(Фото: GettyImages)
(Фото: GettyImages)

Сунце мења облик нико не зна зашто

Сунце је прилично просечна звијезда у односу на све што знамо о другим звијездама. Ипак, ради се о изузетно узбудљивом нуклеарном реактору који ствара псеудоторнада и соларне бакље и шаље млазове плазме далеко у ноћ.

Нова студија додаје још једну фасцинантну чињеницу. Сунце се, наиме, шири и скупља сваких 11 година за један до два километра. Могло би се рећи да дише, додуше, јако споро. Ради се о врло слабим померањима јер ти додатни километри мењају распон Сунца за највише 0.00029 посто. Имајући то на уму, делује немогуће да су екипе с Технолошког института Њу Џерси и Унивезитета Азурне обале уопште успели да примијете те промене, преноси Курир.

Научници су се концентрисали на млазове плазме који се избацују па се поново враћају на површину Сунца. Показало се да фреквенције ових таласа нису толико различите од звучних таласа које ствара музички инструмент. Рецимо да имате саксофон. Одсвирате ноту, звук се чује, и све је ок. Међутим, ако се цеви у саксофону изненада прошире, висина тона ће пасти. Ако се сузе, тон ће бити виши.

У том смислу Сунце је попут великог саксофона. Фреквенције таласа се мијењају у зависности од ширине сунца, а то се може доста прецизно измерити. Ипак, није лако. Била је потребна 21 година посматрања преко два одвојена НАСА-ина свемирска телескопа да би се дошло до овог открића.



Само „дисање“ Сунца повезано је са соларним циклусима. Сваких 11 година Сунце из немирног соларног максимума иде до мирнијег соларног минимума.

На свом максимуму сунчеве пеге, тамне мрље интензивне магнетне активности, појављују се чешће и окупљају изнад и испод екватора.

Већи број сунчевих пега повећава могућност појављивања сунчевих олуја, чије посљедице могу варирати од појачане поларне светлости на небу до кварова електричне инфраструктуре. Током соларног минимума пак сунчеве пеге постају ређе.

Ова активност је последица магнетне активности која се одвија дубоко испод површине, на дубинама од више милиона метара. Сунце се мало рашири током соларног минимума, а скупи током максимума. Иако су научници изјавили како тренутно „нема теорије“ која би повезивала промјену величине Сунца и унутрашње магнетске процесе Сунца, сугеришу да је то повезано с променом орјентације магнетских поља која се догађају током циклуса.

У случају да сте се питали, ове малене промјене сунчевих димензија не делују на климу на Земљу.

Спутник.рс

5 коментара

  1. Koja nova studija i ko ih je vrsio? Nikakvi detalja nego onako proizvoljno…. mora da su ovi nasi fakultetsko skolovani politicari radili na tim istrazivanjima…
    Sputnjik cisto smece od glasila kao i bljic Kurir ili Informer…

  2. Анархиста

    Нека погасе харп системе и све ће бити како треба.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Откривена превара стара 80 година: Ево одакле долази Стоунхенџ

Познати британски геолог Херберт Хенрy Томас објавио је 1923. године темељну студију ...

(Фото: R. Baer, S. Kovac/Citizen CATE Experiment via AP)

Потпуно помрачење Месеца, 27. јула, видеће се и из Србије

Грађани Србије имаће прилику да у ноћи између петка и суботе, 27. ...