Ким Џонг Ун (Фото: РТС)
Ким Џонг Ун (Фото: РТС)

Кимов шах-мат Америци

Ракета Хвасонг-15 (на слици испод) коју је Северна Кореја тестирала 28. новембра ове године представља отелтоворење свих америчких страхова и право правцато чудовиште у поређењу са било чим другим што је Пјонгјанг раније лансирао. Њене техничке карактеристике у потпуности оправдавају изјаву Ким Џонг Уна да је тиме нуклеарни програм његове земље ,,комплетиран“. Хвасонг-15 су у протеклим недељама многи поредили са америчким ,,Титаном 2“ којим је Вашингтон у току Хладног рата могао да запрети допремањем својих најразорнијих мулти-мегатонских хидрогенских бомби на други крај света. У медијској бури која је након пробе уследила, фокус је углавном стављан на задњи део ракете, односно њен погон, којим је пројектил стигао до висине од 4.475 km (поређења ради Међународна свемирска станица се налази на висини од око хиљаду километара), на основу чега се процењује да би њен домет у даљину износио око 13.000 km – што је сасвим довољно да стигне до било које тачке на територији САД.

Заиста, у поређењу са дометима раније тестираних пројектила, несумњиво је да севернокорејска ракетна технологија постаје све напреднија и софистициранија: Хвасонг-14 лансиран четвртог јула имао је домет који се процењује на између 6.500 и 6.700 km, а исти пројектил лансиран 28. јула показао је да овај модел ракете може да досегне раздаљину од 10.000 километара што је већ било довољно да угрози велике америчке градове попут Денвера или Чикага. Осим тога, лансирано је и неколико других ракета средњег и великог домета, и то не само из стационарних ракетних силоса, него све чешће са мобилних платформи, а најмање једном и са подморнице.

Посебности ракете ХВАСОНГ-15

И сам стил лансирања шаље посебну поруку – оно је извршену ноћу, са мобилног осамнаестоточкашког ракетног лансера домаће производње (за разлику од раније коришћених кинеских шеснаестоточкаша), и то при симулирању оперативних услова какви би владали у ратном стању. Ракета је по трајекторији којом се кретала била изложена физичким и температуралним изазовима какви би владали и у реалном оперативном сценарију, што додатно указује на то да Пјонгјанг не блефира у погледу функционалности свог ракетног арсенала, као и да може да се ослони на сопствене капацитете у клими тоталних санкција.

Међутим, оно што Хвасонг-15 чини премијерним налази се на његовом предњем крају, односно у бојевом товару. Димензије ракете указују на то да би она могла да понесе терет од око једне тоне. Ово је важно јер је велики број аналитичара скептичан у погледу тога да ли је Северна Кореја уопште у стању да монтира нуклеарно оружје на балистичке ракете које лансира, односно да ли је у стању да произведе нуклеарно оружје довољно малих димензија. Са капацитетом какав има Хвасонг-15 то питање постаје превазиђено. Штавише, уколико су севернокорејски научници заиста успели да произведу минијатурно нуклеарно оружје (а процене америчке обавештајне заједнице из јула ове године кажу да јесу) то би значило да Хвасонг-15 може да понесе неколико нуклеарних бојевих глава, као и мамце и ометаче за ракетне штитове. Ту настаје прави проблем за Американце.

Суштина проблема је једноставна – на садашњем нивоу технолошког развоја практично је немогуће пресрести интерконтиненталну балистичку ракету. ,,Практично“ постаје ,,апсолутно“ немогуће када интерконтинентална балистичка ракета носи неколико бојевих глава. Наиме, било би довољно да Хвасонг-15 буде опремљен са свега три нуклеарне бојеве главе па да амерички системи ракетне одбране буду савладани у случају лансирања неколицине оваквих пројектила. Ради се о једноставној математичкој рачуници. Тзв. ,,Копнени одбрамбени програм за пресретање на средини трајекторије“ (Ground-Based Midcourse Defense Program – GMD; на слици испод) који представља тежишно средство одбране САД од ракетног напада из Северне Кореје се састоји од 44 пресретачке ракете распоређене у силосима на Аљасци и у Калифорнији. Стопа поузданости пресретачких ракета је прилично ниска, па је тако неопходно лансирати 4-5 њих како би пресреле једну балистичку ракету са процентом поузданости од око 97 осто.

То значи да је читав штит ефикасан једино до броја од 11 балистичких ракета са којим би се потенцијално суочио. Све преко тога би савладало систем. Према томе, хипотетички гледано Северна Кореја би са свега четири пројектила Хвасонг-15 опремљених са по три бојеве главе могла да савлада четрдесет милијарди долара скуп систем ракетног штита. Евентуално дуплирање пресретачких ракета и инфраструктуре ракетног штита било би неупоредиво скупље и спорије од дуплирања ракетног нуклеарног арсенала Пјонгјанга, па према томе није рентабилна опција. Други системи ракетне заштите, попут морнаричког ,,Еџис“ (последња слика) монтираног на бродове око Јапана или ,,THAAD“ и ,,Патриот“ стационираних у Јужној Кореји, Гуаму и другде на пацифичкој позорници имају још слабије шансе за пресретање балистичких ракета и показали су се као (у најбољем случају) половично поуздани чак и у сасвим повољним условима тестирања. У суштини, анализа се своди на то да је потенцијал севернокорејског нуклеарног арсенала реалан, док потенцијал америчког ракетног штита то није.

Суморни закључци о капацитетима ракетних штитова навели су америчке ратне планере да поставе питање другачије – да ли је могуће оборити ракету одмах по лансирању уместо пресретати је у терминалној фази лета? Иако звучи као логично питање, у опративној пракси ово би било изразито комплексно. Наиме, како би интерконтинентална балистичка ракета била оборена одмах по лансирању, било би неопходно да се бродови ,,Еџис“ система налазе на правом месту у право време, односно тик уз територијалне воде Северне Кореје, а можда и унутар њих, и то близу тачке лансирања пројектила. Чак и уколико би све то било остварено, пресретачке ракете ,,Еџис“ система имале би свега минут или два пре него што би ракета развила брзину и достигла висину на којим би било немогуће сустићи је и оборити.

Може ли помоћи Ф-35?

Иако ове чињенице наводе највећи број експерата да одбаце могућност обарања ракете по лансирању, републикански конгресмен Данкан Хантер је почетком овог месеца изнео егзотичан предлог о употреби вишенаменског борбеног авиона пете генерације типа Ф-35 (на слици испод) као средства за пресретање интерконтиненталних балистичких ракета. У брилијантном примеру лобирања за хипер-скупи аеронаутички производ Локид Мартина, конгресмен Хантер је предложио обарање севернокорејских ракета одмах по лансирању употребом пројектила AIM-120 AMRAAM лансираних са ,,стелтних“ авиона Ф-35. ,,То је као Божја интервенција… Имате Ф-35, имате AMRAAM и можете са неба да обарате ове ствари како крену горе.“ – готово поетично је констатовао овај републиканац.

Како је већина присутних са дозом подсмеха одбацила овакав предлог услед чињенице да би он подразумевао непрекидно присуство најскупљег авиона у историји на небу изнад најгушће мреже ПВО на свету, компанија Нортроп груман која учествује у развоју Ф-35 је пожурила да у нешто другачијем облику укаже на пресретачке способности овог авиона. Тако су однекуд ископани резултати тестирања из 2014. године у којем је Ф-35 захваљујући свом ,,Дистрибуираном систему апертуре“ (Distributed Aperture System – DAS) регистровао интерконтиненталну балистичку ракету моментално по њеном лансирању, а потом тачне податке о њеној локацији и предвиђеној трајекторији проследио бродовима ,,Еџис“ система који су је потом на основу тих података пресрели.

Иста размена података била би могућа и са другим системима ракетне одбране попут ,,Патриота“, ,,THAAD“ или ,,GMD“, при чему ваља поменути да домет ,,DAS“ система на авиону Ф-35 наводно износи импресивних 1300 километара за детектовање објеката попут балистичких ракета. Упркос томе, Ф-35 наравно не би могао да замени постојећу мрежу сателита и радара намењених детектовању лансирања интерконтиненталних балистичких ракета, али би у оваквом оперативном сценарију, у комбинацији са другим средствима, предствљао значајан тактички допринос прецизности пресретачких система. Или макар тако тврде Хантер и екипа из Нортроп грумана.

Основна мањкавост овог предлога је што он превиђа да би у било каквом ратном сценарију Пјонгјанг лансирао на десетине интерконтиненталних балистичких ракета, па се поставља питање колико би то Ф-35 требало држати на непрекидном дежурству око Северне Кореје? Осим тога, колико дуго би САД могле да издрже такав темпо пре него што трошкови непрекидног држања ових авиона (чији сат времена лета кошта преко 40.000 долара) у ваздуху постану неподношљиви? Ту су и друга питања. Колика би штета била нанета америчком угледу уколико би дошло до евентуалног обарања овог софистицираног авиона застарелом севернокорејском ПВО? Да ли би овакво понашање изазвало нуклеарни рат уместо да га спречи? Чак и да су одговори на сва ова питања умирујући, представници Нортроп Грумана кажу да ће, иако су резултати тестирања из 2014. успешни, проћи бар још три године док овакав вид интеграције Ф-35 са осталим системима ракетног штита не буде потпуно функционалан и поуздан.

Све ово би требало да послужи као довољно уверљива аргументација да језик силе и војних решења једноставно није прикладан у комуникацији са Северном Корејом, као што није прикладан у комуникацији са било којом другом нуклеарном силом. Колико год болно то било за некадашњу империју, Вашингтон би морао да се суочи са тиме да се, упркос свим уложеним напорима, Северна Кореја неће денуклеаризовати. Режим из Пјонгјанга се једноставно неће одрећи свог јединог гаранта опстанка и одвраћања америчке војне интервенције. Трампова мачо поза и уверење да је могуће ,,разоружати“ Ким Џонг Уна на овом стадијуму развоја нуклеарног програма су знакови застрашујуће погрешног сагледавања реалности, опасних по светски мир колико и појава Хвасонг-15. утолико пре што његову употребу чине извеснијом.

Време за спречавање Пјонгјанга да прибави софистицирану нуклеарну и ракетну технологију је давно прошло и САД би требало да се суоче са поразом своје досадашње севернокорејске политике и прилагоде се новонасталој ситуацији уместо да узалудно покушавају да врате сат уназад. Притом неуспех да се Северна Кореја денуклеаризује не значи да САД више немају интереса које би требало чувати у односу према Пјонгјангу. Напротив; један такав интерес би, примера ради, било спречавање пролиферације ракетних и нуклеарних технологија из Северне Кореје ка другим државним и недржавним актерима. Још један интерес било би избегавање нуклеарног армагедона. Средства за постизање ових интереса не налазе се међутим у Пентагону, него у Стејт департменту. У дипломатији и дијалогу уместо у сили и претњама. На крају крајева, и у разумевању тога како страх земље која је изгубла 30 одсто свог становништва у рату са Америком педесетих обликује њене спољнополитичке приоритете данас.

Војислав Гавриловић / Нови Стандард

3 коментара

  1. Moj predlog Americi bi bio da kada krenu umesto bombi ponesu hranu i bacaju je iz aviona gladnom narodu Severne Koreje pa ce narod jurnuti za hranom i onda tu hranu bacati u izobilju a ogladnela vojska ce napustiti polozaje i tek onda napasti raketne lansere i unistiti te krvolocne Hvasong – 15 i zastiti dobri i slobodni demokratski svet ili da u helihopterima povedu ove juznokoreanske specijalce da oni kao sita vojska preuzmu od gladne vojske te lansere.
    Siguran sam da ovaj moj plan ima vise sanse na uspeh negoli vojnicki napad na Severnu Koreju.
    Sta Vi ostali mislite o ovom mom predlogu.

  2. Мени се чини да сам негде читао пре неколико година да је део своје нуклеарне технологије С Кореја продала Ирану. Не знам шта ми Срби чекамо.
    Валда дозволу од Америке?
    Киме, шири даље.
    Племенито срце Кима неће дозволити само Америма, Русима и Британцима да униште планету.
    Поделиће он њихову бол са још неким државама. Сви да буду заслужни.
    Демократија, прагматичност и транспарентност, трити идила америчке дипломатије, изгледа се шири светом.
    Само не из Америке.
    Надам се да ће се свађати бар још пар деценија.
    А после, кад ја умрем и остане тело…
    Ма знам да је себично, нехумано, брезобразно и некултурно…
    Али ипак сам за нуклеарни мир бар док сам ја ту.
    То вам даје веће шансе да и ви остарите. А овако ако они то пласирају већ данас и отсеку мени мој главни део старости, вама ће отсећи младост.
    Дакле, жеља ми јесте себична али идилична.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Није игра: Лична хемија између Путина и Трампа покренула ствари с мртве тачке (видео)

После данашњег састанка лидера Русије и САД свима је јасно да речи ...

(Фото: Тинксток)

Американци ухапсили Рускињу под оптужбом да је шпијун

Вашингтон-Рускиња Марија Бутина, која живи у Вашингтону, ухапшена је и оптужена за ...