(Фото: Профимедиа)
(Фото: Профимедиа)

Министарство просвете сексуализује Србију (4.део)

Пети разред и стериотипи

У књизи „Педерска бригада“ др Ратибор Ђурђевић, чувени српски психијатар који је годинама радио у Америци, упозоравао је још на време оно што смо могли да спречимо, само да је било воље и осећаја одговорности према држави и нашој деци:

Весна Веизовић (Фото: Васељенска ТВ)

Весна Веизовић (Фото: Васељенска ТВ)

„Напори хомосексуалаца да себе прикажу нормалним подсећају ме на једног чудака своје врсте који је био мој пацијент. Неки дведесетшестогодишњи осуђеник из моје групе за психотерапију у затвору града и округа Денвер често је изазивао смешкање осталих затвореника када би излагао своју омиљену тему. Он је био лопов и ситни преварант још од ране младости. Живот је проводио у заводима за преваспитавање и затворима; кад сам га срео чекао је суђење и пресуду од још неколико година због ситих деликата. Свој искрени протест и питање је упутио мени, као представнику некриминализоване већине: зашто је друштво неправедно према њему и кажњава га због његовог начина живота, када никада није примењивао насиље према жртвама својих прекршаја и кривичних дела? По његовом мишљењу, он је само користио њихову глупост. Сматрао је да има право да упражњава свој начин живота, без обзира на конвенције и ауторитете друштва. Пошто никога није присиљавао да живи на његов начин , мислио је да ни други немају право да присиљавају њега да живи на њихов начин . Био је сигуран да делује по принципу слободне воље пунолетних особа. Хомосексуалци би се радо потписали испод његових „размишљања“.“

Не само да би потписали размишљања овог криминалца, негу си их дословно преписали и сада их на исти начин кроз разне врсте аналогија, права, метафора убацују у дечије главице.

Том Сојер

Кроз обраду лектире „Доживаји Тома Сојера“, у петом разреду деца уче о стереотипима али веровали или не – кроз стереотипе, међутим како их натурају борци за слободе свих врста посебно сексуалне, то по њима, нису стереотипи већ повраћај у нормалност.

Тако се опет разврзава род и пол, где је пол нешто што нас одређује рођењем, а род је наметнути стереотип. Онда се наводе примери понашања девојчица а затим дечака, који су према аутору „обрасци понашања заправо калупи, односно „родне кутије“ које намећу и ограничавају да се понашамо, осећамо, одлучујемо само „као дечак“ или „као девојчица“. Њих усвајамо од најранијег детињства и касније их примењујемо у животу као одрасли.“

Затим се прича о штетности тих различитости, као да је сам Бог крив што је мушкарца начинио физички јачим од жене, и као да нико од аутора није чуо народну изреку да „ум царује, а снага кладе ваља“, па се у закључку даје:

„Дечаци имају више моћи, девојчице мање моћи. „Родне кутије“ су некад тако јаке, као гвоздене су, и останеш у њима све док не порастеш и, кад порастеш, тако наставиш да се понашаш. Ова неравноправност међу половима води насиљу.“

Нама остаје да се запитамо која је поента овог закључка и каква се порука шаље деци? Да кад порасту имају избор и да обавезно то и ураде, промене пол, и шта онда када сви буду мушке жене?

Затим да би још више развили феминизам код жена и одбојност према мушкарцима, то ментално тровање се наставља, те се тако залази и у нашу епску поезију (што је рај за јачање феминизма), па тако поред тога што смо у садашњости сатанизовани као нација педофила, начин на који се кроз очи ових либералних модерниста тумачи „Мали Радојица“, „Марко Краљевић“, „Хасанагиница“ је и више него мучан.

У свом „ослободилачком полету“ они користе нашу епску поезију да нашег мушкарца прикажу као варвара и робовласника. Па тако кажу:

„О родним улогама – Важно је да наставник/ца подсети ученике/це да у епској поезији женски ликови најчешће немају име, безлични су или их зову по имену оца или супруга. Оне припадају прво оцу, а када се удају, супругу. У епској поезији, женска особа је власништво мушкарца и често се третира као „роба“.
Ако је мајка, постоји само као мајка. У том смислу, епска поезија пружа пуно могућности за анализу родних улога и утицај на стереотипе. како би се они променили у садашњем времену. Чести су примери да епска поезија подржава да се на насиље одговара насиљем (дела из шестог, седмог
и осмог разреда: „Хасанагиница“, „Марко Краљевић укида свадбарину“, „Мали Радојица“, „Смрт Мајке Југовића“, и др.).“

Овакво тумачење је погрешно и злонамерно, будући да се код Срба жена изузетно поштовала, за разлику од других варварских народа Европе, попут Енглеза на које се посебно позивају аутори Програма. Иначе запис о женама у епској поезији се понавља кроз све више разреде основне школе као посебна напомена.

Баш Јевреј

У осмом разреду између осталог обрађује се Андрићева приповетка деца где група малишана организује тучу и спрема да се да бије ни мање ни више него Јевреје! Занимљив је одабир Јевреја и просто се намеће питање – да ли Јевреји у сваком колачу морају да буду маргарин, односно у сваком сукобу жртва? Па макар и имагинарна? И да ли је избор Јевреја као жртве можда политичке конотације?

Деца која су осми разред су довољно зрела да већ могу да поимају суштинску политику. Тако се одабир баш Јевреја чини чудан из више разлога, а први је свакако недостатак антисемитизма. И поред бројних различитости Срби су се увек осећали али и прогонили исто као и Јевреји што је допринело том неком осећају блискости. Тренутно се у напредној Србији одвија један занимљив процес, односно напредна Србија би да измени нашу историју и Србију представи као злочинца и агресора у Другом светском рату, а не као жртву што и јесмо. Па се тако наша власт већ неколико пута извинила Јеврејима због Холокауста (у вези чега Срби нису имали никакве везе, шта више за време Другог светског рата побијено је близу милион Срба у нацистичким логорима) и обавезала на враћање 3000 зграда и исплату од 950 000 евра годишње јеврејској заједници у Србији. (3)

Да ли је можда зато Јевреј одабрана жртва. Јасно да је он једном поменут, али и тај један пут је сасвим довољно да буде доживотна жртва у нечијим мислима.

Хасанагиница

Хасанагиница је дефинитивно најомраженија епска песма сваке лезбејке и сваке феминисктиње. Додуше, у њиховој мрзости се огледа њихова површност и немогућност поимања најдубље љубави и верности између мушкарца и жене.

Ова песма је основ на ком се темељи већина феминистичких ставова и омаложава породица, али и унижава личност жене која је привржена породици и која се определи да буде најпре мајка и супруга а онда уколико има времена посвети каријери.

Будући да је донекле позната опредељеност особа које су основале инцест покрет и које су иницијатори овог Програма, онда не чуди толико труда да се девојчице науче самосталности и независности ни од кога, да је породица нешто што спутава, да брак ограничава а да су деца непотребна да би се било испуњено и срећно.

Наш чувени психилог Војислав Бакић имао је међутим другачију и свакако исправнију замисао жене, јер управо је жена као стуб породице је она која је, поред црква и одржала Србију.

У својој књизи „Србско родољубље и отачастољубље“, делу које би ови либерали најрадије забранили он пише:

„Србкиње не бране своју Отаџбину на бојном пољу; али оне рађају и васпитавају Србске јунаке. Тим се оне најбоље одужују својему народу. Ко прима родитељску и васпитачку дужност, тај прима и велику одговорност за тај свој рад. Јер треба децу васпитати тако да временом постану честити људи, вредни радници и добри Срби. Теже је васпитати децу у тим правцима него обезбедити их материјално. А такво је васпитање корисније за човека, него овакво обезбеђење; Јер ваљан ће човек својим радом боље обезбедити свој живот него наслеђеним имањем.
.
Ваљана Србкиња васпитава своју децу у духу својега народа. Она је њихова прва васпитачица и учитељица. Она их прва учи да Србски осећају и мисле, и да Србски говоре и раде. Она их навикава на Србске врлине и развија у њих Србски карактер. Она их поучава о Србском народу и о Србској Отаџбини, и упућује их да воле свој народ и да љубе своју Отаџбину.

Родољубиве Србкиње чувају част Србских породица, и поносе се Србским именом.
Оне храбре своје мужеве, своју браћу и своје синове, да јуначки бране своју Србску Отаџбину. Оне им у томе помажу: доносе им храну, и негују Србске рањенике.

Образоване Србкиње радо врше болничарске дужности за време рата. Оне потпомажу “Србско Друштво Црвеног Крста”, и спремају све што треба за лечење и неговање Србских рањеника.
Оне учествују у друштвима, која раде на патриотским и родољубивим циљевима.
Оне отварају радничке школе за Србске девојке, које се на тај начин обезбеђују у материјалном погледу.
Оне приређују изложбе Србских рукотворина и тиме одржавају Србски начин рада.
Оне штите и помажу сиромашну децу.
Оне васпитавају малу сироту децу, која су остала без својих родитеља.

Све су то важне дужности, које родољубиве Србкиње драговољно примају и свесно врше. Што се више буде ширило и усавршавало опште и стручно образовање наше женске омладине у националном правцу, то ће Србкиње моћи боље вршити своје дужности које су усресређене у раду и у животу Србских породица. Тада се оне неће сувише угледати на туђ начин живљења, на туђу ношњу и обичаје. Тада ће и Србско друштво бити солидније јер ће се пред образованим и карактерним Србкињама, које пазе на своје достојанство и на углед својих породица, постидети и они људи, који проводе развратан живот.

Када сви Срби и све Србкиње, без обзира на њихово занимање, буду свесно вршили своје дужности, а нарочито родољубиве и патриотске дужности, онда се можемо поуздано надати, да ће цело Србство напредовати тако, да ће се моћи одржати при културној утакмици са другим народима и у борби с непријатељима, и да ће заузети достојанствено место међу образованим европским народима.“ (4)

Управо у тој жртви, како брак и одгајање деце виде феминисткиње, коју жена даје даје својој породици – живот добија свој пуни смисао. Њена „жртва“ није без награде, а награда свакако није самоћа већ напротив – топлина пуног дома, љубав, пород. Здрава породица је основ државе. Као стубови државе и кичма која је наш народ одржала усправним, одувек се наводе здрава породица и православна црква.

Дакле две ствари које су у датом Програму оцењене као најштетније за дете.
Породица која се још у предшколском детету приказује као несигурно место, а црква секта где се религијом испира мозак.

Србски народ се заиста до скора одликовао моралношћу (коју је стекао у породици) и побожношћу (коју је стекао у цркви), ниједна од ове две одлике не иде у складу са новим модернистичким човеком, оним каквог желе од Срба да начине аутори овог Програма, испирајући деци мозак либералним идејама од вртића до факултета“.

Према њима породица и црква враћају жену у средњи век, дају јој у руке судбину Хасанагинице , али упрошћену верзију жене која нема своје „Ја“ која је више туђа него своја, која је роб куће, роб деце, роб свом супругу.

Министарство просвете сексуализује Србију (1.део)
Министарство просвете сексуализује Србију (2.део)
Министарство просвете сексуализује Србију (3.део)

Весна Веизовић

4 коментара

  1. Kao sto svaki pojedinac nosi u sebi seme Bozje istine i negde u srcu zna i oseca sta je gresno, tako i homoseksualaci iako to ne zele da priznaju – vrlo dobro znaju da su sustinski protiv same prirode. Svesni da protiv sebe imaju vecinu ljudi, pitanje svog opstanka nalaze jedino u medjusobnom „toplom“ zajednistvu i podrzavanju. Upravo je to razlog zasto gej lobi predstavlja jednu od najjacih organizacija na svetu. Cak i kad se medjusobno posvadjaju i dalje se medjusobno stite i promovisu svesni koliko im zajednica znaci. Brzo se povezuju i ostvaruju strasne veze sto ih cini spremnim na mnogo toga kad osete da su oni ili njihov partner (partneri) ugrozeni.
    Pedocentricni sistem ne podnosi nikakvu opoziciju ni na kakvom nivou. Ako im se ukaze prilika spremni su beskrupulozno i veoma surovo da kazne i zgaze svakog ko im se nadje na putu, zbog cega policija u praksi homoseksualce svrstava zajedno sa narkomanima, prostitutkama i promiskuitetnim osobama. Buduci nemilosrdni, osvetoljubivi i bez razumevanja, na vlasti oni predstavljaju veliku opasnost za drustvo.

  2. Ima jedna stara knjiga prrvedena na srbski: Kama Sutra.. da je pročitaju SVI u ministarstvu..i da se vladaju po njoj..slike ne moraju da gledaju..

  3. ДА СЕ ПРОБУДЕ ДЕЦА! Загрмела нова песма „Београдског синдиката“, а порука НИКАД ЈАЧА! (ВИДЕО)
    https://www.youtube.com/watch?v=DWLyL5UuMr4

  4. Homoseksualizam je normalna pojava i sasvim prirodna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Вучићу, слободно нас врати у 2011., па и у „деведесете“, јер све је боље од ове напредне Србије

Александар Вучић је данас „упозорио“ народ Србије да ако не решимо (читај ...

Tранс-сексуалац и модел, Вивиани Белебони учествује у Паради поноса ЛГБТ (лезбејки, геј, бисексуалаца и трансвестита) у Сао Паолу у недељу 7. јуна 2015. где имитира разапетог Исуса Христа. Тада је изјавила да заступа болове свих трансвестита: "Ми смо разапети годинама", река(ла)о је он. На крсту је окачена порука: "Нема више хомофобије према ЛГБТ" - фотографија: Sérgio Castro/Estadão Conteúdo

Куга Трећег миленијума: содомија, педофилија, уништавање породице…

Захваљујући суманутој политици коју спроводе српски властодршци, Србија срља у правцу придруживања ...