(Фото: http://besplatnefotografije.blogspot.com/)
(Фото: http://besplatnefotografije.blogspot.com/)

Зашто је важно откривање последица НАТО агресије, ко је истражује и колико кошта

Београд – Споразум о оснивању заједничког тела за утврђивање последица НАТО бомбародавања потписан је данас, а министри здравља и заштите животне средине навели су да је овај потез важан за будуће генерације, као и да истраживањем последица бомбардовања Србија не жели никога да осуди, већ да помогне себи.

Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да Србија има обавезу према својим грађанима да утврди све истине везане за НАТО агресију 1999. године и додао да то није само питање истине, већ и питање будућности.

„Када схватимо шта се догодило и размотримо све аспекте, знаћемо и шта треба радити да заштитимо своје грађане и свој биодиверзитет и биосферу“, рекао је Триван новинарима након потписивања споразума.

Триван је навео да су након бомбардовања извршена озбиљна истраживања и деконтаминације терена који су били загађени пре свега осиромашеним уранијумом, али да је време да се тај процес настави.

Истиче, да споразум не подразумева само последице загађења муницијом која је садржала осиромашени уранијум, већ и загађења која су настала уништавањем петрохемијских, хемијских и других капацитета.

„Верујем да највеће последице онога што се десило јесу на КиМ, и они исто имају право на истину и да се позабавимо статистиком обољења. То није питање српске пропаганде, већ питање здравља“, рекао је Триван.

Триван је навео да ће поред новоформираног савета постојати и координационо тело и управни одбор на чијем челу ће се налазити он, као и национална лабараторија.

Сва тела укључена у процес биће састављена од најеминентнијих стручњака из различитих области, истакао је министар.

Он је додао да нема потребе да било ко буде против оваквог пројекта, те позвао Србију да буде уједињења, јер је једини циљ утврђивање иситине, без политичке конотације.

„Оно што се десило нашој земљи учиниле су неке бивше администрације и ми нећемо овим да осуђујемо некога, већ да помогнемо себи“, рекао је Триван.

Он је навео да је министарство заштите животне средине издвојило 15 милиона динара из буџета за потребе утврђивања последица бомбардовања и додао да ће у финансирању помоћи влада, друга министарства, фондови…

„Не очекујем проблеме у финансирању, али важно је рећи да не треба журити, већ темељно урадити посао и онако како наука налаже. Јавност ће бити обавештена о свему, али потребно је време, ако смо чекали готово 20 година, не треба сада брзати“, рекао је Триван.

Министар здравја Златибор Лончар рекао је да је истраживање последица бомбардовања најмање што може да се уради за садашње и будуће генерације, како би се открило шта се тачно том приликом десило.

„Не желимо ништа да прејудицирамо, али желимо и због нас и због будућности да откријемо чињенице, да сутра нико нема дилему шта се то десило“, рекао је Лончар.

Он је подвукао и да резултати који буду остварени неће бити важни само за Србију, већ и за цео свет.

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичић истакла је велику подршку државе на утврђивању последица бомбародовања и подвукла да је једини циљ истина, без обзира да ли ће нам се она допасти или не.

Објашњава, да ће за почетак бити прикупљани подаци који већ постоје, али који морају да се скупе на једном месту.

„Читава Србија ће бити лабараторија и то је велика шанса за младе људе да пишу мастер радове и докторате који ће бити занимљиви целом свету, ово је пре свега питање струке“, рекла је Грујичић и додала да ће за пар година бити познати први резултати истраживања, али да се о коначним последицама може говорити тек за 50 година.

„У свим извештајима чланица НАТО пише да се коначне последице осиромашеног уранијума не знају и да је неопходно годинама пратити стање тла и подземних вода“, каже Грујичић.

Она наводи да ће у сарадњи са министарством одбране бити утврђене тачне локације бомбардовања у складу са чиме ће се испитивати и одређене болести везане за те области.

Грујичић истиче да нису у питању само малигне болести, већ и утицаји на потомоство, аутоимуне болести, пробем стерилитета.

„Мене као грађанку и лекара највише иритира што онда када је ово требало да се ради, одмах по бомбардовању 2000. године и после, бачено је под тепих. Наше здравље није било вазно људима које смо бирали и то никада не смемо да заборавимо. Сада држава стаје иза овог пројекта и показује одговорност према здрављу својих грађана и према научној истини“, закључила је она.

 

Професор Машинског факултета Александар Јововић рекао је да је важно утврдити шта се десило током бомбардовања, али и сада, 20 година касније.

Добијени резултати показаће да ли можемо да смањимо утицаје бомбардовања, ако их је било, а ако није, да разбијемо митове, каже он.

„Ми формално почињемо данас са радом, али већ имао много података, јер треба све податке који су скупљани 20 година да анализирамо. Средства неће бити мала, али су ограничена. Ово су доста скупа истраживања и морамо да имамо добар план“, рекао је Јововић.

Он је рекао да је и НАТО радио своја истраживања, као и да се не „бежи“ од сарадње са том организацијом.

„Ми не желимо да кажемо да резултати до којих су они дошли нису тачни, али не значи да одговарају правом стању на терену. Не бежимо од сарадње са њима, али не бежимо ни од сукоба око научне истине“, закључио је Јововић.

У саставу Заједничког тела биће међуресорно координационо тело, Савет, Национална мрежа лабораторија и Управни одбор.

Међуресорно координационо тело чине проф. др Александар Јововић као председник, проф. др Даница Грујичић, проф. др Бранимир Јованчићевић, Слободан Петковић, др Јагош Раичевић, др Мирјана Анђелковић-Лукић, проф. др Ратко Кадовић, проф. др Дејан Крчмар, др Милица Томашевић, др Слободан Тошовић, др Здравко Ждрале, др сц. мед. Драган Крстић, проф. др сц. мед. Бранка Ðуровић, Дарија Кисић-Тепавчевић, Филип Радовић, Слађан Велинов, Зоран Станојевић и Сања Бановић Стевић.

Чланови Савета су председник академик Марко Анђелковић, проф. др Зорка Вукмировић,проф. др Драган Веселиновић, проф. др Павле Павловић, академик Љубиша Ракић, проф. др Слободан Чикарић, проф. др Божо Далмација, проф. др Јасмина Вујић, проф. др Драган Јоксовић, проф. др Петар Пфендт, проф. др Мирјана Војиновић-Милорадов, проф. др Иво Савић, проф. др Ивица Радовић и проф. др Иван Гржетић.

Управни одбор чине министар заштите животне средине Горан Триван као председник, др Бранислав Блажић, министар здравља Златибор Лончар, проф. др Ференц Вицко, министар одбране Александар Вулин, Александар Живковић, министра просвете Младен Шарчевић, проф. др Виктор Недовић, проф. др Александар Јововић, проф. др Даница Грујичић, академик Марко Анђелковић и проф. др Павле Павловић.

Танјуг

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 
Кривична пријава због учешћа Бундесвера у бомбардовању Србије
Емисија Линија Фронта  Специјална емисија посвећена НАТО бомбардовању Србије (Видео)
Једини конгресмен који се противио бомбардовању Србије поручује: Стиже катастрофа
Додикова улога у бомбардовању Србије
Пентагон без потврде да су грађани Србије страдали у бомбардовању

један коментар

  1. Au majko, trivan, vulin, doktor smrt… Sve junak do junaka.
    Kad ih lupe štosem para po obrazu, uneće u udžbenike da mi amero-jevrejima treba da plaćamo odštetu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Без НАТО оружја у ЦГ: Алијанса неће градити војне базе на Балкану

Подгорица – НАТО неће градити војне базе у Црној Гори, 29. члану ...

Гвоздена завеса удаљава Србију од Русије: Ево који су планови?

Прва авио-база НАТО-а на Западном Балкану биће изграђена у албанском граду Кучова, ...