zna da je ispravno da se učini. To ne znači da
    ratnik ide okolo kujući zavere da bi bilo kome napa­
    kostio, niti da planira da izravna račune. Zadržavanje
    je nešto nezavisno. Sve dok ratnik ima kontrolu, dis­
    ciplinu i proračunavanje vremena, zadržavanje osigurava
    da će svako dobiti ono što je zaslužio.«

  63. »Da li sitni mučitelji nekad pobede ratnike kada
    se sa njima sukobe?« upitao sam.
    »Svakako. Na početku osvajanja bilo je vreme kada
    su ratnici umirali kao muve. Njihovi redovi su bili
    desetkovani. Sitni mučitelji mogu da usmrte bilo koga,
    jednostavno iz ćefa. Pod takvom vrstom pritiska vidov­
    njaci su dostizali uzvišena stanja.«
    Don Huan je rekao da je to bilo vreme kada su
    vidovnjaci koji su preživeli morali da se napregnu do
    krajnjih granica da bi pronašli nove puteve.
    »Novi vidovnjaci su iskoristili sitne mučitelje«,
    rekao je don Huan gledajući me netremice, »ne samo
    da bi iskorenili samovažnost već i da bi uspešno izvršili
    vrlo prefinjen manevar iseljavanja sa ovog sveta. Shva-
    tićeš taj manevar kada nastavimo da raspravljamo o
    veštini svesti.«
    Objasnio sam don Huanu da je ono što sam želeo
    da znam bilo da li u sadašnjosti, u našem vremenu,
    sitni mučitelji, koje je on nazivao boranijom, i kako
    mogu da poraze ratnika.
    »U svako doba«, odgovorio je. »Posledice nisu tako
    kobne kao što su bile u dalekoj prošlosti. Danas, ra­
    zume se, ratnici uvek imaju priliku da se oporave ili po­
    vrate i da se kasnije vrate. Ali postoji druga strana
    tog problema. Ako te pobedi boranija od sitnog muči­
    telja, to nije smrtonosno, ali je porazno. Stepen smrt­
    nosti, figurativno, gotovo je jednako visok. Ali ono što
    hoću da kažem jeste da su ratnici koji podlegnu bora-
    niji sitnih mučitelja uništeni sopstvenim osećanjem pro-
    mašenosti i bezvrednosti. To je, po meni, velika smrt­
    nost.«
    »Kako ti meriš poraz?«

    »Svako ko se pridruži sitnim mučiteljima poražen
    je. Delati u gnevu, bez kontrole i discipline, ne uzdrža­
    vati se, znači biti pobeđen.«

    »Šta se dešava kada su ratnici pobeđeni?«

    »Oni se ili pregrupišu,
    ili napuštaju traganje za znanjem
    i pridružuju se redovima sitnih mučitelja za
    ceo život.«

    чича мича и готова прича

  64. шта овим опусем мисим да рекнем?

    наши ситни мучитељи играју голему улогу у нашем развитку.
    а може све да се гледа и као

    „јадан јаааааааа – судба клетааааа“

  65. Свака теби част.
    Рекао си шта си хтео.
    Јел сам ја, овако опширно пишући, па на крају се чак мало и повукао, саможив када ме запљуну?
    Па, судећи по ономе горе јесам. а судећи по нападу на Србе…не би се рекло.
    Ма ви психолози, филозофи и логичари знате да растурите мозак. Ако вам се да.
    Е, али сувише је опширно. Као индоктринација, или као школска година па немош све испите одједном.
    Е, сад ко хоће, а ја сам загризо, полагаће целе године…
    Не бих себи ХТЕО да дозволим да се придружим ситним мучитељима. Мислим да до сада нисам. Али да су изнад, јесу, мајке има га…
    Сачекај бар два дана, да сажваћемо, па после јопе..
    Поздрав паметним људима.

  66. „Синдром“ – читајући на брзаке.
    И он је ту негде заживео, али нећу да се преплићем, иако ме заскочило.
    Када читам нешто а то ме „обузме“, онда читам у душу и мозак. Потрудићу се да затворим врата душе.
    Комби.
    Стари, немачки, али још увек Милка са њим продаје кокошке.
    Мислим, нема оцењивања. Нисам у моћи, али не дам да оде.
    Опет, да поновим.
    Свака част, комби.

    • 🙂 ту си дакле

      кокошке ми не дирај
      свако је некакав.
      нису битне длаке у јајету
      битно је да у шуми длака има и по које мудо

  67. Došlo je vreme da S Koreja naplati svoje usluge u zadnjih 20-30 godina i da najzad počne sa ujedinjavanjem skoro 100 miliona američki nastrojenih Korejanaca na granicama Kine i Rusije. Jedan od mogućih govora Kima:

    „Draga, poštovana i veličanstvena Ameriko! Dragi naš predsedniče Trumpu! Mi smo pokorno i precizno izvršavali sve naše zadatke, daleko od pogleda očiju javnosti i špijuna sveta, žrtvujući deo Korejskog naroda decenijama za bolje sutra i put kojim već ide 50 miliona južnih Korejanaca, a to je veličanstveni put globne ekonomije USA. Vaši brodovi sa žitom od pre 10 godina, koji su stizali i radovali naš izmučeni narod, zaista smo cenili a iznad svega doneli su nam i sredstva sa kojima smo uspešno izvršili najveću podvalu u istoriji čovečanstva. Malo smo šantali u početku pa nismo znali da lansiramo rakete daleko, ali posle vaše pomoći i to smo uspeli. Hvala vam što ste javno izjavljivali skoro pet godina da mi zaista imamo atomsku bombu, pa su se usrali svi oko nas a i Japan je malo uložio više para u kupovinu oružja od USA. Zajebali smo i Kinu i Rusiju, vi ste uspešno dovukli svoje moćne rakete na sve istočne granice naših neprijatelja i sada je vreme da ujedinimo ponovo naš i vaš Korejski narod pod okriljem i rukovodstvom vaše velike USA i cenjenog predsednika Trumpuja i da vaše rakete brane i ovaj deo Koreje. Dakle, jedva čekam da uđete sa vašim raketama i kod nas i da napravimo luke za naše i vaše Trumane. Oprostite mi na prevelikoj familijarnosti, Vaša Ekselencijo Trumpu, ali ja ne mogu da sakrijem svoje oduševljenje pred vama i uspešno zaključenje naših dogovora! Izuzetno sam oduševljen i cenim način kako ste zajebali Kinu da nam uvede sankcije i sada ćemo lako okrenuti S Korejce protiv Kine kao što ste zajebali nekad Ruse da uvedu sankcije Srbiji i tako definitivno smučili Ruse Srbima.
    Hvala vam što ste nas uvek školovali po najvišim akademijama Švajcarske i Zapada i hvala vam što je samo naš UN ambasador uvek imao pravo da peca bez problema i bez pecaroške dozvole ispod mosta na reci Potomak, što je izluđivalo i Ruse i Kineze.
    Moram se na kraju okoristiti i sa jednom poslovicom, jednog vašeg neprijateljskog naroda koga ste bacili na pleća zauvek. Znate, Srbi kažu – Politika je kurva, da izvinete, što ne znači da ste vi kurva, vaša ekselencijo, ali znači da smo kurvanjski zajebali ceo svet a pogotovo one naivne Ruse i Kineze! Ja sam više uradio za vas protiv Kineza i Rusa nego Tito protiv Srba. A sad –
    Živio JA, Živelo jedinstvo Korejskog naroda i USA! ŽiviJo Trump!“

    Ili nešto slično, ali trajaće deset do petnajst godina.
    Prvi sastanak će kao i prvo kuče verovatno teatralno biti bačen u vodu.
    Ne nasedajte na prve sastanke i reakcije Trumpa i Kima.
    (Kini je već prizemno i rijaliti servirano odnekle da su se S Korejski atomski bunkeri, podzemni atomski grad i sve nuklearne skalamerije ZATRPALE u jednom odronu koji S Koreja „krije“ od očiju sveta. Niki kurac nije propao u zemlju, samo se brišu neki tragovi a Kina zagrizla. I to samo možda. Gora varijanta je na primer, da je i Kina u sve umešana na strani Kima i Amerike. Kina ima zašto da bude zahvalna Americi)
    Zaokret S Koreje je ipak došao neoprezno prebrzo i Amerika će to morati da popravi.

  68. Обузе ме нека мисао и никако да је се остресем. Ево шта ми пало на памет а не могу да схватим.
    Свет је исувише јак да би ишао у рат, а исувише слаб да би остао у миру.
    То је само прислина равнотежа и као и свака сила, и та присила ће попустити.
    Само, на коју страну?

  69. Giordano Bruno spaljen na lomaci

    Ako ne ugase ovaj server ostade Vaseljenska aktivna od svojih citalaca.

    Ovo je lep primer kako moze sve da funkcionise ako je server u nezavisnoj zemlji.

    Mozes da pises koliko hoces, a dovoljno je admin samo da prise neprimerene komentare,
    ako ih bude.

    A dacu vam primer, na Advance.hr u pocetku kada se nije placalo pisao je svako ko je hteo
    i nije bilo neprimerenih ispada, sto znaci da samo botovi prave ispade.

    Setim se uvek Kraljevica Marka, bio je srpski vlastelin.

    Kraljevic Marko je Rano prihvatio tursko Vazalstvo i pomagao je u otomanskom Osvajanju Balkana.

    Njegova teritorija je poslužila kao Baza za napad na Srbiju tokom Boja na Kosovu 1389. godine,

    u kome je možda i sam učestvovao sa Turske strane.

    Poginuo je u bici na Rovinama 1395. godine, boreći se kao Turski Vazal.

    Vrlo poucno.

    • Наш Марко Краљевић из народних песама само има исто име, иначе уопште се не ради о томе Марку кога спомињете, него о народном Марку. Од кога је народ позајмио име није ни важно, али народ је то све позлатио како му је требало и фала Богу, још увек је златно.
      Онако успут, тај факат је провалио из титоидних лабораторија.

  70. Отворио сам чак и Политику, јер све оне „патриотске“ новине сам турио у ријалити под АМЕРИКА ШОУ.
    Згрозио сам се. Фотокопија сиенена.
    Нешто сам прочитао и запрепастио се да нико не примећује које врсте текстова прате и оставим коментар
    „Не бих да се правим паметан па ћу изнети само мала запажања. Није важно шта 20 људи коментарише, него шта 100000 људи прочита. Главну поруку носи текст. Чини ми се да људи и не примећују шта у ствари коментаришу. Постоји један мали водоземац који такође не примећује да се вода греје. Да, ја волим да теоретишем.“
    Немам појма да ли ће објавити нити коме сам уопште наменио коментар?
    Па тамо све већ испрано.
    И убељено.
    Вешплавом.
    Правићемо ми Васељенску од блата.

    • SVETO TROJSTVO : Gospod Bog........Gospod-a vlasnici.........gospoda gologuzana

      Kelner……….pre nego što ugasiš svetlo………pitaj Vaseljensku………..koliko im treba para……….pa da nastavimo dalje…….!!!!!!!!!!

      Fale mi srpsko-američke šoferčine i slične veličine………..nemam se sa kime zajebavati…………!!!!!!!!!!!!!

      • Нису никад затражили за себе. Бар ја нисам видео.
        Али су тражили за друге.
        Врлина!
        Е сад, ако би затражили верујем да има људи који не би превише размишљали да им помогну. Имали су један решен случај финансијске подршке а расправа је била жестока. И то су решили за неколико дана у потпуности. Али према себи су били мало претврди. Изгледа да су били препоносни, што му дође слично као накрај срца па промашили систем који други портали користе одавно.
        Да су увели претплату само на ударне вести или да су смислили неки систем да не одбију оне који немају ни за живот довољно, ипак би се накупило бар довољно да преживе. Не знам, али ми жао и недостаје ми Васељенска. Све друге портале сам пробао, али већ сам их баталио и нисам погрешио. Све сам божији гебелс медиј и не вреди.
        Колико сам ја схватио, већина коментатора је од тамо далеко и без обзира на ставове, ипак су их износили сви редом и сматрам да би већина нешто учинила.
        Ко зна.
        Можда се ипак огласе.
        Побратоиме, у сваком случају чувај мозак. Нека несагледива времена долазе. Затребаће највероватније.
        Штета што је Васељенска прекинула уочи пред кулминације светских сукоба.

  71. BLEE::: BLEEEЕ::: BLEEЕЕЕЕЕ:::
    BEEP – CLICK!

    :/ALERT; GO TO:
    :/SYSTEM HAS BEEN CRUSHED; GO TO:

    :/LEVEL TWO; GO TO:
    :/INSERT COIN TO CONTINUE; GO TO:

    пауза 5 мин
    у ноћи надолазећег месеца
    наспите у чашу воде са три извора,
    ставите супену кашику шећера и промешајте дрвеном кашиком,
    ко воли нека сипа и кесицу лимунтуса,
    окрените се према месецу, прекрстите се и испијте на искап

    јесмо се опасуљили?
    ——————————————————
    Овако

    Планета земља је доживела колапс
    Скинули су нас са инфузије и васељенске више нема
    Неки конзументи су се заогрнули у костријет
    Неки се посипају пепелом
    Ја сам тражио бис. Повлачим предлог.
    У међувремену сам установио отказивање свих виталних функција сајта

    Сигурно је да ропац на овој страници привлачи пажњу лешинара
    И да су међу нама сви који би волели да знају како ћемо одреаговати на колапс

    И сигурно је да неког интересује како ће се уређивачи сајта а и публика прегруписати.
    Данас је аналитика све. Гледају нас.
    ——————————————————–

    Шта је била васељенска?

    – Теме и подтеме

    Косово и метохија
    Русија
    Сирија
    Здравље
    Корупција
    Европа
    Занимљивости
    Корисни савети
    Србистика

    Економија
    Политика
    Свет
    Хроника
    Друштво
    Спорт
    Мишљења
    Регион
    Живот

    Ако може практиканткиња да нам попише сајтове са којих је васељенска скидала текстове?
    Можда некоме треба

    ———————————————————–

    ко оће да комзумира, може да пабирчи на страницама одакле су васељенџије скидале вести.
    Мало ће да им се отежа посао. Нема више ко ће да прежива за вас,
    морате и мало да сами пробирате и тражите вести. Дакле није смак света

    ко радо чита своје постове, сигуран сам да ће наћи плот под којим може да лаје.
    Бар ће 95% корисника скинути црнину и отићи у рекордном року под најближи шатор да се придружи.

    Ко оће да подигне барјак нека се прикључи било ком сајту.
    Дакле ко год има шпедитер нек се погоди чије ће кокошке да превози
    Људима са васељенске немам шта рећи.
    Када је александар затворио посластичарницу, подигла се династија птоломеја и још неких и преузела муштерије
    Коме је доста нек се одмори, ко се тек сад попалио нек удахне дубоко и зарони.

    Није поента оживљавати васељенску
    Поента је или направити 10 васељенски (ионако копи пејст посао – наравно са смислом за потребно и корисно) – или направити нову чаршију. или се поделите по гранама и направите своје сајтове.
    Знајте да ће вас мерити по томе како реагујете кад вас млатну.

    народе,
    Сорош и од гована направи питу, јер је лепи парама
    А ми један народ и једна нам мајка слобода
    А да се незнамо возљубити ко браћа
    Него се побисмо да извадимо трунку из туђег ока
    јел то зато јер нам нико не плаћа да будемо слободни?

    С ким се слажеш-слажеш се
    С ким се неслажеш – не загуљуј него обиђи за дуго времена
    Тета Таша да позове у госте неког из васељенске, може и на анонимни интервију

    Доручак у Призрену, ручак у Скадру!
    Србија изнад истока и запада!

    Предлажем да се разиђемо без ритуала
    наћи ћемо се. а и не морамо. знали смо се. то је било.

  72. Комби, ја сам овако кљаст закључио да си ти изузетно бесан због затварања Васељене и да ево већ неколико пута остављаш дугачке коментаре пуне очаја пљујући на неке изроде који упорно настављају да блеееееје а пљујеш коначно на њих на исти начин како они не пљују. Ни теби се не остварује идеалистички сан да ћеш тркнеш негде тамо далеко и да ћеш заборавити…
    Незадовољство, критика помало накривљена и очај којег се ужасаваш неће смањити бес.
    Зато ми сви сада вејемо, јер је комби затрокиро.
    Па прихвати – Васељенске нема више и можда ти мотор поново проради.
    Ако не иде, извуци га на брдо и сурдукни на доле, па докле стигне.
    И други пут иди у клоозет па кад се исплачеш ко мушко, онда нам сервирај неки поховани коментар. И немо се пљујеш, човече. Нисмо ми криви због твоје тренутно тешке судбине.
    А бијо си генијалан, мајке ми.
    Ја сам ти се увек дивио. Осим понекад као сада, мада си задивљено наступио.
    Видиш да нема више пљуцкања као успут. Шта смо ти ми криви?
    Делимо исту трагичну судбину а ти се извлачиш.
    Смањи.
    Панта реи.

  73. Ево један крајње оптимистички коментар.
    Пошто тамо неки елементи одгоре мисле да смо ми коментатори на Васељенској били јако важни, а поготово постмортем па нас прате и сликају сваки секунд, ја сматрам да ће учинити следеће.
    Отвориће нам портал на свој рачун да би ми сви тамо били уторени и да нас имају на оку.
    Само има један проблем.
    Ја уопште не мислим да ће неко толико платити за нас који смо овде у заносу.
    Али ако ви мислите да јесмо, е онда ће нам отворити портал и све нас позвати на ручак приликом отварања.
    Ја једем краставце.

  74. интернационалиста каже
    Када stignemo do stotog komentara uzeću predah i idem da otspavam nekoliko sati.
    Ako ima neko oran, neka me zameni.
    Čim se probudim, vraćam se.

  75. Ја сам писао, али ви нисте реаговали.
    Кина!
    Кина ће крајем Септембра послати у Америку тим да однесе Трампу 200 милијарди долара и да потпишу сада већ ограничени уговор, да би наставила и даље да производи за Америчко савршено тржиште. Не знам да ли ће платити у кешу или ће им Америка дати неповољан кредит.
    Ако вас не мрзи, а ја нећу да вам кажем, пронађите где сам писао о Кини у задњих месец дана и краће.
    Савршено произвођачко друштво плаћа порез за своје савршенство а поготово да се никако не одвоји од савршеног тржишта. У случају одвајања, добија батина и губи своју заносну вредност.
    Јел неко од вас схватио о чему се ради, молим вас лепо?
    Па нисам се валда онолико намучио и обја(њ)шавао односе Кине и Мерике а да све буде џабе??? Чак сам ишао и у далеку истоију и споменуо како су непријатељи Маоовог стварања савршеног произвођачког друштва дигли побуну на Тјенанмену и били десетковани насмрт а касније У Америци па чак и у Србији проглашени страним елементима. Чак сам и ја њих сматрао страним елементима. Био сам титоидно образован. Данас сам излапео и са мојом излапелошћу очо и титоидизам.
    Нико није смео да спречи стварање савршеног произвођачког ткива од кинеских људи. Живео Маоизам. Наравно, у Кини али се проширио и стигао у све државе бившег Варшавског пакта у облику олује уводног степена. А, не Срби. Није ово „зло“ у Србији достугло максимум удара, ово данас је само почетак стварања додатних савршено произвођачких народа и у Европи. Ако Русија пристане а по неким знацима, као што је укидање пензија у Русији(Кина није никад ни имала пензије јер су напреднији и од Руса и од Срба), и Русија ће ускоро изграђивати савршено произвођачко друштво уз помоћ Западног капитала Олигарско-Тајкунског порекла.
    Па кад мислите да схватите кад нам се догодила таква трагедија а настрадала Васељенска затвара и ја вам више нећу објашњавати?
    Нема ништа џабе.
    (Е, сад да видимо ко се није увредио. Ово је тешко и провокативно увредљив коментар, али базиран на основама историјске детерминације Ротш…овај…Света.
    А Свет су АЛО ДАНАС на једној страни Америка са закрпама из Европе које су све нека бивша царства, а на другој страни Кина и Русија такође бивша, али данас још већа царства друге врсте. Индија се чак шта више копрца да буде на обе стране па да загризе макар пола патњи)))))))))

    ПримПрев.
    *Ротш…овај…Свет значи – ЗАПАДНИ КАПИТАЛ у виду технологије и ФИНАНСИЈЕ ЗАПАДА у виду ДОЛАРА!

    Срећан вам празник Рада, Први Мај 1974.

    ПримПревПримПрев.
    **Савршено тржишно друштво – Америка
    **Савршено произвођачко друштво – Кина.
    Оба савршенства су стварана вековима да би им се на крају путеви сусрели.
    А када сам је сусро…
    Онда су им завукли руку уџеп. Без позе и паузе. Данас голицају Сијев џеп изнутра а споља му се осмехују меричким широким дентистичким осмехом.
    Драги пријатељи, није то ништа чудно. Па слично плаћа и Саудија, Катар, Јапан, Росија, Индија, Индонезија, Венецуела, Нигерија, Исраел, Германија, Британија…британија не плаћа, Франција не плаћа јер је сиромашнија од Србије, али добро, помало и Србија. Чак и за то мало, оде све што има.
    Валда сам вам заголицо…ако не ништа друго, макар машту.
    Али, није то толико ни важно.
    То су ЧИЊЕНИЦЕ а да ли ми знамо за њих или не, нема значаја осим бесвести.

  76. „Губитке“ слатког профита од своје јефтине радне снаге, Кина ће морати или бар покушати да надокнади од осталих.
    Јел Србија нешто увози из Кине?
    Е па, поскупеће.
    И у Немачкој, Албанији, Русији и свуда где Кина извози.
    И у Америци, само што ће Америка обе таксе узети себи. Кина од тога нема ништа. Има да плаћа до краја зато што ради а тај рад ће све више плаћати Србије, Бугарске, Румуније и остале државе реслова Света.
    Грубо, понижавајуће, али неком слатко.
    Дошло време за наплату царина од стране Републике КПЈ Кине али на извезену робу, како би платила царине на робу коју увози у Америку.
    Схватате ли или џаба пишем.
    Најебали смо, кратко и јасно.
    А можда је и добро.
    Бар ће Срби почети поново да сеју бели лукац а не да га увозе из Кине.
    Иначе, Србија од ММФ кредита већ плаћа додатне царине Западном капиталу у виду дотирања отварања радних места. Не знам данас, али пре пар година Србија је плаћала отварање радног места у Србији 10000 евра.
    То се зове мој те мота око тарабе.
    Срби свих земаља, јел сте живи?

  77. Svi poslovi koji su sklopljeni ili se sklapaju sa Kinezima prevashodno su u njihovom interesu.
    Oni nam daju kredit i tim novcem se finansira gradnja mostova, puteva…
    Bor, Železara Smederevo itd. sve je to u njihovom interesu i trajaće dok bude tako. Ako i kada se promeni konjuktura-situacija na tržištu, oni će dići sidro i otploviti.
    Koliko smo mi „strateški parneri“ može se videti iz podatka da je naš godišnji izvoz u Kinu nekih 20-ak miliona evra, Bugarska izvozi 500 miliona a Slovačka milijardu evra.
    Nama su i Afrikanci „veliki prijatelji“, braća, kaže Dačić, pa još politika nesvrstanosti, reklo bi se da bi trebalo da imamo povlašćeni tretman u Africi.
    A onda saznamo da je naš godišnji izvoz u Afriku na nivou 20-30 miliona evra a jedna Češka izveze u Afriku robe u vrednosti 1,5 milijardi evra.

  78. Pravilno se piše konjunktura, dakle sa n, evo prilike retrogadnim snagama (em su retro em su gadne!) da me optuže da sam ne Pismen!
    Neki pominju i retrogradne snage ali zašto onda niko ne pominje retroseoske snage?!

    U vezi Kine, a i inače, mislim da je pogubna politka naših vlasti po pitanju ukidanja viza svima i svakome. Ukinuli smo vize Kinezima, Indijcima, Irancima, Kubancima…..pominjemo Pakistance, Afriku….za bezvizni režim. To govori o tome kako mi razumemo potrebu da se zaštiti nacionalni interes, identitet i etnicitet. Da li smo samo mi pametni u Evropi u ovoj bezvi(e)znoj politici?

    • Диван си! Људина да јој нема равне.
      Ја схватам да сам ретро гадна ретроградна снага, али…
      не Писмен
      се пише
      неписмен!
      Није то неписменост, него граматичка неправилност. Омашка и није тешка у коментарима на интернету. Уобичајено, брате. Бар 50%.
      Ево рецимо, код тебе нисам приметио основне грешке.
      На пример, добар део пише ми ће мо
      Ето, то је већ елементарна грешка тешка. Ти си то превазишо.
      Не наседај на шаљиве провокације. Оне нису ни граматички ни језички исправне.

  79. Nevidljiv si. Zajedno sa ovim komentarom. Kada bi meni neko to uradio, ja se iz samopoštovanja više nikad ne bih javio Ti si svoje pokazao.

    • А јој. Било намењено невидљивом а он стварно нестао у виду јуче.
      Не односи се ни на једног коментатора овде присутног.
      Извињавајте ако је неко од овде присутних помислио да сам га запљуно. Нисам

  80. Е нећеш ти ставити тачку, него ја. Мени је мој побратим доделио ту част да ја угасим светло. Према томе,читај следећи коментар…

    • @ Kelner Hvala Ti na lepim rečima.

      Ali da se još malo našalim, Ti mene stalno, evo već 20 puta ispravljaš oko (ne)pismenosti, ovo neka bude zadnji put da si to uradio!
      I Ti mi na to odgovoriš: „Nije 20 puta nego 25 i ne kaže se zadnji nego poslednji put!

      • Ма шалим се. Шта могу када ми дајеш муницију обилато. Нећу више, јер си почео да губиш време и закидаш нас на информацијама. А да си само мало писменији, видео би да се ја врло често гађам зарезима и да неке речи пишем контра редоследом.( виш да сам керуштина. Не могу ја а да не ланем)Мада знам да се насмејем другима када то исто ураде. Запљуно сам бар један чланак недељно зато што га је писао потпуно неписмен новинар.
        Ено и мрак кука због беде других портала и идиотских коментара ка и ја. Верујем да се слично и теби догодило. Ено наш комби пуко једног момента и само што није заплако од беса. Вероватно је прошетао улицама других портала и смркло му се… Није чудо да смо неприметно себе везали за Васељенску. Чак и они антиамерички антисрби покушавају да наставе са коментариањем, али прошло им време. Немаш ским ни да се свађаш. Заиста нисам ни осетио да ми је Васељенска постала толико блиска. Ђаво да га носи. Све што је лепо кратко траје. Не схватиш колико нешто вреди све док га не изгубиш.
        А Срби су врло мало читали Васељенску јер није било ријалитија. Нису Срби криви, али срамота у шта се претворио Српски род. Мало више одбрамбено, али ипак…срамота.
        Идиотска „транзиција“ у земљама Источне Европе и у Русији је као да си жаби лупио потковицу али на погрешно место.
        Мени је необјашњиво да сви ти народи ћуте ко да су попишана прашина и настављају путем самоуништења. Уопште ми није јасно.

    • Вебтрибуне има неких добрих чланака појединачно, иначе генерално, вебтрибуне је ријалити издање ријалити интермагазина, мада се на та два портала може наћи чак и понешто добро понекад. Не ради се о коментарисању него о начину преношења вести. Покушала и васељенска понекад да их преноси али наслови су већ одбојни толико да ти је мука од свега. Чисто кењање колико им воља. Видим, теби се свиђа. Да ниси неки „хаха“ писац на тим порталима?

  81. Kada se pominje kenjanje ( s oproštenjem i izvinjenjem) u čemu, bez konkurencije, prednjače svi glavni (cenzurisani) svetski i domaći mediji i portali da se malo podsetimo te tematike iz ugla zanimljivosti.
    Krajem 19.veka u Evropi su bili veoma popularni petomani ili umetnici prdenja, na nemačkom (furzkünstler). Takvih petomana je bilo još na početku 20.veka, na taj način su gasili sveće i izvodili poznate melodije, zvuk je bio svakako neobičan ali prepoznatljiv. Glavni “majstor” je bio Joseph Pujol koji je 1892.g. debitovao u pariskom Mulen Ružu. Kažu da je njegov honorar za nastup bio 2,5 puta veći od tada svetski popularne glumice Sare Bernar.
    Ima jedna anegdota na ove (š)kakljive teme. Edvard de Vir, erl od Oksforda, početkom 17.veka učinio je poklonjenje pred engleskom kraljicom Elizabetom i tom prilikom mu se omakao prdež zbog čega se tako postideo da je otišao na putovanje dugo 7 godina.
    Kada se konačno vratio i opet pojavio na dvoru kraljica mu je rekla:
    „Moj lorde, ja sam zaboravila na onaj prdež“!

    • Добар ти овај књижевни осврт.
      Него, како то да ниси изнео ни један податак о певачима одназад у Америци и њиховој популарности?

      • Ako aludiraš na pederaste među pevačima u SAD, ne poznajem baš tu materiju previše jer me i ne zanima, pretpostavljam da im je takva orijentacija bila prednost.
        Znamo kako stvari funkcionišu u Holivudu, ko tu kadrira, a slično je i u muzičkoj industriji. Čitajući pre više godina jedno lagano štivo na temu ljubavnog života holivudskih zvezda pročitah da ( to se odnosilo na vreme 1980-ih čini mi se, pa i ranije) heteroseksualnih muškaraca (dakle normalnih) među holivudskim glumcima ima koliko i “kokošaka sa sisama”!
        Reče Bizmark da ako želimo da poštujemo-volimo zakone i kobasice potrebno je da ne znamo na koji način nastaju, dakle da ne znamo kako se prave, uz kakve sve sastojke, interesne grupe, (g)lobiranja, uslovljavanja i slično.
        Pretpostavljam da bi se slično moglo kazati i za mnoge holivudske zvezde ili čuvene pevače, grupe itd.

  82. Милко Цвијовић

    Још ме је стид на његов ред колико су медији слободни у Србији у којој је умоболни копилан шиптарски на лоповску и преварантски начин отео државу СрБском народу.
    Иде вријеме и дешавања када ће Срби из Србије вратити власт Србину земљоделцу и ратар, тако што ће комунистички олош и фукара пречанска бити уништена и старта.

    Нека буде по промисли Божијем и нек нас Он чува и штити!

  83. Није исто жена и Васељенска. Жена лепо каже
    Ил ме жени, ил ме се окани!

  84. Samuel T.Francis, sjajni američki pisac i kolumnista, danas nažalost pokojni, napisao je 1997.g. izvrsnu kolumnu „Nacionalizam, pravi i lažan“ u kojoj je demaskirao lažni nacionalizam američkih tzv.neokonzervativaca koji su postali zla kob SAD. Oni su propagirali a čine to i danas globalizam zaodenut u nacionalnu i nacionalističku retoriku a sve pozivajući se vrlo selektivno na Hamiltona, Linkolna, Henri Kleja, Teodora Ruzvelta…
    Slično radi i Makron, njemu je savete i instrukcije da zastupa tzv.nacionalni globalizam dao, između ostalih, Žak Atali, jedan od istaknutih propagatora globalizacije. Fraze koje koristi Makron mogu biti nacionalne, patriotske, francuske, umeju one da p(r)obude emociju Francuza a pravi cilj je globalizacija, svet bez identiteta, sa posledičnim nestankom svih autohtonih evropskih naroda.
    A.Vučić, umesto da se opredeli za ideologiju sličnu V.Orbanu, prigrlio je politiku ovih gore navedenih, njegove fraze su nacionalne, sa mnogo nacionalnog patosa i patetike, a suštinska politika je globalistička, promigrantska, univerzalistička, pa tako i antinacionalna.

  85. Zapad!
    Septentrion, oni uvek nešto naprave, počnu da slave i fale i na to nešto navlače ceo svet. Onda se nađe neki Čomski ili Francisko i to počne da demistifikuje kao nešto nevaljalo, Zapad ih objavi kao istaknute i dubokoumne filozofe, mislioce „našeg“ doba i opet na to navlači ceo svet.
    Nema sumnje da su pametni ljudi, ali to ti nekako dođe kao sam prdi, sam kolo vodi.
    Jel možeš nešto da nam nađeš šta su na sve to govorili velikani kao Dučić, Rakić, Šantić, Tolstoj, Dostojevski pa Putin, Šojgu i naravno, ja i ostali savremeni teoretičari Istoka…
    Nije velika kritika. Mala, ali je kritika gledanja stvari samo sa jedne strane.
    Rekoh ti, sami prde, sami kolo vode.
    Balans je majka znanja!
    To sam upravo ovog momenta izteoretiso. Inspirisalo me nebalansirano gledanje iako ti možeš to i šire.
    Upusti se u avanturu i samo zaplivaj.
    Neš se udaviti u Severnom ledenom moru, samo nemoj dugo.

  86. Čitam i te i druge autore svakako, pratim šta kažu mnogi današnji ruski mislioci na aktuelne teme, upoređujem ih sa zapadnim. Kada si pomenuo Dučića i njega bismo mogli da proglasimo za izdajnika po Rišeljeovom obrascu: „Pokažite mi dva reda ispisana rukom najčasnijeg čoveka i naći ću razlog da ga obesim“.
    Dučić je npr.govorio ( parafraziram u nastavku sve po sećanju) o dva istoka, budističkom i ovom našem balkanskom, toj „turskoj pustoši“ i „neviđenoj bedi u kosmosu“, predlagao je da strani turisti ne dolaze kod nas narednih 100 godina-to bi bilo otprilike do 2030.g.
    Rekao je i da je njegov život, u književnom i saznajnom smislu, počeo dolaskom na Ženevsko jezero, na Zapad. O „lepotama i čarima“ tzv.Istoka, pogotovo Orijenta, napisao je izvrsne eseje, „Levant, to je odista najsićušnija reč…Nema odista, ni veće laži nego što je takozvana čar Istoka, koju su opevali evropski romantici. Osim sunca ničeg nisam našao ni na azijskim ni na afričkim obalama, ni lepog ni pametnog“.
    Govoreći o jednom našem ministru, rekao je da je on „patriota jer većma ceni Terazijsku česmu u njenoj uljudnoj skromnosti od rimske pijace Navone izgrađene u raskošnom baroku“.
    Koliko je Dučić pisao o Dubrovniku, Dubrovački madrigal, Dubrovački rekvijem, Dubrovačke poeme… reče za njega Milan Kašanin da je „bio trajno opijen lepotom mediteranskog latinskog sveta i kao da nije bio pravoslavljanin“. Dakle imamo dovoljno razloga da Dučića proglasimo za izdajnika i damo ga obesiti! Mogu i o Šantiću ili Rakiću i pomenutim Rusima ali već sam preopširan!

  87. Ал си га нашо!
    Ај да се скроз покењамо и да бесимо нашу прошлост.
    Јако ми личи на ЦИЈА сејање историје по Србији.
    Па кад пишеш о мртвима, а поготово Србима
    Де мортибус омниа бона.
    Тако како ти пишеш, на Западу нико не пише о својој прошлости. Ако нема ништа добро, они измисле. Славе Наполеона као хероја а не као гилиптера који је сатро пола Европе и пола Русије низашта. Они проналазе све најлепше о Клинтону и свим својим писцима. Ми Срби проналазимо само најцрње.
    Самопљување је карактеристика нових трендова и нових нових на Балкану и Србији.

    • SVETO TROJSTVO : Gospod Bog........Gospod-a vlasnici.........gospoda gologuzana

      Septički-tri-on………..ne pljuje vlastitom pljuvačkom…………on………jezik vlaži sa zapadnom………fino upakovanom……..!!!!!!!!!!!

      Prefinjeni prezir prema Istoku………..koji ima osobinu podsvesnog………..stekao je čitanjem zapadnog smrada………a da mozak nije uključio……….NIKADA……….!!!!!!!!!!!!!

      Uključivanje mozga……….je veliki problem……….čak, i, kada znaš…………kako se to radi……….a kad bi ga, ipak, uključio……….prvi problem sa kojim bi se susreo………….bilo bi pitanje zapadne moralnosti……….!!!!!!!!!!!!!

      Međutim, lakše je lagano i ležerno seruckanje po Istoku……….nego ozbiljan sukob sa „moćnim i kulturnim“ Zapadom……….!!!!!!!!!!!!!

  88. Ako treba da pojasnim stav o Dučiću naglašavam da ga veoma cenim i da su se mnogi njegovi stavovi pokazali relevantnim i danas i da bi shodno tome trebalo da ga i u ovo vreme sledimo u mnogo čemu. Samo je pogrešno i apsurdno svrstavati ga u antizapadnjaka i mislioca Istoka, ponudio sam argumente za takav stav a ima ih još mnogo.
    Nisam nekritički hvalitelj Zapada, znam koliko su bili kroz istoriju cinični, često sirovi, surovi, sebični ali gledam kritički i drugu istočnu stranu, što ovde mnogi potpuno ignorišu.
    Razlika između Zapada i Istoka je kao razlika između dobrog i lošeg konja. Dobar konj (Zapad) ima stotinu mana ali vredi-radi, dok loš konj ima samo jednu manu, jednostavno ne vredi ništa!
    Kada kažem Zapad svakako ne mislim na današnju EU, gej parade, rep muziku itd.
    Ima istine u rečenici da su Latini stare varalice, ali je tačna i ona druga rečenica o verolomnim, lažljivim V(B)izantincima.
    Mi imamo problem i sa Zapadom, ali mnogo veći, dublji, sveobuhvatniji, pogubniji je naš problem sa Istokom, koji nas je razorio mnogo više od Zapada, karakterno, moralno, genetski, ekonomski,…Sklonost ka lažima, korupciji, nemaru, nesolidnosti mi smo stekli od „bolesnog, čamotnog, otrovnog Istoka“, a to važi i za Ruse.
    Da li će svako od nas u bilo kojem poslu, bilo koje vrste, imati veće poverenje u reč jednog pravog Islanđanina, Nemca i Danca ili Bugarina, Moldavca, Pakistanca, Turčina, Grka, Libanca…? Iskren odgovor na ovo pitanje sasvim raspršuje sve dileme na relaciji Zapad-Istok.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.