Дејвид Петреус (Фото: Танјуг/АП)
Дејвид Петреус (Фото: Танјуг/АП)

Mедијско докрајчење Србије

Најава да ће амерички инвестициони фонд ККР преко бившег првог човека ЦИА, Дејвида Петреуса, уложити још око 300 милиона долара у потпуну доминацију  глобалиста на овдашњим ТВ станицама, међу кабловским оператерима, и у домаћој штампи, сигнал је да се приводи успешном крају пузећа колонизација српских медија.

Како ствари већ сада стоје, стратегија запада „освоји и покори“ компрадорским елитама изнутра уз помоћ медија трабаната, „а без испаљеног метка“, очитује се у потпуној пацификацији домаћег критичког промишљања. За које нема места ни у једном од медија  и чиме се постиже потпуна нирвана парламентаризма и демократије.

Та тема која је до јуче бола очи „борцима за људска права“  Соње Бисерко и Наташе Кандић одједном није интересантна. Ни у Вашингтону ни Лондону ни Берлину. Управо су одатле,  а због „одсуства слобода“ рушили и успешно срушили, уз бонус од уложених 100 милиона долара, Милошевића. Уз „демократску“ помоћ поражених учесника осме седнице либерализованих комуниста . Колико демократа, а колико сецикеса уверили смо се.

А ситуација је данас неупоредиво гора, а посебно стање медија који су у време „тиранина“  Милошевића као опозициони, а под контролом Сороша, имали претежан утицај у јавности у припремању пуча „готов је“ 2000.

О томе сведочи одсуство било каквих негативних коментара и таласања око крајње нетранспарентне политике  колонијалног управника, председника Србије, а односи се и на најављену скандалозну и антиуставну одлуку да Србија присуствује самиту у Софији.  Да не би, наводно, „пријатељима Бугарима забили нож у леђа“.

Вест  да је Петруес  без много буке „прошао кроз врата“  провучена је „испод жита“. Или, како се сада популарно каже , „уденута је испод радара јавности“. окренуте у међувремену риалитијима Шешељевих  и Вулинових перформанса. Провоцирања дежурне мете Хрвата. Циљ је, као у увек до сада, успешно дизање магле над домаћом стратешки погубном политком предаје медијског простора, Београдског аеродрома, присвајања Нишког и све ближег признања Косова.

Наиме,  вербални  „бал под маскама“ препун  лажног патриотског бусања  уходаних галамџија и провокатора  добро је дошао и у комшилуку обузетом сопственим  скнадалима. А добија први степен важности у српским медијима  управо захваљујући Петреус матрици.

То је спиновање и прикривање преко изазваних бура у чаши воде, какав ће рецимо бити и реконструкција владе  и крајњи избор градоначелника Београда, суштине компрадорске праксе домаћих глобалиста. Мањинским, али већ пуним као брод деоничарима транзиционе пљачке  Србије вредне преко 100 милијарди долара. До сада.

Поход вестернизације и  вулгарне комерцијализације овдашње „седме силе“, сведене на  испразни сензационализам и операције „лажних застава“ је углавном   прозирно преузимање стила ЦНН или посестриме Ал Џазире. Присутна релативно дотерано само      на ТВ Н1, нешто мање замаскирано као домаће а страно на такозваној државној телевизији РТС.

Али највидније  и у паметованњу трилатералних  „аналитичара“ са Дедиња из водећег дневника Политика. Он и група још не могу да се ману клинтонистичке пљувачке  инерције у блаћењу Трампа. Мада је то данас, када он, звали су га „Пинокио, лудак са дубоком државом“ или без ње, и то ћемо сазнати по обичају касно, одлучује о судбини Балкана. Не само Косова него колико сутра и Војводине или Санџака. А то писање је,  бар наизглед, крајње непродуктивно и за самог Вучића.

Или је баш тако пројектовано да изгледа да у политици једно говоре, а друго раде, које замагљује  Петереус уређивач као врста страног притиска на власт да случајно не скрене са пута без алтернативе. Да одабрани медији уређивани споља редовно сигнализирају председнику шта му ваља чинити. У томе се истичу сви недељници, да не прескочимо  лист Данас, а следе новоотворене телевизије.

Стиче се тако утисак да  Петеус медији и технологија  далеко више утичу на председника и његове одлуке  него што он наводно диктира њихову уређивачку политику у коме је и даље на командном мосту недирнуто новинарско и културолошко језгро друге Србије.  Само као транзитна станица за проток налога праћених синекурама за обављени посао.

То иде дотле да  „прво“ аналитичко перо најстаријег листа на Балкану колумном  директно прети Вучићу да се случајно не поведе и седне за столицу   „националистичког“ Орбана. Или прихвати идеје наводно ксенофобне Вишеградске групе.

То да новинар са висине, а са очито дебелим леђима од Вашингтона, мало мало соли памет првом човеку државе, та пракса тешко да је виђена у журнализму од настанка па до данашњих дана. Поготово не за време  колаборационисте Недића у Србији. Оној „ослобођеној“ где су очеви првих пера про НАТО аналитике без много пардона осуђивали 1994. и 1945, због издаје . По кратком поступку због „ сарадње са окупаторм  као класни непријатељи.“ Која је, гле, данас као „нужно зло“ у основни вид сараднје са неоколонијализмом, новим нацистима.

Управо зато   „петреусизација“  свеукупног, посебно водећег новинарства у Србији, очито има  далеко више политичку него комерцијалну позадину. Јер подухват још увек не доноси дикректне  материјалне добитке. Више је то улагање у потпуну информативну доминацију центара моћи атлантизма  у области информисања и даљем слуђивању српске јавности, утирање пута за наопаке одлуке елите на власти.

Своди се на директивну улогу странаца, правих  власника српског медијског простора и свих уредничких политика,  да се креирањем сталне информативне шизофреније и поплаве лажи олакша усмеравање  Вучићеве слугерање политике у финале самоокупације.

У овој завршној фази у току је офанзива у штампаним и ТВ медијима, споменимо само интервју ХЕПИ  Марића са Харадинајем, и резултате анкете ЛИХТ Богосављева да се „добровољно“ одрекнемо Косова. „ Јер нема алтернативе“, нити, како стално сугерира  председник, комбинације у којој било шта добијамо. Осим претњи и најава да смо сви.. сви.. сви потенцијални Ђурићи. Ако затреба.

И зато се референдум у фази кројења, који се сада само узгред помиње, а после дебакла унутрашњег дијалога који се не може сакрити, већ сада кроз сугестије аналитике третира   као пресецање чвора „вишевековних патњи“, а евентуално НЕ постављеном питању, јасно представља у пропагандном цунамију као откачено сечиво гиљотине.

У сваком случају, обећава се са ДА крај мрцварења око питања о којем, по наручениим  статистикама, већина у Србији наводно више не жели ни да размишља .. . .Такав расплет, руку на срце, на време је најављен овдашњој јавности. Предочила га је још 2008. Хилари Клинтон у Београду.

Тада је председнику Тадићу саопштила: „Ми стојимо на становишту да  ће неред у Србији најбоље поспремити они који су га и изазвали.“ Дакле, социјалисти и радикали. Данас су ти редизајнирани комунисти  опет на власти, не као црвени интренационалисти, већ црни глобалисти, исто толико миљеници западне политике и петреус пропаганде колико су били куђени у време агитовања на отпор америчким плановима.

Пре свега оним  да углаве своју војну  базу државу „Бондстил“ тик уз кључаоницу Балкана. А све под маском сецесије Косова на  стратешки драгоценом путу свих путева, раскрсници између Азије, Африке и Европе.

То је заправо једини смисао „пута без алтернативе сталног  и пролонгирања приче о отварању поглавља, чиме се даје довољно времена  за прихватљивост нових и све суровијих уцена и диктата, о чему корумпирани медији једноставно ћуте. Баве се описивањем мађионичарских чуда и жонглерајем испод балканске шатре.

У томе, кроз вешто разрађену стратегију саветодаваца „деливери јунитс“  и НВО уз псећу оданост уредничких кадрова на синекурама и ТВ и писаних медија подједанако  успешно и упорно учествују такозвани Вучићеви медији, али ништа мање успешно и „опозициони“.

Ови други, и поред  лајуцкања, не оспоравају онај основни  стратешки безалтернативни правац политике напредњака  и непогређивост вође „ самодршца „ У ствари, само зналачки  кастигованог егзекутора, али не и правог креатора стратегије политике  растурања и распродаје Србије. Дириговане из центара моћи запада и интересних лобија некона.

Напротив, да се Срби не сете, сви назови недељници, нинови, времена и остали  медији са сорошевских и других јасли, пратећи катастрофу отимачине и безакоња, искључиво  их приписују владарској страховлади и самовољи и олошократији око њега .- .

Притом са висине они изазаивају на мегдан вешто пројектованог новог Ибија, чиме се  доказују у кругу двојке и пред публиком у НВО, која у сенци и те како делује у актуелној политици власти и њеним „добицима“. Саветује председника да се што пре отараси баласта Косова. Вешто смишљено, нема збора. Али, није то домаћа, хајдучка  памет свих владајућих елита Србије. За то брине Тависток институт у Великој Британији.

То што се иза  владарске „самовоље“  дају ипак наслутити путокази и игрокази страних  ментора компрадорски петерсус медији не коментаришу.  Из простог разлога што је за њих 5. октобар и даље револуција. А њен херој који је тражио више НАТО бомби и даље   Ђинђић као узор демократије. Никако први директор предузећа за пељешење Србије, чији

лажни независни медији и зависна опозиција по задатку вешто надограђују имиџ Вучића  као деспота, у ствари од стиропора, а од јавности крију као змија ноге да је јунак њихових  квази оштрих анализа у ствари самодржац, али на туђем ауфенгеру, послушник у позицији некаквог бурлескног српског  Ибија, самонабеђеног апсолутног господара српске стварности.

Данас та самоокупациона  колонијална штампа, изданци троцкистичке празилук идеологије србојугословенства, исто као и њени ментори, не само веберијански  председник, пљуцкају на Србију са својих елитистичких висина.

Третирају је  као обичну алајбегову сламу, препуштену „прет а портер“ сваком  од алавих комшија. На шта су пристали колективно предвођени Борисом још уочи избора 2012.

Од тада медијски  подофицири , петерусијанци , са капетаном, и копмиларом  деле плен и синекуре гусарске демонкратизације Србије . А посада, новинари галиоти, привезани уз нешто хлебова и воде за курс и интересе оних који се спремају  на нове походе, срећни су да везују дан за даном. Показаће се да је дејство медијске агресије и окупације запада на Србију постигло више у оваквом докрајчењу Србије него тоне ракета и осиромашеног уранијума. Расутог по њеној територији за вечна времена.

Драган Милосављевић

3 коментара

  1. Istorijski članak Gospodina Milosavljevića.
    Očigledno je živeo i proživeo svaki detalj od 2000. na ovamo.
    Hod po mukama srpskih medija je krenuo kao i sve tajkunizacije u Srbiji. Prvo malo „privatno“ pa preko austrijeske i nemačke „pomoći“ da bi na kraju stigli do petreuzacije.
    Tako će i svi „srpski“ tajkuni završiti ako već nisu.

  2. Pratim pomalo i događaje u SAD i vidim da se pametni ljudi vajkaju kako su pogrešno procenili da će se dolaskom Trampa proširiti medijske slobode, da će biti više onih koji će moći npr. da hvale Trampa, ali se to nije desilo, već upravo obrnuto. Prostor medijskih sloboda se i tamo smanjuje, u tzv.mejnstrim medijima moguća je samo politički korektna retorika, kao i kod nas. Obični Amerikanci su takođe žrtve ovih medijskih ribara ljudskih duša koji bi i ovde da ispiraju mozgove svojim „globalističkim agendama“. Nama preostaje da stvaramo sopstvene medije i mesta gde se može koliko-toliko slobodno iznositi mišljenje, sučeljavati stavove i pokušavati što većem broju naših ljudi objašnjavati koliko im glavni mediji ispiraju mozak i kako nas kontaminiraju (i) na naučnoj bazi. Muškarce kroz sport, žene kroz modu, a sve kroz muziku, filmove, zabavu…Nadajmo se da će doći vreme kao uoči kraha komunizma 1980-ih kada će ogromna većina ljudi shvatiti da je car go i da je potrebno potpuno drugačije promišljanje stvarnosti.

    • narod je , kako prokleti masoni kažu, „poslušna životinja“.

      I on, kao mnoštvo, nikad ništa ne shvata, jer informacije prima od autoriteta sile, tojest vlasti i moći.
      Gladan čovek sanja o hlebu, nemoćan o moći, nažalost.
      Povodljiv čovek želi da ne talasa, da ne bude izopšten, i iz straha usvaja sve što autoritet medija kaže.

      Pad komunizma je bio kao i peti oktobar. Zajedno sa čaušesku epizodom. Režirana pozorišna predstava, koja u sinergiji sa nuklearnom pretnjom, lomi duh pojedinca.
      To su one „istorijske sekunde“ kada se stepen represije na pojedincu kvalitativno (ali ne kvantitativno) menja.

      Proleteri se nikad neće pobuniti, kao što Orvel navodi, jer ne raspolažu znanjem (koje je moć) a ni moralnim kompasom (koji im ne funkcioniše), zbog pretežno fizioloških potreba u svom življenju.

      Jedina pobuna, koja je moguća, je pobuna iznutra. Rušenje okova iluzije. Pobeda slobodne volje pojedinca, koju je opisalo Jevanđelje.
      Zato pravoslavlje i jeste najomraženiji neprijatelj ovog, po svemu satanističkog, društvenog uređenja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Без јаке индустрије иде тешко: детаљ из производње "ИМПОЛ-Севал" - Севојно (Фото: Политика)

Лажна режимска бајка о реиндустријализацији

Београд – Индустрија у српском и немачком БДП-у учествује са 25 одсто. ...

Чеда оптужио Захарову да успорава пут Србије ка НАТО-у

Београд – Чедомир Јовановић је поодавно за амбасаду САД најпожељнији политичар у ...